Новости

События Сербской Православной Церкви Настоятель События Русской Православной Церкви Вест на српском језику

Сербский перевод книги митрополита Волоколамского Илариона представлен в Белграде (фото, видео)

Служба коммуникации ОВЦС
Служба коммуникации ОВЦС

17 февраля 2020 года в крипте собора святителя Саввы в Белграде состоялась презентация сербского перевода книги митрополита Волоколамского Илариона «Во что верят православные христиане».

Перевод был выполнен настоятелем Подворья Сербской Православной Церкви в Москве епископом Моравичским Антонием и увидел свет в декабре 2019 года.

На презентации выступил епископ Бачский Ириней, отметивший, в частности, что со страниц своей книги автор «беседует с читателем на языке, понятном для современного образованного молодого человека», и это делает представленное произведение «шагом вперед в сравнении с прежними опытами составления катехизисов». Иерарх выразил благодарность митрополиту Илариону за его вдохновенный труд, в котором дано концентрированное, доступное, понятное и богословски аутентичное изложение истин Православия.

Профессор православного богословского факультета Белградского университета иерей Зоран Деврня ознакомил собравшихся с содержанием книги, особо остановившись на миссионерском и катехизическом ее значении, а также отметив важность выхода в свет сербского перевода этого труда.

На мероприятии присутствовали иерархи Сербской Православной Церкви епископы Зворничко-Тузланский Фотий, Крушевацкий Давид, Ремезьянский Стефан и Мохачский Исихий, настоятель Подворья Русской Православной Церкви в Белграде протоиерей Виталий Тарасьев, сотрудник Секретариата ОВЦС по межправославным отношениям А.Ю. Хошев, иподиакон Вячеслав Ли, представители духовенства Сербской Православной Церкви, а также научного и культурного сообщества Сербии, преподаватели и студенты Белградского университета, педагоги и представители общественности, интересующиеся вопросами богословия и катехизации.

Обращаясь к собравшимся, председатель Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополит Волоколамский Иларион сказал:

«Ваши Преосвященства,
дорогие отцы,
дорогие братья и сестры!

Прежде всего я хотел бы выразить сердечную радость в связи с тем, что по благословению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла и по приглашению Святейшего Патриарха Сербского Иринея имею возможность сегодня вновь посетить дорогую для меня сербскую землю.

Перед началом этой презентации я имел возможность очень подробно осмотреть ход работ, которые ведутся в верхнем храме, где трудятся наши замечательные российские мастера-мозаичисты. Поднявшись на строительном лифте, я осмотрел купол, подкупольное пространство, паруса храма. Неоднократно мне доводилось участвовать в различных строительных, реставрационных и живописных работах, и я старался никогда не упустить возможность, пока стоят еще строительные леса, подняться на самый верх. Потому что когда строительные леса будут сняты, вы только снизу сможете увидеть то, что находится наверху, и не заметите тщательности, с которой работают мозаичисты, выкладывая каждый камешек так, чтобы он соответствовал другим по цвету и размеру.

Вспоминаю, как мы начинали этот проект, как сложно было найти мастеров, которые воплотили бы в жизнь столь грандиозное начинание, как непросто было поначалу находить на это средства. Честно говоря, тогда я думал, что реализация этого проекта продлится лет тридцать, но сейчас увидел мозаичные работы, которые в значительной степени уже близки к завершению. Меня очень порадовало, что мы в скором времени увидим этот великолепный собор благоустроенным и благоукрашенным не только снаружи, но и изнутри. Это будет не только выдающийся памятник христианского зодчества, но и выдающийся памятник христианского изобразительно искусства. Построенный во славу Божию, он каждым камешком своего внутреннего убранства будет прославлять Бога.

Я рад тому, что и Русская Православная Церковь, и Российское государство вносят свой вклад в благоукрашение величественного собора святителя Саввы. Счастлив, что мне выпала честь участвовать в этом проекте.

