Новости

10 апреля 2019 года, Преосвященнейший Антоний совершил утреню с чтением Великого покаянного канона преподобного Андрея Критского в храме святых апостолов Петра и Павла на Сербском подворье в Москве.

Епископу Антонию сослужили: архимандрит Александр (Котов), протоиерей Димитрий Калашников и иерей Олег Вышинский.

Утреня четверга пятой седмицы Великого поста, которая по обычаю служится в среду вечером, носит название Мариино стояние. Это богослужение посвящено подвигу преподобной Марии Египетской – удивительной святой, которая после греховной молодости 47 лет провела в пустыне в подвиге покаяния. Память святой Марии чтится 14 апреля, в воскресенье и четверг 5-й седмицы Великого Поста. На этой утрене полностью прочитываются Великий покаянный канон и житие прп. Марии Египетской. Житие разделено на две части: первая читается после кафизмы; вторая – после 3 песни. Читать канон святого Андрея Критского и житие преподобной Марии Египетской в четверг пятой седмицы установлено со времени VI Вселенского Собора.

Фотогалерея

Прво бденије на Подворју СПЦ у Москви

У среду увече 10. априла 2019. године, Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније је началствовао јутрењем са читањем Великог покајног канона Преподобног Андреја Критског, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви.

Преосвећеном владици је саслуживало братство Петропавловског храма: архимандрит Александар (Котов), протојереј Дмитриј Калашников и јереј Олег Вишински.

Јутрење у четвртак пете недеље Великог поста, које се обично служи у среду увече, у Руској Цркви носи назив "Маријино стајање" (или Прво бденије). Ово богослужење је посвећено подвигу Преподобне Марије Египатске - светитељке која је, након грешног живота, читавих 47 година провела у пустињи, кајући се за свој распуштени живот. Успомена на Свету Марију се обележава 14. априла, у недељу и четвртак пете недеље Великог поста. На јутрењу тог дана се чита комплетан Велики покајни канон и житије Преподобне Марије Египатске. Житије је подељено у два дела: први део се чита након катизме, а други после треће песме. Ово правило је установљено још у време Шестог васељенског сабора.