Новости

Рождественское приветствие епископа Моравичского Антония - журнал Вести (франкфуртская газета).

Далее приводим текст интервью на сербском языке.

Божићна порука Његовог Преосвештенства
Епископа моравичког др Антонија (Пантелића),
викара Патријарха српског
и старешине Подворја Српске православне цркве у Москви
при Патријарху московском и све Русије
за Франкфуртске вести

Већ два миленијума наша Света и апостолска Црква чува успомену на благу вест о Рођењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. По први пут у савременој историји, радосни празник Рођења Богомладенца ће широм васељене бити обележен далеко скромније него што је то био случај до сада. Разлог за то је пандемија вируса корона, која, ево већ скоро годину дана искушава људски род, без обзира на боју коже, веру, нацију или друштвени сталеж. Са једне стране, све ово је показатељ како смо сви ми итекако рањиви, али и колико заправо зависимо једни од других. Па ипак, ова чињеница нипошто не сме да нас обесхрабри или, недај Боже, пољуља у нашој вери. Без обзира на то што ће многи од нас, највероватније бити ускраћени за саборно обележавање празника Христовог Рођења, онако како смо то навикли – учестовањем у Литургијама у православним храмовима, ипак ћемо имати прилику да у својим домовима и у кругу своје породице дочекамо Божић. Предивни народни обичаји везани за божићне празнике, дају нам ту могућност да са својим најмилијима поделимо радост празника. Управо због тога се каже да је породица, ништа друго него ли Домаћа црква или црква у маломе.

Проблеми у којима су се нашли наши сународници, како у Србији, тако и у земљама окружења: Босни и Херцеговини – Републици Српској, Црној Гори, као и у дијаспори: Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Америци и др., скоро су па идентична. Свакога дана слушамо о броју новооболелих, тешко оболелих, умрлих, али и, Богу хвала, излечених. Слична ситуација је била и пре неколико месеци када смо се налазили у данима Велике четрдесетнице и у предворју најрадоснијег празника Христовог Васкрсења. Карантин, изолација и строге мере ограничења и забране кретања, довеле су до тога да и те дане проведемо у кругу своје најуже породице. Како тада, тако и сада треба да се присетимо свих оних који су ризиковали своје животе како би помогли својој браћи у невољи. Медицински радници, полиција, свештеници и многи волонтери – сви они су се налазили на висини свог задатка, због чега их требамо поменути у својим молитвама.

Довољно је да се само мало осврнемо иза себе и присетимо многих искушења кроз која је, са својим народом, пролазила и наша Српска православна црква, схватићемо једну истину, а то је да она не трају вечно, односно да су пролазног карактера. Није нимало случајно и то да се Божић – како онај по грегоријанском, тако и наш који обележавамо по јулијанском календару – налази на почетку, односно на крају сваке календарске године. Та чињеница за све нас може и мора значити нови почетак, једно ново Лето благости Господње, када ћемо заборавити на све невоље и недаће које су нас задесиле у години коју полако испраћамо.

Оно што бих пожелео нашим људима који живе и раде широм Немачке, а који су попут многих наших Срба пошли у далеки свет „трбухом за крухом“, управо су речи Светог апостола Јакова, који каже: „Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различита искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење“ (Јак 1, 2-3). Божић је права прилика да пригрлимо једни друге, да дарујемо оне којима је помоћ најпотребнија, како бисмо се сви заједно радовали Рођењу Богомладенца Христа. Искушења је било и биће, али, по речима Спаситеља, „ко претрпи до краја тај ће се спасти“ (Мт 10, 22).

Мир Божији, Христос се роди!