Сегодня Сербская Православная Церковь проходит через период тяжелых испытаний, которые выпали на ее долю в соседней стране – Черногории. В каком-то смысле сегодня там повторяется история, которая годом раньше происходила на Украине, где тогдашний президент решил создать «новую церковь». Он вообразил, что Церковь можно создать собственными руками и что создание на Украине «новой церкви», независимой от Русской Православной Церкви, поможет ему в предвыборной борьбе. Этот человек потерпел сокрушительное поражение на выборах, однако успел своими действиями нанести много вреда Церкви.
Сегодня нечто похожее происходит в Черногории, где власти приняли дискриминационный закон, при помощи которого в перспективе можно будет изымать храмы из ведения канонической Церкви и передавать их кому угодно. Власти пошли против своего народа, и народ вышел на улицы. В городах и селах Черногории мы видим тысячи, десятки тысяч людей, которые выходят поддержать свою Церковь.

Я хотел бы заверить всех вас, что в этой благородной и священной борьбе Русская Православная Церковь всегда будет рядом с Сербской Православной Церковью.

Желаю всем нам, чтобы как можно скорее прошла тяжелая полоса искушений, которая охватила Православные Церкви в разных странах. Сначала эти искушения начались на каноническом пространстве Русской Церкви, а теперь перекинулись на каноническое пространство Сербской Церкви. Мирские властители пытаются управлять церковной жизнью и создавать Церковь по своему усмотрению. Но Церковь создана Самим Господом Богом, а хранителем ее является церковный народ. Именно этот народ сегодня вышел на улицы.

Я не буду долго говорить о представляемой сегодня книге «Во что верят православные христиане», потому что профессор Зоран Деврня очень подробно изложил ее содержание, за что я ему очень благодарен. А мой дорогой собрат владыка Ириней рассказал о том, для какой категории читателей книга может оказаться полезной.

Сердечно благодарю епископа Моравичского Антония, представителя Сербской Православной Церкви при Московском Патриархате, который инициировал издание этого труда на сербском языке и сам его перевел.

Книга «Во что верят православные христиане» написана не для специалистов в области богословия, а для широкого круга читателей. Я написал довольно много трудов большого объема, которые предназначены именно для богословов, но всякий раз, когда берусь за написание книги, я, прежде всего, стараюсь ответить на какие-то вопросы для самого себя и никогда не излагаю на бумаге мысли, в которых сам до конца не разобрался. И даже о самых сложных вопросах богословия я стараюсь говорить максимально просто.

В представленной сегодня книге я касаюсь основополагающих догматических истин, на которых зиждется православное богословие. Когда современному человеку говоришь о догматах, тому нередко кажется, что этим словом обозначается что-то сухое, застывшее, далекое от него. Я стараюсь показать в своей книге, что догматы есть то, на чем основана Церковь. Подобно тому, как храм святого Саввы стоит на гигантском фундаменте, который глубоко врыт в землю, точно так же Церковь основана на догматах. Они могут быть не очень заметны, но если это догматическое основание утрачивается, то все здание может рухнуть.

Человеку, который не разбирается в догматах, очень трудно понять, зачем существует Церковь и чем она живет. Все наше богослужение – Божественная литургия, утреня, вечерня или другие службы – наполнено догматическими истинами, и если не знать и не любить их, очень трудно узнать и полюбить православное богослужение.

Сами же догматы, как я доказываю в своей книге, – это не некие изобретения богословов, они не рождались в головах профессоров, которые сидели за письменными столами с ручками, карандашами или компьютерами в руках. Догматы есть то, что изначально заложено в самое основание и сердцевину Церкви. И задача богословов в каждую эпоху заключалась в том, чтобы эти догматы сформулировать, объяснить и донести до людей на доступном и понятном для них языке.

