Новости

События Сербской Православной Церкви Настоятель Патриаршее служение Богослужения Вест на српском језику Проповедь

Торжественное празднование 800-летия со дня получения автокефалии Сербской Церкви в монастыре Жича (фото)

6 октября в монастыре Жича, именуемом Царской лаврой, торжественно отпраздновали 800-летие автокефалии Сербской Православной Церкви (1219-2019 гг.).

Центральным событием праздника стала святая Божественная литургия, которую возглавил Его Святейшество архиепископ Печский, митрополит Белградо-Карловацкий Святейший Патриарх Сербский Ириней. В алтаре на богослужении молились епископы, прибывшие на праздник, духовенство и монашествующие из разных стран и епархий. Из-за большого количества участников этого исторического события, прибывших в монастырь Жича, место служения литургии было расположено в восточной части территории монастыря.

Его Святейшеству молитвенно сослужили Его Преосвященство епископ Жичский Иустин, Его Высокопреосвященство архиепископ Охридский и митрополит Скопский Иоанн, митрополит Черногорско-Приморский Амфилохий, митрополит Дабробосанский Хризостом, митрополит Загребско-Люблянский Порфирий, Преосвященный епископ Сремский Василий, епископы Будимский Лукиан, Банатский Никанор, Новограчаницкий и Среднезападно-Американский Лонгин, епископ Канадский Митрофан, Бачский Ириней, Британско-Скандинавский Досифей, Враньский Пахомий, Шумадийский Иоанн, Браничевский Игнатий, Зворничко-Тузлянский Фотий, Милешевский Атанасий, Будимлянско-Никшичский Иоанникий, Дюссельдорфский и Германский Григорий, Вальевский Милутин, Рашко-Призренский Феодосий, Тимокский Иларион, Западно-американский Максим, Восточно-американский Ириней, Крушевацкий Давид, Славонский Иоанн, Бихачско-Петровацкий Сергий, Нишский Арсений, Австралийско-Новозеландский Силуан, Буэнос-Айресский и Южноамериканский Кирилл, Далматинский Никодим, Осечко-Польский и Бараньский Херувим, Захумско-Герцеговинский Димитрий, Полошко-Кумановский Иоаким, Моравичский Антоний, Брегалничский Марко, Стобийский Давид, Ремезианский Стефан, Диоклийский Мефодий, Мохачский Исихий, архимандриты монастыря Студеница Тихон (Ракичевич) и Йован (Радосавлевич), игумен Сопочанский Феоктист, а также клирики Сербской Православной Церкви в священническом и диаконском сане.

Богослужение совершалось на сербском и церковнославянском языках.

Среди присутствующих на богослужении были Его Королевское Высочество наследный принц Александр и принцесса Катарина Караджорджевич, генеральный секретарь Президента Республики Сербии г. Николай Селакович, министр иностранных дел г-н Ивица Дачич, министр культуры и информации г-н Владан Вукосавлевич и министр инноваций и технологического развития г. Ненад Попович, представители церквей и религиозных общин, мэры, представители армии, полиции, жандармерии, культурных и просветительских учреждений. В нескольких местах были размещены видеоэкраны, чтобы все присутствующие могли следить за ходом богослужения.

Все присутствующие на литургии имели уникальную возможность услышать византийские литургические песнопения в прекрасном исполнении насельниц монастыря Жича.

К Святому Причастию приступило большое количество верующих, присутствовавших на богослужении.

По окончании Литургии Его Святейшество Святейший Патриарх Сербский Ириней поздравил всех присутствующих с 800-летием автокефалии Сербской Православной Церкви и обратился к сослужившим иерархам и всем верным чадам Православной Церкви с приветственным словом:

«Здесь, восемь веков назад, началась история нашей автокефалии. Стефан Неманя и Святой Савва знали, что людям нужна организованная и независимая Церковь и государство. Они были основаны святым народом, великой династией Неманичей.

Церковь несла свою апостольскую миссию к людям. Она распространяла истину Божью. Государство делало свою работу. Гармония украсила церковно-государственные отношения. Сегодня мы должны подчеркнуть, что мы должны вернуться на путь Христа и путь Святого Саввы. Никто, кроме Господа, не есть Путь, Истина и Жизнь. Сегодня, когда мы празднуем восемь веков нашего автокефального существования, мы вспоминаем время, когда люди слушали слово своей многострадальной Церкви. Мы страдали за наше любимое отечество, мечтая о его свободе. Господь исполнил это.

