Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви Настоятель События Русской Православной Церкви Сербское подворье Вест на српском језику

На Сербском подворье издан акафист епископа Моравичского Антония (Пантелича) святой королеве Елене Анжуйской (Сербской)

По благословению главы Представительства Сербской Православной Церкви в Москве, настоятеля храма святых первоверховных апостолов Петра и Павла у Яузских ворот епископа Ремезиянского Стефана издан акафист Святой преподобной королеве Елене Сербской (в монашестве Елисавете) на русском и сербском языках.

Автором акафиста является приснопоминаемый епископ Моравичский Антоний (Пантелич) (1970-2024), первый представитель Сербской Православной Церкви в Москве. Акафист на сербском языке был обнаружен среди документов блаженнопочившего епископа Антония.

    

Редакция акафиста на сербском языке принадлежит епископу Ремезиянскому Стефану. Владык Антония и Стефана связывала многолетняя дружба, поэтому издание акафиста было не только долгом, но и сердечной потребностью настоятеля.

Перевод на русский язык выполнен Дианой Медведевой, редакция – Светланой Луганской.

В Казанском приделе храма святых первоверховных апостолов Петра и Павла находится список иконы святой королевы Елены Сербской. Оригинал иконы хранится в монастыре Градац (Сербия), основанном святой Еленой как задушбина (на помин души).

Акафист и списки иконы святой Елены можно приобрести в церковной лавке Сербского Подворья.

День памяти святой королевы Елены Сербской – 12 ноября.

Тропарь, глас 4:

Из западной страны привитая к святой лозе сербской, прекрасно выросшей ветвью ты стала, благоверная княгиня Елена. Как прекрасные плоды, ты принесла Богу и сербскому роду двоих святых сыновей, под конец все суетное в мире оставила и присоединилась к преподобным, с дерзновением Владыку всех моли мир земле даровать и сынам славянским спастись.


 

Ново издање Подворја СПЦ у Москви - Акатист Светој краљици Јелени Анжујској

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Стефана, старешине Подворја Српске православне цркве у Москви, објављено је двојезично издање - на руском и српском језику, текста акатиста Светој краљици Јелени Анжујској чији је аутор блаженопочивши Епископ моравички Антоније (Пантелић) (1970-2024).

Текст акатиста је био пронађен међу списима владике Антонија, након чега је извршена редакција на српском језику - од стране Епископа ремезијанског Стефана, а затим и превод на руски језик. Превод припада Дијани Медведевој док је рецензију руског текста на себе преузела Светлана Луганскаја.

По личној жељи Епископа Антонија, пре нешто више од једне деценије, у Српском подворју у Москви је насликана икона Свете Јелене Анжујске (у монаштву Јелисавете), која се налази на посебном месту доступном за поклоњење верних. Нимало не изненађује чињеница да је владика одлучио да састави благодарне химне Светој Јелени, за коју слободно можемо рећи да је једна од ретких српских светитељки која није имала свој акатист. Наиме, он је скоро пет година, као синђел, био сабрат манастира Студенице, где је обављао дужност намесника и економа. Под окриљем чувеног духовника и троструког студеничког игумана схиархимандрита Јулијана (Кнежевића) (1918-2001), који је као своје послушање видео обнову древне задужбине Свете Јелене Анжујске - манастира Градац (где ће касније и бити сахрањен), владика Антоније је заволео лик и дело ове Божије угоднице "из земље западне, светородној лози српској прибројавши се" (из Тропара Светој Јелени Анжујској).

***

Кондак 1.

Ходите сви христоименити народи да похвалним песмама узвеличамо преподобну монахињу Јелисавету, свету Јелену, достојнохвалну краљицу српску, која је к небесном пребивању стремивши, свет овај и све што је у свету роду своме оставила и преочишћеном душом својом боголепно се предала животу у подвигу и краљевску багреницу за смирену монашку расу заменила, али се царском боготканом ризом врлина огрнула. Зато јој усрдно ускликнимо:

Радуј се преподобна мати Јелисавето, богомудра краљице српска Јелено!

Икос 1.

Како да се нe дивимо врлинском животу твоме и песмопојно да те не узвисимо? Светлошћу живота свога засјала си на земљи, богомудра краљице Јелено, и узнела си се на небеса међу угоднике Божије. Одбацила си пролазно, сујету власти земаљске прозревши, и познавши да Цар царева над царевима царује, земаљско благо ниси сакупљала, већ милосрђем својим дарујући од срца, непропадљиво благо на небесима стекла си. Дивећи се подвизима и врлинама њеним, свехвалној краљици, богомудрој Јелени притецимо, и мољења од душе јој принесимо овако:

Радуј се, миомирисни ибарске долине јорговане, који врлинама процвета!

Радуј се, мајко српских краљева, Милутина и Драгутина, која си лозу светородних Немањића продужила!

Радуј се, милосрдна мајко, заштито сирочади, деце и мајки!

Радуј се, дивна просветитељко, за српску чељад си школе оснивала, учећи их богољубивим делима!

Радуј се, помоћнице убогих, богатство ништима си раздавала!

Радуј се, преподобна мати Јелисавето, богомудра света краљице српска Јелено!

***

Са двојезичним штампаним издањем Акатиста Светој краљици Јелени Анжујској је могуће упознати се у продавницама Српске Патријаршије, као и у продавници Српског подворја у Москви.