Очень часто догматические истины формулировались отцами Церкви в ответ на возникавшие ереси. Например, в IV и V веках много спорили о том, как в Иисусе Христе соединяются Божественная и человеческая природы. И один из богословов, которого звали Аполлинарий, в IV веке выдвинул следующую теорию: у Иисуса Христа было человеческое тело, но Его душа и ум были Божественные. Казалось бы, что плохого в таком объяснении? Но острый богословский ум святителя Григория Богослова распознал в этом опасное заблуждение. Он сказал: как же так, если у Иисуса Христа не было человеческой души и человеческого ума, то как же произошло спасение человека? И святитель Григорий сформулировал принцип, который лег в основу православной христологии и всего православного учения о спасении: что не воспринято, то не исцелено. Если Христос принял от нас, людей, только человеческое тело, а душа, дух и ум у Него были Божественные, то это значит, что только тело человеческое Он спас. Нет, говорил Григорий Богослов, Господь Иисус Христос воспринял все человеческое естество – и тело, и ум, и душу. Почему это имеет важность для нас? Потому что Он воспринял наше человеческое тело, наш ум и нашу душу, то есть догмат имеет прямое отношение к нашей собственной судьбе в вечности, к нашему спасению.

Это только один пример, но их можно привести много. Современному человеку не всегда легко все это объяснить, поскольку он живет в совершенно других понятиях и мыслит в других категориях. Поэтому задача богослова в наше время заключается в том, чтобы пытаться догматические истины, сформулированные в древности, донести до современного человека. И донести так, чтобы человек не только понял, но проникся и полюбил их.

Глубоко убежден в том, что православное богословие должно быть не только правильным, но и вдохновенным. Через эту книгу я хотел бы передать читателям хотя бы частицу того вдохновения, которое я испытывал, не только когда ее писал, но и когда соприкасался с догматическим учением Православной Церкви через творения Святых Отцов. Надеюсь на то, что не только в России, но в Сербии эта книга найдет своего читателя.

Хотел бы всем вам пожелать помощи Божией в ваших трудах и в вашем служении. Пусть Господь хранит Сербию, сербский народ и Сербскую Православную Церковь, и знайте, что Россия и Русская Церковь всегда с вами».

По завершении презентации в приходском доме храма святого Саввы состоялся торжественный ужин, на котором присутствовали Святейший Патриарх Сербский Ириней, руководитель Администрации президента Сербии Н. Селакович и руководитель «Россотрудничества» Э.В. Митрофанова.

Фотогалерея


 

Промоција српског издања књиге "У шта верују православни хришћани"

Савремени катихизис исписан на три стотине страница (са фотографијама) и у 66 целина под насловом У шта верују православни хришћани, аутора Митрополита волоколамског Илариона у издању Подворја Српске Патријаршије у Москви и издавачке куће „Православац“ из Шапца, представљен је 17. фебруара 2020. године у крипти храма Светог Саве на Врачару. Књигу је превео Епископ моравички Антоније.

О катихизису Митрополита волоколамског др Илариона, председника Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, који једноставном методом и савременим језиком дозиђује јеванђељски и светоотачки темељ православне вере, говорили су: Епископ бачки др Иринеј, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду јереј др Зоран Деврња, као и аутор. Био је то јединствен празник књиге, речи и богословске мисли.

Интелектуалној позорности представљена је књига уваженог госта и искреног пријатеља српског народа, митрополита Илариона, који је ових дана у братској посети Његовој Светости Патријарху српском Иринеју и Српској Православној Цркви.

