Новости

Настоятель События Русской Православной Церкви Богослужения Сербское подворье Вест на српском језику

Божественная литургия на праздник Боголюбской иконы Божией Матери в храме святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот (фото)

01 июля 2018 года, в праздник Боголюбской иконы Божией Матери, епископ Моравичский Антоний возглавил служение Божественной литургии в храме святых апостолов Петра и Павла на Сербском подворье в Москве.

Его Преосвященству сослужили: архимандрит Александр (Котов), иерей Олег Вышинский и диакон Владислав Соколов.

Пел хор под управлением регента Людмилы Черкасовой.

После литургии владыка Антоний в сослужении духовенства Петропавловского храма служил молебен Божией Матери перед её чудотворной иконой.

По поручению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирила, Епископ Моравичский Антоний наградил медалями в честь 100-летия восстановления патриаршества: архимандрита Александра (Котова), иерея Олега Вышинского и Желько Мартича, Сербского архитектора из Москвы.

* * *

Чудотворная икона Богородицы Боголюбская (Московская)

 

Варварские ворота Московского Кремля, Боголюбская часовня (уничтожены большевиками)

Из московских списков Боголюбской иконы наиболее чтимым был образ над Варварскими воротами Китай-города. На нем помимо Пречистой изображены молящиеся московские святители и блаженные, и сам этот особый извод, в XVII столетии известный как «Моление о народе», был святыней собственно московской, охранявшей жителей белокаменной столицы.

Ко дню празднования Боголюбской, то есть к 18 июня по старому стилю, перед этим образом служили торжественный молебен, после чего икона спускалась со своего обычного места вниз и на три дня ставилась в специальной шатровой часовне-»палатке». На это время езда через Варварские ворота прекращалась – вся площадь заполнялась богомольцами, желавшими приложиться к чудотворной. Именно здесь в 1771 году зародился знаменитый «Чумной бунт» после того, как архиепископ Московский Амвросий (Зертис-Каменский) запретил страждущим москвичам искать у Боголюбской исцеления от чумы. Шатровую часовню XIX века снесли в 1928 году, спустя пять лет та же участь постигла и сами древние Варварские ворота – ныне лишь основание их можно видеть в близлежащем подземном переходе. Сам чудотворный список пребывает ныне в Петропавловском храме у Яузских ворот.


Света Литургија на празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Богољубске (Московске)

У недељу, 01. јула 2018. године, на празник Богољубске иконе Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније је началствовао светом Литургијом у Петропавловском храму на Подворју СПЦ у Москви.

Преосвећеном владици је саслуживало братство храма Светих апостола Петра и Павла: архимандрит Александар (Котов), јереј Олег Вишински и ђакон Владислав Соколов.

На Литургији је одговарао хор под руководством диригентице Људмиле Черкасове.

Након Литургије, Преосвећени владика Антоније је, уз саслужење свештенства храма, началствовао молебном Пресветој Богородици пред њеном чудотворном иконом.

Благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије г. Кирила, Епископ Антоније је уручио медаље посвећене 100-годишњици од обнове патријараштва у Русији, и то: архимандриту Александру (Котовом), јереју Олегу Вишинском и г. Жељку Мартићу, архитекти из Москве.

* * *

Чудотворна икона Пресвете Богородице Богољубска (Московска)

Варварска капија Московског кремља и Богољубска капела (уништена од стране бољшевика)

Од московских копија иконе Пресвете Богородице Богољубске, најпоштованији је била она која се налазила изнад Варварске капије Китај-города. На њој су, поред Пресвете Богородице, приказани и ликови светитеља који узносе молитве Богородици. Овај приказ Богољубске иконе из XVIIвека је био познат под именом ”Мољење за народ” и представљао је велику светињу града Москве, која је вековима штитила град од свих невоља.

На дан празновања (18. јуна по старом календару), пред иконом је служен молебан, након чега се икона спуштала са свог места у посебну капелу на целивање верном народу. На три дана - колико се икона налазила у капели, пролаз кроз Варварску капију би био затворен, како би што већи број народа могао да се поклони овој великој светињи. Управо на овом месту је дошло до чувеног ”Губавог бунта” (Чумной бунт) 1771. године, када је архиепископ Амвросије (из страха да се куга не прошири) наредио да се икона уклони на своје место како се народ не би окупио пред њом (управо тада је разјарена и незадовољна маса упала у палату архиепископа и извршила убиство архијереја). Године 1928. Варварска капија и капела су биле уклоњене (разорене), када је икона пренесена у храм Светих апостола Петра и Павла где се и данас налази.