Новости

События Сербской Православной Церкви Настоятель Сербское подворье Вест на српском језику

Епископ Моравичский Антоний: «Патриарх Порфирий – человек широкой души»

Об особенностях жизненного пути и служения Святейшего Патриарха Сербского Порфирия, а также о его человеческих качествах рассказал в интервью сайту ОВЦС епископ Моравичский Антоний, представитель Сербской Церкви в Москве.

Владыка напомнил, что избранный на Соборе в Белграде 18 февраля нынешнего года Патриарх Порфирий в свое время был пострижен в монашество в монастыре Высоки Дечаны его духовным отцом иеромонахом Иринеем (Буловичем), который впоследствии стал епископом Новосадским и Бачским; в иеродиаконы его в 1986 году рукоположил епископ Рашко-Призренский Павел, впоследствии Сербский Патриарх (+2009).

Святейший Патриарх Порфирий закончил богословский факультет Белградского университета, учился в Афинском университете, где в 2004 году защитил докторскую диссертацию. В 1999 году перешел в Бачскую епархию и стал наместником Ковильского монастыря. «Он вел высокую духовную жизнь, которая вызвала уважение и искреннюю любовь братии, а потому стал духовником многих монастырей», – подчеркнул епископ Моравичский Антоний.

В 2014 году будущий Патриарх Порфирий был избран митрополитом Загребско-Люблянским.

Говоря о многообразных трудах нового Предстоятеля Сербской Православной Церкви, епископ Антоний упомянул, что владыка Порфирий возглавлял кафедру пастырской психологии на богословском факультете Белградского университета, где преподавал вплоть до своего избрания на Патриарший престол. Он организовал общество по лечению наркозависимости, а также является признанным специалистом по теме деструктивных сект.

«Митрополита (а сегодня уже Святейшего Патриарха) Порфирия я лично знаю долгие годы, – подчеркнул настоятель Сербского Подворья в Москве. – Это человек широкой души, открытый, добрый. Его любят все архиереи Сербской Церкви, о чем говорит и тот факт, что уже на первом этапе избрания Патриарха за него отдал свой голос 31 из 47 участников Собора. Радует, когда большинство архиереев поддерживают своего Предстоятеля».

Жизнь и служение Патриарха Порфирия не миновали болевые точки истории. «Как человек, который принял монашеский постриг на Косове, в первом своем Предстоятельском слове после интронизации он сказал, что приоритетом его служения станет сохранение Косова и Метохии в рамках государственности Сербии и под окормлением Сербской Православной Церкви, – упомянул епископ Моравичский Антоний. – Для каждого серба Косово – это сердце, это колыбель духовности сербского народа и истоки государства Сербия».

Владыка также особо остановился на годах служения нынешнего Предстоятеля Сербской Православной Церкви в Хорватии. «Это очень сложный в геостратегическом плане регион, особенно для серба, – отметил он. – Как известно, между сербами и хорватами сложились напряженные отношения, особенно вследствие таких событий Второй мировой войны, как провозглашение в 1941 году Независимого государства Хорватия и создание летом того же года концентрационного лагеря Ясеновац. Там было уничтожено 700 тысяч человек, по большей части – этнических сербов. И вот владыке Порфирию довелось нести свое служение в столице Хорватии, быть мостом между двумя странами, между проживающими в них людьми. Когда находишься в таком месте, очень сложно бывает находить правильные слова, чтобы не обидеть людей, которые там живут и будут жить, и одновременно с этим помнить об ужасной трагедии. Я помню слова Патриарха Германа (+1991) из его архипастырского слова после панихиды в Ясеноваце: "Мы как христиане должны простить наших братьев, но как люди мы не можем забывать, что случилось, и тот геноцид, который был совершен над нашим народом"».

«После кончины митрополита Загребско-Люблянского Иоанна (Павловича, +2014) перед нашей Церковью стоял сложный вопрос: кого назначить в Загреб? – продолжил епископ Антоний. – Ведь это одна из самых сложнейших епархий. Надо общаться с представителями не только властей, но и Католической Церкви в Хорватии, с которой у нас конфликт по поводу возможной канонизации кардинала Алоизия Степинаца. Хорваты хотят причислить к лику святых этого кардинала, под чьим благословением происходил геноцид сербов в годы войны, на что Сербская Церковь, естественно, не сможет никогда согласиться. Благодаря особым усилиям Священноначалия Сербской Церкви нас услышали в Ватикане, и канонизация отложена на некоторое время. Отрадно, что Папа Франциск сказал по этому поводу, что святой должен быть "святым любви и мира, а не ненависти"».

Как подчеркнул представитель Патриарха Сербского при Патриархе Московском и всея Руси, «тогда, в 2014 году, выбор пал на владыку Порфирия, который хорошо справился с этим непростым послушанием».