„Доласком у нашу средину Високопреосвећени Митрополит г. Иларион није само гост, већ је на известан начин и домаћин, будући да је носилац почасног доктората највеће и најрепрезентативније високообразовне и научне институције, Универзитета у Београду, на предлог Наставничког већа Православног богословског факултета као највише образовне институције наше помесне Цркве. У том смислу, увек када посећујете, драги Владико, Србију и Београд, и када долазите на наш Факултет, на наш Универзитет и у посету нашој Цркви, Ви долазите својима, у своју кућу, где целосно припадате својим обимним и високореферентним и највише вреднованим богословским и научним стваралаштвом,“ казао је доцент др Зоран Деврња и додао:

„Књига У шта верују хришћани представља успешан покушај нашег Митрополита да своју далеко обимнију и садржајнију студију из области догматског богословља у форми сажетих објашњења, тема и питања који искрсавају у свакодневном духовном искуству верујућих, учини доступном и терминолошки појмовном приступачном и разумљивом сваком модерном, просечно верујућем, члану Цркве како у Русији тако и у Србији или било којој савременој држави и савременом друштву данас.“

Књига има карактер поступног приручника намењеног сваком ко је заинтересован да се упозна са темељним истинама хришћанског веровања и облицима живљења по тој вери, следи логику откривењске хронологије.

Епископ бачки г. Иринеј је у надахнутом слову о самом госту, митрополиту Илариону, који је многе своје богословске теме уз све своје обавезе на задивљујући начин обрадио и приказао, изучио и објавио, али на начин који је за нас данас једини могући и спасоносни, казивао о његовој књизи У шта верују хришћани.

„Ми морамо бити, ако желимо спасење себи и свету, верни светом предању, али то не значи ни у ком случају одустати од богословског истраживања и знања,“ казао је Преосвећени Владика и додао: „С друге стране, имамо искушење тзв. научне теологије. То је један нови, хибридни плод, нажалост, присутан и овде код нас у овом граду, нажалост и код нас на Богословском факултету, где се сматра да је богословље делатност интелектуална, научна и истраживачка, да је за њега надлежан Универзитет, а не Црква. Заборавља се да богословља нема без и ван Цркве, и не само то (пошто ће сутра наш гост на нашем Факултету о томе говорити) – нема га без личног и саборног опита...“

„Ми сада имамо проблем да велики број људи чезне за Христом, чезне за Богом, чезне за Истином Божјом, осећа да му је живот празан без Бога, али не зна како да се сретне са живим Богом. Да би се то десило, неопходна је поучна реч Цркве, неопходна је потврда Јеванђеља, јер и у време када је Господ Христос био на земљи, није било довољно што је Он као личност Богочовечанска сведочио о себи и што је о Њему сведочио истовремено Отац небески, Дух Свети и пророци Старога завета, него је било неопходно да и Његови ученици, Апостоли, сведоче о Њему. То је неопходно и данас. И ми данас, какви год да смо слаби, маловерни, морамо бити апостоли Христови у малом“, казао је Владика бачки Иринеј.

О катихизису митрополита Илариона може се рећи да је свесни и својеврсни дијалог са образованим савременим младим човеком који је свесно и несвесно жедан и гладан Бога, и зато наслов књиге У шта верују хришћани нуди одговор на питање У кога верују хришћани.

„Катихизис митрополита Илариона, сажет и разумљив, истовремено аутентичан, неће бити недоступан само неком најједноставнијем нашем вернику; биће много драгоценији нашем образованом, али још увек до хришћанства недораслом младом човеку“, истакао је владика Иринеј.

Слово митрополита Илариона

Ваша Преосвештенства, драги оци и драга браћо и сестре. Пре свега хтео бих да изразим искрену радост што сам по благослову Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја имао могућност да опет посетим мом срцу драгу српску земљу.