Слава Богу, мы можем отпраздновать этот великий день. Нам важно знать, что наш народ красило единство, и мы должны беречь это единство в Церкви, вере и любви. Разногласия и ссоры, индивидуальные интересы - неправильный путь. Это не ведет к хорошему будущему. Любовь должна быть среди нас. Таким образом, мы сможем уважать других, как и они. Независимо от нации и религии, мы должны любить друг друга. Это послание этого великого юбилея. Так поддерживается Церковь и государство. У нас есть примеры в прошлом, что для Церкви лучше всего делать свою работу, а для государства - свою работу. Именно поэтому я приветствую представителей нашей страны, науки и культуры. Я молюсь Богу, чтобы Господь благословил всех нас, чтобы продолжить нашу жизнь по заветам святого Саввы. Пусть все вы будете благословлены за то, что пришли в это место с общим желанием и молитвой о единстве и любви друг к другу. Пусть Господь будет с нами, во веки веков. Аминь."

Его Святейшество Епископ Нишский Арсений также прочитал послание, адресованное всем чадам Святой Сербской Православной Церкви, в котором представил краткий обзор истории Сербской Православной Церкви и подчеркнул, что свечу веры сербского народа, зажженную в душе сербов восемь столетий назад благочестивым отцом Саввой, не смогли погасить пламя страданий и искушений, через которые прошла Сербская Церковь.

По завершении богослужения от имени Жичской епархии и сестричества монастыря Жича для всех присутствующих было подготовлено праздничное угощение. Также музыкальными и танцевальными коллективами была представлена обширная культурная и художественная программа с исполнением сербских народных песен под звуки традиционных инструментов.

Днем ранее, 05 октября, в столице Сербии г. Белграде в честь 800-летия Автокефалии Сербской православной Церкви при поддержке Министерства культуры Российской Федерации и Русского дома в Белграде состоялось выступление хора духовенства Санкт-Петербургской митрополии (художественный руководитель и дирижер Юрий Герасимов). Прибывший из России хор исполнил богослужебные песнопения, а также русские народные песни. Как отметили присутствовавшие гости, выступление хора в самом сердце г. Белграда, в самом большой на Балканах православном храме св. Саввы, главный престол которого освящён в честь первого сербского архиепископа Сербии святого Саввы, стало особым событием в жизни сербского народа.

В ознаменование 800-летия автокефалии Сербской Православной Церкви 09 октября под эгидой Сербской Православной Церкви в Музее Сербской Православной Церкви в г. Белграде состоится открытие выставки «Восемь веков искусства», посвященной этому великому юбилею. Выставка будет открыта для посетителей до 09 декабря 2019 г.

Фотогалерея


Централна прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у манастиру Жичи

Ове године дочекали смо да нас обасја светлост великог догађаја који заокружује осам векова трајања аутокефалности Српске Православне Цркве.

Тим поводом централна прослава јубилеја одржана је 6. октобра 2019. године у манастиру Жичи. Древна задужбина наших славних предака Немањића дочекала је овај дан у неодузимљивој лепоти коју нису успели да угасе пламенови и бомбе освајача који су вековима покушавали да угасе кандило вере које је у души Србиновој пре осам векова упалио богоносни отац наш Сава.

Због великог броја учесника овог историјског догађаја, којим је почаствована древна светосавска задужбина и Епархија жичка као домаћин, простор за богослужење је уређен на бини која је постављена у источном делу манастирске порте.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење домаћина прославе Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ црногорско-приморског Амфилохија, дабробосанског Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећене господе Епископâ сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија, диоклијског Методија, као и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија.

Молитвено су присуствовали Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован.

Архијерејима су саслуживали архимандрити студенички др Тихон (Ракићевић), Јован (Радосављевић) и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан.

Предивним гласовима уз богослужбене мелодије византијског напева појале су монахиње из жичког сестринства. За све присутне ово је био посебан доживљај – чути појање налик ангеоском.

