Новости

«По Уставу Сербской Православной Церкви после кончины Патриарха Иринея избрание Архиерейским Собором нового Предстоятеля должно было состояться по прошествии 40 дней, но не позже, чем через три месяца, – отметил архипастырь. – Учитывая тот факт, что весь мир посетила страшная пандемия, не было ясности, как это организовать. Все переживали, будет ли практическая возможность созвать Собор, но, слава Богу, уровень заболеваемости в Сербии несколько снизился, и Синод определил датой выборов Патриарха 18 февраля 2021 года».

При этом, уточнил он, для соблюдения требуемых защитных мер впервые в истории было принято решение провести собрание архиереев не в здании Патриархии, а в крипте храма святого Саввы на Врачаре, размеры которого позволяли соблюсти необходимую дистанцию между членами Собора.

Продолжающаяся пандемия оказала влияние и на состав участников Собора – на этом высоком собрании отсутствовали трое архиереев. «Двое из них болели, еще одному не удалось вылететь из Австралии, так как из этой страны был полностью закрыт выезд, – рассказал владыка Антоний. – Отмечу также, что председательствовать на Соборе должен был старший по хиротонии епископ, которым является епископ Шабацкий Лаврентий, но он, к сожалению, накануне заболел, а потому председателем был епископ Сремский Василий».

Коснувшись самой процедуры выборов Патриарха, епископ Моравичский Антоний сообщил, что для проведения первого тура каждый из 47 принявших участие в работе Собора архиереев получил листок со списком тех иерархов, которые, согласно Уставу, имеют право претендовать на избрание на Патриаршее служение (основное требование – не менее пяти лет опыта управления епархией). «Таких у нас на момент открытия Собора насчитывалось 30 человек, – уточнил иерарх. – Каждый участник нашего собрания должен был отметить трех кандидатов, которых он потенциально видел бы на Патриаршем престоле».

Он упомянул о том, что первом круге наибольшее число голосов получили три человека: 31 голос был отдан за митрополита Загребского и Люблянского Порфирия, 30 – за епископа Бачского Иринея и 25 – за епископа Баня-Лукского Ефрема.

Далее началась подготовка к проведению финальной части – избрания Предстоятеля жребием. Говоря о том, как это происходило, представитель Сербской Церкви при Московском Патриаршем престоле отметил: «После оглашения имен трех кандидатов два архиерея – секретари Собора – под наблюдением комиссии, состоявшей из трех иерархов, на каждом из трех листов с именами кандидатов поставили печать Собора и запечатали листы в три конверта, которые, в свою очередь, поместили между листов Святого Евангелия. Затем приглашенный на Собор архимандрит Матфей (Ристанович) из монастыря Сисоевац вынул из Евангелия один из конвертов и передал его председателю Собора епископу Василию, который и провозгласил имя избранного 46-м Патриархом Сербской Церкви митрополита Загребского и Люблянского Порфирия. Аксиос! Потом последовало облачение в Патриаршую мантию и возведение на Патриаршее место».

В то же время оставшиеся два конверта открыли, и все увидели, какие имена были в них написаны, рассказал владыка.

«На следующий день в белградском кафедральном соборе во имя Архистратига Божия Михаила была совершена интронизация Патриарха Порфирия, – продолжил архипастырь. – На его главу возложили белый клобук, Патриарху также была вручена панагия с изображением святителя Саввы как знак патриаршего достоинства, который переходит от одного Предстоятеля Сербской Церкви к следующему».

Епископ моравички Антоније говорио је о гласању и жребу приликом избора српског патријарха

„Према Уставу Српске православне цркве, након смрти патријарха Иринеја, избор новог поглавара од стране Архијерејског сабора требало је да се одржи након 40 дана или не касније од три месеца“, напоменуо је архипастир. „С обзиром на чињеницу да је читав свет у стравичној пандемији, није било јасно како то организовати. Сви су били забринути да ли ће практично бити могуће сазвати Сабор, али је, хвала Богу, стопа оболелих у Србији благо опала, те је Синод за датум избора патријарха одредио 18. фебруар 2021. године“.

Истовремено, прецизирао је, да би се испоштовале неопходне мере заштите, први пут у историји одлучено је да се састанак епископа одржи не у згради Патријаршије, већ у крипти храма Светог Саве на Врачару, чија је величина омогућавала да чланови Савета одрже неопходну дистанцу.

Пандемија која је у току утицала је и на састав учесника Сабора – три епископа нису била присутна. „Двоје су били болесни, а један није успео да полети из Аустралије, јер је излазак из ове земље био потпуно затворен“, рекао је владика Антоније. „Такође бих желео да истакнем да је Саветом требало да председава најстарији епископ по посвећењу – шабачки владика Лаврентије, али се он, нажалост, дан раније разболео због чега је председавајући био владика сремски Василије.“

Осврћући се на сам поступак избора патријарха, епископ моравички Антоније рекао је да је у првом кругу сваки од 47 епископа који су учествовали у раду Сабора добио папир са списком оних архијереја, који према Уставу имају право да претендују на место патријарха (главни услов је да имају више од пет година искуства у управљању епархијом). „У време Сабора, таквих је било 30 људи“, појаснио је јерарх. „Сваки учесник нашег заседања морао је да означи три кандидата, која би потенцијално видео на патријаршијском трону.“

Напоменуо је да су у првом кругу три особе добиле највећи број гласова: 31 члан је гласао за митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, 30 за епископа бачког Иринеја и 25 за епископа бањалучког Јефрема.

Затим су започеле припреме за завршни део – избор Поглавара жребом. Говорећи о томе како се то одвијало, представник Српске цркве при Московској патријаршији истакао је: „После објављивања имена тројице кандидата, два епископа-секретара Сабора, под надзором комисије коју чине три јерарха, сваки од три листа са именима кандидатазапечатили су печатом Сабора сваки од три листа са именима кандидата, које су, пак, биле стављене између листова Светог Јеванђеља. Затим је архимандрит Матеј (Ристановић) из манастира Сисојевац извадио из Јеванђеља једну коверту и предао председавајућем Сабора, епископу Василију, који је прогласио име 46. Патријарха Српске цркве, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија. Аксиос! Затим је уследило одевање у одежду патријарха и примање патријаршијских инсигнија“.

„Истовремено су отворене преостале две коверте и сви су видели која су имена написана у њима“, рекао је владика.

„Следећег дана у београдској Саборној цркви Св. Арханђела Михаила устоличен је патријарх Порфирије“, наставио је архипастир. „На његову главу стављена је бела пана и уручена му је панагија Светог Саве, као знак патријаршијског достојанства, која се преноси са једног поглавара Српске цркве на другог.“