Пре почетка ове презентације књиге имао сам могућност да врло детаљно погледам ток радова у горњем делу храму, где се наши изванредни мајстори, мозаичари из Русије, труде да украсе куполу храма. Имао сам могућност да се на грађевинарском лифту подигнем скроз до горе до врха, одакле сам видео куполу, поткуполни простор, пандатифе. Више пута сам у животу имао прилике да учествујем и у живописању храмова и рестаурацији храмова, и трудио сам се да увек искористим могућност да лифтом одем скроз до горе, јер кад буду уклоњене скеле, оно што је горе можете да видите једино одоздо. Тако нећете видети с којом брижљивошћу су мозаичари стављали сваки камичак да он по величини и по боји одговара својим суседним каменчићима. И сетио сам се како смо започињали овај пројекат, како је било тешко у почетку наћи мајсторе који би остварили овај грандиозни пројекат и средства за његову реализацију. И да будем искрен, када смо започињали, мислио сам да ће овај пројекат да траје 30 година. Али сад сам видео да мозаичарски радови у великој мери иду ка завршници. И веома ме је обрадовало то што ћемо врло брзо видети овај велелепни храм благоустројен и благоукрашен не само споља него и изнутра. И то ће бити не само изузетни споменик хришћанског грађевинарства и архитектуре, него и хришћанске ликовне уметности. Саграђен у славу Божју, он ће сваком да говори у славу Божју. И јако сам срећан што Руска Црква и руска држава дају свој допринос украшавању овог величанственог храма. И срећан сам што имам ту част да учествујем у овом пројекту.

Данас Српска Православна Црква пролази кроз период тешких искушења. И та искушења су задесила Српску Православну Цркву у суседној земљи, у Црној Гори. Данас се у Црној Гори понавља прича која се пре годину дана дешавала у Украјини. У Украјини је тадашњи председник одлучио да створи нову цркву. Он је умислио да лично може да створи Цркву и да ће му стварање нове Цркве независно од Руске Православне Цркве помоћи у предизборној трци. Међутим, у својој предизборној трци је претрпео жесток пораз. Али успео је да својом делатношћу много оштети Цркву. Данас се нешто слично догађа у Црној Гори, где су власти усвојиле дискриминаторски закон који омогућује да се цркве (богослужбени објекти) одузимају од канонске Српске Цркве и дају коме било. Власт се окренула против свог народа и народ је изашао на улице. И ми видимо у Црној Гори на хиљаде и десетине хиљада људи који излазе на улице да подрже своју Цркву.

Хтео бих све вас да уверим да ће у овој светој племенитој борби Руска Православна Црква бити уз Српску Православну Цркву. И хтео бих свима вама да пожелим да се што пре заврши овај тешки налет искушења која захвата Православну Цркву у различитим земљама. Прво су та искушења почела на канонском простору Руске Православне Цркве, а сада су прешла на канонски простор Српске Православне Цркве. Властодршци покушавају да управљају Црквом и да стварају Цркву по свом нахођењу. Али Цркву је створио сам Господ Бог. А чувар Цркве је црквени народ. Управо је тај народ данас изашао на улице.

Нећу много говорити о овој књизи пошто је проф. Зоран Деврња врло детаљно изложио њену садржину, на чему сам му ја веома захвалан, а мој драги сабрат владика Иринеј је изложио којој врсти читалаца ова књига може бити занимљива.

Хтео бих да захвалим владици Антонију, представнику Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, који је иницирао издање ове књиге на српском језику и лично је превео. Књига је написана за широку круг читалаца, а не само за стручњаке у области богословије.

Написао сам више књига великог обима који су намењене управо богословима. Али увек кад се латим писања књиге, увек се трудим да пре свега одговорим на нека питања сам себи. И никад не записујем на папиру оне мисли које нисам до краја разјаснио. Трудим се да и на најсложенија богословска питања говорим максимално једноставно. У овој књизи дотичем се основних богословских истина на којима се темељи православно богословље. Када обичном човеку говориш о догматима, он мисли да је то нешто круто, залеђено, нешто што је од њега далеко. А ја се трудим да у својој књизи покажем да су догмати оно на чему се темељи Црква. Слично као што се купола у овом издању темељи на овим стубовима. А спомен-храм Светог Саве почива на темељу који у укопан дубоко у земљу. Исто тако Црква почива на догматима. Они могу бити не претерано приметни, али ако се губи тај догматски темељ, онда се читаво здање руши. И човек који се не разуме најбоље у догмате, тешко може да схвати зашто постоји Црква и на чему се држи.