«Не разделяя слушателей на католиков и православных, он проводил совместные лекции в нашей гимназии в Загребе. На беседы с владыкой там собирались и католическое духовенство, и ученые, и простые люди. Они находили в нем человека, друга, отца, миротворца, который сеял любовь, а не ненависть», – констатировал епископ Антоний.


Патријарх Порфирије је човек широке душе

Епископ моравички Антоније, представник Српске цркве у Москви, говорио је о особеностима животног пута и службе Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и о његовим људским особинама.

Владика подсећа да је патријарха Порфирија, који је 18. фебруара ове године изабран на Сабору у Београду, у манастиру Високи Дечани замонашио његов духовни отац, јеромонах Иринеј (Буловић), који је касније постао епископ новосадски и бачки. За јерођакона га је рукоположио 1986. године епископ рашко-призренски Павле, касније патријарх српски (+2009).

Његова Светост патријарх Порфирије дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду, студирао на Универзитету у Атини, где је 2004. године одбранио докторску дисертацију. Године 1999. прелази у бачку епархију и постаје игуман манастира Ковиљ. „Водио је високи духовни живот и будио поштовање и искрену љубав братства, а касније је постао духовни отац у многим манастирима“, истакао је моравички епископ Антоније.

Будући патријарх Порфирије за митрополита загребачко-љубљанског изабран је 2014. године.

Говорећи о разним активностима новог поглавара Српске православне цркве, владика Антоније напомиње да је владика Порфирије водио Одељење за пастирску психологију на Богословском факултету Универзитета у Београду, где је предавао до избора на патријаршијски трон. Основао је друштво за лечење зависности од дроге, а такође је и признати стручњак у области деструктивних секти.

Лично познајем митрополита (а данас Његову Светост патријарха) Порфирија већ дуги низ година, нагласио је настојатељ Српског подворја у Москви. То је особа широке душе, отворена, добра. Сви епископи Српске цркве га воле, о чему сведочи и чињеница да је већ у првом кругу избора патријарха за њега гласао 31 од 47 чланова Савета. Дивно је када већина епископа подржава свог поглавара.

Живот и служба патријарха Порфирија нису прошли без болних историјских тачака. „Као особа која је положила монашки завет на Косову, у својој првој беседи након устоличења, рекао је да ће приоритет његове службе бити очување Косова и Метохије у оквиру државности Србије и под окриљем Српске православне цркве“, казао је моравички епископ Антоније. „За сваког Србина Косово представља срце, колевку духовности српског народа и порекло државе Србије.“

Владика се нарочито задржао на годинама службе садашњег поглавара Српске православне цркве у Хрватској. „Ово је веома тешка геостратешка област, нарочито за Србе“, рекао је. - Као што знате, између Срба и Хрвата постоје тензије, које су посебно резултат неких догађаја из Другог светског рата, као што је проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године и стварање концентрационог логора Јасеновац у лето исте године. Тамо је убијено 700 хиљада људи, углавном етничких Срба. И, ето, владици Порфирију је запало да врши службу у престоници Хрватске, да буде мост између две земље, између људи који живе у њима. Кад сте на таквом месту, врло је тешко пронаћи праве речи, како не бисте увредили људе који тамо живе и који ће живети, а истовремено се сећајући страшне трагедије. Сећам се речи патријарха Германа (+1991) из његове архипастирске беседе после парастоса у Јасеновцу: Као хришћани, ми морамо опростити нашој браћи, али као људи не можемо заборавити шта се догодило и геноцид који је почињен над нашим народом.“

„После смрти загребачко-љубљанског митрополита Јована (Павловића, +2014), наша Црква се суочила са тешким питањем: кога поставити у Загребу? - наставио је владика Антоније. – Јер је ово једна од најтежих епархија. Морамо комуницирати не само са представницима власти, већ и Католичке цркве у Хрватској, с којом имамо сукоб због могуће канонизације кардинала Алојзија Степинца. Хрвати желе да канонизују овог кардинала, под чијим се благословом догодио геноцид над Србима током ратних година, на шта Српска црква, наравно, никада неће моћи да пристане. Захваљујући посебним напорима Хијерархије Српске цркве, чули су нас у Ватикану, те је канонизација одложена за неко време. Радује то што је папа Фрања овом приликом рекао да светац треба да буде „светац љубави и мира, а не мржње“.

Како је нагласио представник српског патријарха при Патријарху московском и целе Русије, „тада, 2014. године, избор је пао на владику Порфирија, који се добро носио са овим тешким послушањем“.

„Не делећи слушаоце на католике и православце, држао је заједничка предавања у нашој гимназији у Загребу. На разговорима са владиком окупљали су се и католичко свештенство, и научници и обични људи. У њему су пронашли човека, пријатеља, оца, миротворца који је сејао љубав, а не мржњу “, навео је владика Антоније.

Источник: Служба коммуникации ОВЦС