|
13 апреля 2024 года, в храме Святого Николая Чудотворца в Причевиче под Валевом, была совершена Божественная литургия и панихида по новопреставленному епископу Моравичскому Антонию.
Панихиду совершили епископи Валевский Исихий и Шабачский Ерофей.
Епископи Исихије и Јеротеј служили четрдесетодневни парастос Епископу Антонију у Причевићу
На празник Светог свештеномученика Ипатија, 13. априла 2024. године, навршило се четрдесет дана од блаженог уснућа Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја Српске Патријаршије у Москви и викара Патријарха српског г. Порфирија. У Храму Светог Оца Николаја у његовом родном Причевићу, Свету Литургију је служио архијерејски намесник подгорски јереј Борко Јаковљевић, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице, као и молитвено учешће чланова породице Владике Антонија и верног народа. По Светој Литургији, Преосвећена Господа Епископи ваљевски Исихије и шабачки Јеротеј одслужили су четрдесетодневни парастос брату архијереју. Делећи са сабранима осећање части да заједно са поглаварима Руске и Српске Цркве, Патријархом Кирилом и Патријархом Порфиријем, принесе молитве за душу Владике Антонија приликом погреба у руској престоници, Владика Исихије је навео да је личност Владике Антонија утицала на обе Цркве, које је подједнако волео, јер он је био та спона међу њима као предстојатељ наше Цркве у Москви и читав свој живот је, укорењен овде, узрастао у братској Руској Цркви и народу. Био је узорни домаћин, љубазан и брижан према свима, истакао је Владика Исихије, који је и сам имао прилику да доживи доброту у Христу брата, чијом завичајном епархијом духовно руководи.
Владика Антоније је оставио велики печат у Руској Цркви, друштву и заједници. Осим тога што је беспрекорно водио наше подворје, био је у потпуности укључен у живот домаће Руске Цркве. Стекао је и највиша академска звања, будући да је био ректор на Православном универзитету. Владика Антоније је ревновао око богослужења, литургијског живота, благољепија у Цркви. Издавао је много дела. Уопште, био је једна целокупна личност, што сви ми који смо овде сабрани осећамо, а и велики број људи у Русији, који ће бити тамо на парастосу. То показује да у православљу не постоје националне границе, да су Цркве само организоване тако да се зову по народима у којима се служи, али да је Црква једна и да смо сви њени чланови на сваком месту где постоји храм у коме се православно прославља име Господа Христа. Владика је цео живот посветио прослављању имена Господњег и верујемо да је, сада када се преставио, пред лицем Господа, Кога је волео у читавом свом животу- рекао је Владика Исихије, узмоливши Бога да душа Владике Антонија почива у рајским насељима и да се тамо моли за нас. На нама је, закључио је ваљевски архијереј, да га овде молитвено спомињемо и да, као што каже молитва, „не будемо као они који немају наде“, већ са надом у васкрсење да узвикујемо „Слава теби, Боже“.