Наше православно богослужење је цело испуњено догматским истинама. Када служимо у храму свету Литургију или јутарње или вечерње богослужење, богослужбени текстови су препуни догматских истина. И ако се не познају и не воле догмати, онда је веома тешко разумети и волети православно богослужење. Али како ја то казујем у својој књизи, сами догмати нису некакви изуми богослова. Догмати се нису рађали у главама некаквих професора који су седели за столом са пером или оловком у руци, или за компјутерима - догмати су оно што је испочетка положено у сам темељ и у само срце Цркве. Задатак богослова свих епоха био је да те догмате формулишу и пренесу другима на језик који је њима приступачан. И веома често су Оци Цркве формулисали догматске истине као одговор на јереси који су се појављивале. Навешћу само један пример, а њих има много. У 4. и 5. веку много се дискутовало о томе како се у Господу Исусу Христу сједињује божанска и човечанска природа. И онда је један од богослова 4. века по имену Аполинарије измислио следећу теорију: да је Исус Христос имао људско тело, а да су његова душа и ум били божански. И, наизглед, шта је лоше у таквом објашњењу?

Али оштар богословски ум Светог Григорија Богослова је у томе препознао опасну заблуду. Рекао је: како то, ако Господ Исус Христос није имао људски ум и људску душу, како је онда дошло до спасења човека. И он је формулисао принцип који је ушао у основу свеправославне христологије и целог православног учења о спасењу: оно што није преузето, то није исцељено. Ако је Господ Исус Христос преузео од нас људско тело, а његова душа, дух и ум су остали божански, значи да је само наше тело спасено. Не, каже Свети Григорије Богослов, он је преузео целу људску природу, и дух и душу и тело.

А зашто је то за нас важно? Зато што је он преузео на себе наше људско тело, наш ум и нашу душу. Тај догмат се директно односи на наше лично спасење и на нашу личну судбину у вечности. Навео сам само један пример, а њих има јако много. И није то тако лако све објаснити савременом човеку, јер савремени човек живи о другим појмовима и размишља о другим категоријама. Зато је задатак савременог богослова да свете древне истине које су формулисане на древном језику пренесе савременом човеку. И треба пренети то тако да савремени човек не само то разуме, него да га то прожме и да то заволи.

Дубоко сам убеђен да православно богословље треба да буде не само исправно, него и надахнуто. И хтео бих преко ове књиге да пренесем читаоцу макар делић тог надахнућа које сам осетио не само када сам писао књигу него када сам упознавао са догматским богословљем преко дела Светих отаца. Надам да ће због тога не само у Русији, него и у Србији наћи свој круг читалаца.

Хоћу да свима вама пожелим Божју помоћ у вашим напорима и вашој служби. Нека Господ чува Србију, српски народ и Српску Православну Цркву! И знајте да су Русија и Руска Црква са вама!

Гости на представљању књиге

Представљању књиге присуствовали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, ремезијански Стефан и мохачки Исихије, архимандрит Јован (Радосављевић), београдски архијерејски намесници, свештеномонаштво Архиепископије београдско-карловачке и других епархија, старешина руске Светоторојичине цркве на Ташмајдану протојереј Виталиј Тарасјев; помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, представници Амбасаде Руске Федерације, декан Православног богословског факутлета Универзитета у Београду др Зоран Ранковић, професори и студенти тог Факултета, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић, верни народ, личности из јавног и културног живота, представници медија. За представљање књиге У шта верују православни хришћани Митрополита волоколамског Илариона владало је велико интересовање, тако да је крипта заветног храма српског народа била испуњена до последњег места.

Модератор програма била је драмска уметница Јасминка Стојиљковић, док је духовне композиције извео Хор Светог Саве под диригентском управом др Катарине Станковић. Публика је, између осталог, уживала у музичком извођењу Молитве Богородице Дјево коју је компоновао митрополит Иларион.

Зорица Зец

Источник: Служба коммуникации ОВЦС