|
16 марта 2024 года по завершении отпевания главы Представительства Сербской Церкви в Москве епископа Моравичского Антония, которое совершили в кафедральном соборном Храме Христа Спасителя Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл и Святейший Патриарх Сербский Порфирий, состоялась поминальная трапеза, в которой приняли участие Предстоятели и иерархи двух Церквей, священнослужители, представители государственной власти Сербии, родные и близкие почившего.
В слове за трапезой Святейший Патриарх Кирилл выразил радость в связи с тем, что имеет возможность для личного общения с Предстоятелем Сербской Православной Церкви, возглавляющего «самую близкую нам по культуре, по духу, по истории Церковь, Церковь благочестивого сербского народа», хоть и повод для этого выпал печальный.
«Но для нас, христиан, смерть не связана с полной потерей связи с тем, кто умер. На земле мы сохраняем эту связь через молитву, а потом, преставившись и придя в тот мир, в котором уже находятся почившие, надеемся, будем и там иметь общение, ибо в Царстве Божием не может быть ограничений, которые бы наносили скорбь человеку, там не может быть ни скорби, ни страдания. А отсутствие общения с любимыми людьми, с близкими людьми – это всегда скорбь. Несомненно, в Царстве Небесном, если мы удостоимся лицезрения славы Божией, будет восстановлено общение, которое мы теряем здесь через физическую смерть человека», – сказал Его Святейшество.
Святейший Владыка подчеркнул, что его и многих архиереев и священнослужителей Русской Православной Церкви связывали с почившим очень добрые, братские, дружеские отношения: «Он был своим среди своих – не существовало никакого средостения, никакого ощущения, что он все-таки иностранец и представитель другой Церкви. Он был родным, близким для нас человеком. Поэтому мы и воспринимаем его смерть как смерть близкого человека».
«Но в жизни людей скорби и радости переплетаются. И сегодняшнее поминание и участие в погребении нашего дорогого брата сопровождается радостью общения с Его Святейшеством Патриархом Сербским Порфирием, с его почтенной свитой, нашими братьями, – продолжил Предстоятель Русской Православной Церкви. – Всякий раз, встречаясь, мы осознаем нашу близость – духовную, историческую, культурную, а также и близость по нашим взглядам на происходящее в мире, в том числе и в межправославных отношениях. Я за это благодарю сердечно и Предстоятеля, и весь епископат Сербской Церкви. И весь сербский народ».
В период распада многих человеческих и межгосударственных связей, в эпоху очень опасного напряжения между странами, отношения верующих Московского и Сербского Патриархатов, принадлежность к Единой Церкви, дополненная культурными, языковыми и прочими общностями, создают уникальный образ взаимодействия между Церквами-сестрами, принадлежащими к семье Православных Церквей, уверен Святейший Патриарх Кирилл.
«Дай Бог, чтобы никакие внешние обстоятельства не омрачали наших отношений. Дай Бог, чтобы мы вместе работали на единство Святого Православия. А для этого надо самим показывать пример единства. И две наши Церкви такой пример дают», – констатировал Святейший Патриарх Кирилл. Он подчеркнул, что, сохраняя единомыслие, Русская и Сербская Церкви могут «вносить общую лепту в исцеление тех недугов, которые, к сожалению, существуют сегодня в православной семье».
Со своей стороны Святейший Патриарх Сербский Порфирий, выразив солидарность со словами Святейшего Патриарха Кирилла о почившем епископе Антонии, сказал: «Его личность служит свидетельством единства двух наших Церквей, потому что он был наш брат, но он был и вашим братом. Для него не существовала граница между двумя Поместными Церквами, и в его личности, его служении лучше всего было видно, что мы действительно Единая Соборная и Апостольская Церковь. Своей верой, своей жизнью епископ Моравичский Антоний призывает нас молиться за него, призывает, чтобы мы дальше трудились на пути, на котором он был, – пути единства Церкви, в данном случае единства Русской и Сербской Православных Церквей».
При этом, как отметил Патриарх Порфирий, владыка Антоний – не исключение среди сербского епископата, «он представитель того, что являет собой Собор нашей Святой Сербской Православной Церкви во всем, особенно в том, как мы воспринимаем Русскую Православную Церковь».
Он с благодарностью указал на то, что Русская Православная Церковь и русский народ делали и делают для Сербской Церкви и народа Сербии, особенно отметив положение Косова и Метохии. «Я говорю: "святые Косово и Метохия", потому что без них не только невозможно себе представить сербский народ, но и перспектива нашей Православной Церкви, ее будущее находятся под угрозой, – подчеркнул Его Святейшество. – Поэтому нам очень нужны ваши молитвы и за нас, и за наши Косово и Метохию. И молитвы также имеют своим продолжением конкретные деяния и вашей Церкви, и вашего государства. Мы прекрасно понимаем, что ситуация в Косово и Метохии, хотя сейчас она для нас трагичная, не такая, как нам бы хотелось, без России, без Русской Церкви была бы еще хуже».
