Новости

24 марта исполняется 23 года с момента начала агрессии НАТО против Союзной Республики Югославия, которая продолжалась 78 дней. Главной причиной воздушно-наступательной операции "Союзническая сила" руководство альянса назвало "предотвращение геноцида албанского населения в Косове". По данным НАТО, за время операции авиация стран альянса совершила 38 тыс. боевых вылетов, целью свыше 10 тыс. из них было нанесение бомбовых ударов.

В результате бомбардировок, по сербским данным, погибли от 3,5 тыс. до 4 тыс. человек, ранения получили около 10 тыс., две трети из которых - это мирные жители. Материальный ущерб составил до 100 млрд долларов. За время бомбардировок Югославии силами НАТО на территорию Сербии было сброшено в снарядах 15 тонн обедненного урана. После этого страна заняла первое место по числу онкологических заболеваний в Европе, а за первые 10 лет с момента бомбардировок в республике заболели раком около 30 тыс. человек, из них от 10 тыс. до 18 тыс. умерли.

24 марта 2022 года, Его Преосвященство епископ Моравичский Антоний в храме святых апостолов Петра и Павла на Сербском подворье в Москве совершил заупокойную литию по всем погибшим и пострадавшим в ходе «миротворческих» натовских бомбардировок Союзной Республики Югославия во имя свободы и демократии в 1999 году.

На богослужении присутствовали и сотрудники Посольства Сербии в Росийской Федерации.

После литии владыка Антоний произнес проповедь, в которой рассказал историю бомбардировок Югославии силами НАТО.

Фотогалерея

У Подворју СПЦ у Москви служен помен жртвама НATO бомбардовања

У четвртак 24. марта 2022. године, када се обележава 23. годишњица од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, служио је помен свим невиним жртвама овог страшног злочина против човечности.

У својој беседи, владика Антоније је подсетио на важне чињенице да је током 78 дана, колико је трајало бомбардовање, погинуло око 2.500 цивила, међу којима и 81 дете. Мете НАТО авиона нису били искључиво војни циљеви, јер су гађани и мостови, путеви и многи цивилни објекти. За сва та зверства не само да нико није одговарао, већ се, шта више, многи светски и европски народи диче тим догађајима. По његовим речима, тешка ситуација у којој се тада нашао српски народ, може се данас упоредити са  осудом Русије и руског народа од стране светске јавности, када се у медијима приказује само једна - и то лошија страна приче.

На помену је присуствовао и дипломатски кор Амбасаде Србије у Руској Федерацији.