Новости

26 сентября 2018 года в Ректорате Белградского государственного университета прошёл торжественный акт по случаю присуждения степени почётного доктора председателю Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополиту Волоколамскому Илариону.

В мероприятии принимали участие Святейший Патриарх Сербский Ириней, члены Священного Синода Сербской Православной Церкви – митрополит Загребско-Люблянский Порфирий, епископ Бачский Ириней, епископ Шумадийский Иоанн и епископ Валевский Милутин. На мероприятии присутствовали епископ Сремский Василий, епископ Враньский Пахомий, настоятель Подворья Сербской Православной Церкви в Москве епископ Моравичский Антоний, викарий Бачской епархии епископ Мохачский Исихий, викарий Белградской Архиепископии епископ Ремезьянский Стефан, секретарь Священного Синода Сербской Православной Церкви протоиерей Савва Йович, декан Богословского факультета Белградского государственного университета протоиерей Предраг Пузович, директор Русского дома в Белграде Н.В. Кущенкова, преподаватели Белградского университета.

Торжественный акт открыл декан богословского факультета протоиерей Предраг Пузович, который выступил с докладом о церковной и научной деятельности митрополита Илариона. Затем ректор университета профессор В. Бумбаширевич огласил решение о присуждении иерарху Русской Православной Церкви степени почётного доктора Белградского государственного университета.

Далее митрополит Иларион выступил с речью, посвящённой проблемам современной новозаветной науки и представил собравшимся свой шеститомный труд «Иисус Христос. Жизнь и учение».

Фотогалерея

Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев) свечано промовисан за почасног доктора Универзитета у Београду

На дан спомена светог свештеномученика Корнилија, у среду, 26. септембра 2018. године, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду, одржана је свечана промоција новог почасног доктора Универзитета у Београду, Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског господина др Илариона (Алфејева).

Ову особито значајну промоцију извршио је ректор Универзитета у Београду, професор др Владимир Бумбаширевић, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, чланова Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Митрополита загребачко-љубљанског г. др Порфирија и господе Епископâ бачког др Иринеја, шумадијског Јована и ваљевског Милутина, као и господе Епископâ врањског Пахомија, моравичког др Антонија, ремезијанског Стефана и мохачког Исихија, госпође др Иванке Поповић, проректора за међународну и међууниверзитетску сарадњу, новоизабраног ректора Универзитета у Београду, госпође др Наде Ковачевић, проректора за студије и управљање квалитетом наставе Универзитета у Београду, др Живослава Тешића, проректора за науку, иновације и трансфер технологије Универзитета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића, декана Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Саве Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, др Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, изасланика папског нунција у београду монсињора Филипа Колнага, амбасадора Грчке г. Илије Илијадиса и других угледних представника дипломатског кора, угледних представника традиционалних Цркава и верских заједница, представникâ САНУ, професорâ, наставникâ и научних делатника Универзитета у Београду, као и многобројне публике, коју су, између осталих, чинили и свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке и других епархија наше помесне Цркве.

На почетку свечане промоције ректор Универзитета у Београду, др Владимир Бумбаширевић, упутио је присутнима речи добродошлице. Одмах после интонирања академске химне Gaudeamus igitur, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Предраг Пузовић, упознао је присутне са биографијом и веома импресивном библиографијом митрополита Илариона (преко седам стотина библиографских јединица), да би напослетку језгровито представио многоструки допринос новог почасног доктора научно-богословском истраживању и напретку теолошке мисли на српском говорном подручју, нарочито из области библистике, патрологије и историје Цркве. У завршној речи је цитиран и текст предлога Комисије о додељивању почасног доктората Високопреосвештеном Митрополиту волоколамском.

У складу са устаљеном процедуром, ректор Универзитета у Београду је саопштио да је Сенат Универзитета у Београду на својој седници, одржаној 11. јула текуће године, размотрио и једногласно прихватио предлог Православног богословског факултета у Београду о додељивању почасног доктората Митрополиту волоколамском др Илариону (Алфејеву), да би, потом, овај изузетно угледни јерарх и теолог Руске Православне Цркве био свечано проглашен за почасног доктора Универзитета у Београду, после чега је уследило уручивање дипломе о докторату honoris causa.