«Еще раз спасибо, Ваше Святейшество, за все, пусть Бог подаст единство, согласие и силу русскому народу, чтобы в этот очень непростой для него исторический момент русский народ сделал все, что от него зависит. Дабы Божией благодатью дела и обстоятельства развивались так, чтобы победило Православие и Святая Церковь. Чтобы победила Святая Русь», – сказал Святейший Патриарх Порфирий.
Вспоминая тяжелые времена агрессии стран НАТО, Святейший Патриарх Кирилл упомянул, как в то время, когда шли бомбардировки Белграда, он находился в сербской столице, общался с иерархами Сербской Церкви, а также с руководством этой страны. При этом Его Святейшество подчеркнул: «У наших Церквей есть духовный потенциал, который, реализуясь, способен помогать и политикам принимать правильные решения, учитывая совершенно особые отношения между Русской и Сербской Церковью, учитывая нашу общую духовную судьбу и нашу общую историю. Наши Церкви должны особенно работать над просвещением наших народов, укрепляя их в любви друг к другу – сербов к русским, русских к сербам. Особые отношения между Русской Православной Церковью и Сербской Церковью не могут не влиять на взаимодействие между Россией и Сербией: их отношения не могут не быть дружественными».
«Сербы и русские – это два православных Божьих народа. Есть и другие православные братские народы, но что особенно нас выделяет, – тот уровень взаимопонимания, который существует между нашими Церквями, народами и государствами. Я выражу это в одном коротком предложении: то, через что вы проходите сейчас и что с вами происходит, через все это мы прошли раньше, это произошло и с нами», – сказал, в свою очередь, министр труда, занятости, ветеранской и социальной политики Республики Сербии Никола Селакович, упомянув существующие ныне тяжелейшие внешнеполитические обстоятельства, с которыми приходится сталкиваться народам Сербии и России.
В завершение трапезы Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл вновь подчеркнул значимость духовного единства двух народов, Русской и Сербской Церквей, выразив уверенность, что это единство на сегодняшний день «не способна разрушить никакая внешняя сила». Его Святейшество отметил, что две Церкви вместе могут не только многое сделать «для наших народов, но и влиять на духовную атмосферу в общеправославной среде».
Његова Светост Патријарх Кирил: „Руска и Српска Црква могу дати заједнички допринос излечењу бољки које постоје у православној породици“
Дана 16. марта 2024. године на крају парастоса поглавару Представништва Српске Цркве у Москви епископу моравичком Антонију, који су у Саборном храму Христа Спаситеља обавили Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил и Његова Светост Патријарх српски Порфирије, уприличен је помен на коме су учествовали Поглавари и архијереји двеју Цркава, свештенослужитељи, представници државних органа Србије, родбина и пријатељи покојника.
У свом говору за трпезом Његова Светост Патријарх Кирил је изразио радост што има прилику да лично разговара са Предстојатељем Српске Православне Цркве, који је на челу „Цркве која нам је најближа по култури, духу, историји, Цркве благочестивог српског народа“, иако је повод за то тужни.
„Али за нас хришћане смрт није повезана са потпуним губитком везе са умрлим. На земљи ту везу одржавамо молитвом, а затим, упокојивши се и дошавши у свет покојника, надамо се да ћемо и тамо бити у општењу, јер у Царству Божијем не може бити ограничења која би наносила тугу човеку, тамо не може бити ни туге ни патње. А недостатак општења са вољенима и ближњима увек представља тугу. Несумњиво, у Царству Небеском, ако смо достојни да видимо славу Божију, обновиће се и комуникација коју овде изгубимо физичком смрћу човека“, рекао је Његова Светост.
Његова Светост је истакао да су он, многи архијереји и свештенослужитељи Руске Православне Цркве имали веома добре, братске, пријатељске односе са покојником: „Био је свој међу својима. Није било медијастинума, никаквог осећања да је он ипак странац и представник друге Цркве. Био нам је род, блиска особа. Зато његову смрт доживљавамо као смрт вољене особе.“
„Али у људским животима преплићу се туга и радост. А данашњи помен и учешће у сахрани нашег драгог брата праћено је радошћу општења са Његовом Светошћу Патријархом српским Порфиријем, његовом уваженом пратњом, нашом браћом“, наставио је Предстојатељ Руске Православне Цркве. „Сваки пут када се сретнемо схватамо нашу блискост – духовну, историјску, културну, али и блискост у погледима на оно што се дешава у свету, а, поред осталог, и у међуправославним односима. На томе сам искрено захвалан и Предстојатељу, и целом епископату Српске Цркве, и целом српском народу.“
У периоду распада многих људских и међудржавних веза, у ери веома опасних тензија међу државама, односи верника Московске и Српске Патријаршије, који припадају Једној Цркви, употпуњени културним, језичким и другим истоветностима, стварају јединствену слику сарадње између сестринских Цркава које припадају породици Православних Цркава“, уверен је Његова Светост Патријарх Кирил.