Манастирска порта је била мала да прими мноштво верног народа који је овог дана похитао ка нашој великој Жичи, извору наше духовности. Народ је попут реке која се враћа свом извору, дошао из свих крајева где српско име и даље траје. Дивно је било видети призор у коме све генерације, од најмлађих до најстаријих, притичу најмудријој српској глави, али и најлепшем српском детету – светитељу Сави. Свештенство и монаштво, које широм света приноси молитве за цео свет али увек и за свој род светосавски, посведочило је бројношћу да дело великог оца нашег Саве плодове кроз Цркву рађа до данас. Међу присутнима били су Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић и министар за иновације и технолошки развој г. Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници Војске, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција. На више места били су распоређени видео бимови како би догађај могли да прате сви присутни.

Светом причешћу приступио је велики број верника који су причешћивани од стране свештенослужитеља на више места у кругу манастира.

Присутнима се беседом обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј:

„Ево нас у нашој највећој светињи. Око ње се народ сабирао, молио, веру своју ширио и јачао. Овде је пре осам векова почела историја наше аутокефалности. Стефан Немања и Свети Сава овде су стварали планове. Знали су да народу треба организована и самостална Црква и држава. Њих су оснивали свети људи, велика династија Немањића. Темељи су наши свети. То је тајна на основу које је наша Црква после многих страдања опстала. Наше светиње су страдале. Оне су биле по лепоти понекад и изнад великих византијских светиња. О томе сведочи и наша Жича.

Немањићи су учинили апостолско дело, као и наша Црква. Црква је водила своју апостолску мисију у народу. Ширила је истину Божју, градећи храмове али и истину људских бића у светости. Држава је радила свој посао. Хармонија је красила односе Цркве и државе. Оно што морамо данас нагласити је да се морамо вратити путу Христовом и путу Светог Саве. Нико сем Господа није Пут, Истина и Живот. Данас, када славимо осам векова нашег аутокефалног постојања, сећамо се времена када је народ слушао реч своје Цркве. Зато смо доживели овај светли дан у светој Жичи. Многострадална је Жича, али је вером у Бога опстала, и она и народ. Страдали смо за вољену отаџбину, сањали њену слободу. Господ је то и испунио.

Благодаримо Богу што можемо да прославимо овај велики дан. Важно је да знамо да је наш народ красило јединство, и то јединство у Цркви, вери и љубави морамо и данас неговати. Поделе и свађе, појединачни интереси, нису прави пут. То не води доброј будућности. Љубав треба да постоји међу нама. Тако ћемо умети поштовати друге, а и они нас. Без обзира на нацију и веру, морамо једни друге волети. То је порука овог великог јубилеја. Тако се одржава и Црква и држава. Имамо примере у прошлости да је најбоље да Црква ради свој посао, а држава свој. Зато поздрављам представнике наше државе, науке и културе. Молим се Богу да нас све благослови, да свој живот и културу наставимо на светосавском путу. Нека сте сви благословени, да са овог места пођемо са заједничком жељом и молитвом за јединство и љубав једних према другима. Нека је Господ са нама, у векове векова. Амин.“

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је прочитао посланицу којом се наша Света Православна Црква обратила свим својим духовним чедима.

По завршетку божанствене евхаристијске службе, Епархија жичка и сестринство манастира Жиче припремили су послужење за све присутне. У наставку, на бини која је посебно постављена између манастирске капије и велике жичке трпезарије, уприличен је пригодан културно-уметнички програм у режији г. Саше Габрића. Учествовали су КУД ''Абрашевић'', Бора Дугић, ''Косовски божури'', ђаци из Основне школе ''Светозар Марковић'' из Краљева, глумци Катарина Димитријевић и Гојко Балетић који су говорили стихове из дела Светог владике Николаја. У сплету народних игара, звукова традиционалних инструмената и предивних гласова који су певали најлепше српске песме, могло се истински уживати.

У радости овог великог дана испуњеног богослужбеним и културним садржајем, сви присутни су из манастира кренули веселих срца и са поносом што смо као генерација почаствовани овим величанственим јубилејем. Нека Свети отац наш Сава моли милостивог Господа да наша Црква и народ дочекају у саборности и јубилеј 900 година аутокефалности. Са дивним песником Војиславом Илићем, сав српски род нека кличе:

„Векови су прохујали и многи ће јоште проћи,
ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.“

Источник: Православие.ру