Срдачно заблагодаривши на указаној части и додељеном признању, новопроглашени почасни доктор Универзитета у Београду обратио се сабранима пригодном академском беседом. Изражавајући, одмах на почетку свог обраћања, осећање изразите привилегованости услед чињенице што је, после додељивања почасног доктората Универзитета у Београду Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу 14. новембра 2014. године, и он удостојен исте части, Митрополит др Иларион је у првом делу своје беседе описао ток већ окончаног процеса званичног признавања научног статуса студијама православне теологије у високошколским установама Руске Православне Цркве од стране надлежних државних органа Руске Федерације. У наставку је истакао реалне перспективе даљег унапређивања богословске и научне сарадње са Православним богословским факултетом и другим факултетима Универзитета у Београду.

Други део беседе митрополита др Илариона Алфејева био је посвећен богословској области којом се он интензивно и предано бави током низа годинâ. Реч је о новозаветним истраживањима чији су предмет живот и учење Господа Исуса Христа у текстовима четири канонска Еванђеља. Плодови таквог темељног и минуциозионог научно-истраживачког прегалаштва садржани су у великој шестотомној научној монографији, објављеној на руском језику током претходне две године. У наставку излагања су наведени мотиви за избор проучаване теме и предочена садржина свих објављених томова.

Имајући за циљ да овоземаљска историја живота Сина Божјег, Господа Исуса Христа, буде богословски и научно објашњена као истовремена историја истинитога Бога и истинитога Човека, тојест јединствене Личности Богочовека, владика Иларион је свој истраживачки подухват конципирао на следећи начин. У првом тому, чији наслов гласи Исус Христос: живот и учење, почетак Еванђеља, аутор изучава проблематику „историјског Исуса“, изворе настанка еванђелских текстова, синоптички проблем и време настанка Еванђељâ, да би потом представио личносне особености Господа Христа, нарочито Његове људске природе. Други том – Исус Христос: живот и учење, Беседа на гори – у целости је посвећен беседи која заузима нарочито место у Еванђељу по Матеју, при чему је полазна основа проблематика композиције и структуре текста, да би следствено биле истраживане све изложене теме беседе. У трећем тому Исус Христос: живот и учење, Исусова чуда, Митрополит посвећује пажњу чуду као религијском феномену и објашњава прво чудо Христово, оно у Кани Галилејској, а потом еванђелске примере исцељења болесникâ, изгоњења демонâ и надилажења „природних закона”, затим догађај Преображења и примере подизања из мртвих Јаирове кћери, сина наинске удовице и четвородневног Лазара. Четврти том, насловљен као Исус Христос: живот и учење, Исусове приче, обухвата смисао и аутентично поимање причâ (параболâ, поређењâ) Христових и објашњење сврхе поучавања „у причама”.

Пети том – Исус Христос: живот и учење, Јагње Божје, у целости је заснован на тексту Еванђеља по Јовану, при чему аутор полази од његовог пролога, а у наставку сагледава Исусов однос према јерусалимском Храму и Његову полемику са Јудејима. Шестим томом Исус Христос: живот и учење, смрт и Васкрсење аутор приводи крају свој шестотомник, посвећен Личности и делатности Богочовека Господа Исуса Христа, усредсређујући се на еванђелска сведочанства о последњим данима, часовима и минутима Исусовог овоземаљског живота, али, поврх свега, на Тајну смрти и Васкрсења, које је централни празник хришћанске Цркве и средишња тачка хришћанског богословља.

Закључујући своју беседу, нови почасни доктор Универзитета у Београду је изразио наду да ће православни богослови наставити да још интензивније и преданије изучавају историју и богословски смисао Домостроја спасења савршеног у Господу Исусу Христу. После тога је свечана промоција и званично окончана речима благодарности ректора Универзитета у Београду, професора др Владимира Бумбаширевића.