„Дај Боже да никакве спољашње околности не засене наш однос. Дај Боже да заједно радимо у корист јединства Светог Православља. Стога ми сами морамо показивати пример јединства, а наше две Цркве пружају такав пример“, рекао је Његова Светост Патријарх Кирил. Он је нагласио да очувањем једнодушности Руска и Српска црква могу „дати заједнички допринос излечењу оних бољки које данас, нажалост, постоје у православној породици“.
Његова Светост Патријарх српски Порфирије, солидаришући се са речима Његове Светости Патријарха Кирила о покојном епископу Антонију, рекао је: „Његова личност служи као доказ јединства наше две Цркве, јер је био наш, али и ваш брат. За њега није постојала граница између две Помесне Цркве, а у његовој личности и служби најбоље се видело да смо ми заиста Једна Саборна и Апостолска Црква. Својом вером и својим животом епископ моравички Антоније позива нас да се молимо за њега, позива нас да наставимо да се трудимо на путу којим је ходао – путу јединства Цркве, у овом случају, јединства Руске и Српске Православне Цркве.“
Истовремено, како је приметио Патријарх Порфирије, владика Антоније није изузетак у српском епископату, „он је представник онога што представља Сабор наше Свете Српске Православне Цркве у свему, а посебно у томе како доживљавамо Руску Православну Цркву“.
Он је са захвалношћу истакао оно што су Руска Православна Црква и руски народ чинили и чине за Српску Цркву и народ Србије, посебно истичући ситуацију на Косову и Метохији. „Кажем свето Косово и Метохија, јер се без њих не може замислити не само српски народ, него је угрожена и перспектива наше Православне Цркве, њена будућност“, нагласио је Његова Светост. „Зато су нам заиста потребне ваше молитве, и за нас, и за наше Косово и Метохију. А молитве су праћене конкретним поступцима и ваше Цркве и ваше државе. Иако је за нас сада ситуација на Косову и Метохији трагична и да није онаква какву бисмо желели, савршено разумемо да би без Русије и Руске Цркве било још горе.“
„Ваша Светости, хвала Вам још једном на свему. Нека Господ подари јединство, слогу и снагу руском народу да у овом веома тешком историјском тренутку у коме се обрео руски народ учини све што од њега зависи. Нека се по милости Божијој ствари и околности развијају тако да победи Православље и Света Црква. Да победи Света Русија“, рекао је Његова Светост Патријарх Порфирије.
Подсећајући се тешких времена агресије земаља НАТО-а, Његова Светост Патријарх Кирил је поменуо да је у време бомбардовања Београда боравио у српској престоници, разговарао са архијерејима Српске Цркве и руководством те земље. Његова Светост је нагласио: „Наше Цркве имају духовни потенцијал, који је, када се оствари, способан да помогне и политичарима да доносе исправне одлуке, узимајући у обзир савршено посебне односе између Руске и Српске Цркве, узимајући у обзир нашу заједничку духовну судбину и нашу заједничку историју. Наше Цркве морају посебно да раде на образовању наших народа, јачајући их у љубави једних према другима – Срба према Русима, а Руса према Србима. Посебан однос између Руске Православне Цркве и Српске Цркве не може да не утиче на сарадњу између Русије и Србије, те њихови односи не могу бити другачији осим пријатељских.“
„Срби и Руси су два православна народа Божија. Има и других православних братских народа, али оно што нас посебно издваја јесте степен међусобног разумевања који постоји између наших Цркава, народа и држава. Изразићу то једном кратком реченицом: оно кроз шта ви сада пролазите и шта вам се дешава ми смо прошли раније, а то се дешавало и нама“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић, помињући актуелне најтеже спољнополитичке околности са којима се суочавају народи Србије и Русије.
На крају трпезе Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил поново је истакао значај духовног јединства два народа, Руске и Српске Цркве, изразивши увереност да то јединство данас „не може да уништи никаква спољна сила.“ Његова Светост је истакао да две Цркве заједно не само да могу учинити много „за наше народе, већ да могу утицати на духовну атмосферу у свеправославном окружењу.“
Извор: www.mospat.ru