|
Архиерейский Собор Сербской Православной Церкви, работа которого началась 14 мая в Белграде, принял очередное официальное сообщение по поводу положения в Косово и Метохии, в котором вновь выразил свое отношение к происходящему в крае, констатировав при этом крайне тяжелое положение Церкви и всего сербского народа, а также указав на условия, необходимые для решения проблем. 19 мая Сообщение Архиерейского Собора было опубликовано на официальном сайте Сербской Православной Церкви, став первым документом, отражающим работу Собора.
***
"На очередном заседании Священного Архиерейского Собора Сербской Православной Церкви в этом году особое внимание было уделено нашему народу и Церкви в Косово и Метохии.
В прошлом году были зафиксированы десятки нападений на наших людей, святыни, дома и имущество сербов в Косово и Метохии, что привело к тому, что в знак мирного, но решительного протеста сербы из сербских муниципалитетов на севере Косово и Метохия вышли из косовских институтов до тех пор пока не будет образована Ассоциация сербских общин в соответствии с уже достигнутыми и подписанными соглашениями с Приштиной при посредничестве Европейского Союза в Брюсселе в 2013 и 2015 гг.
Сербская Православная Церковь всегда выступала за то, чтобы все проблемы в Косово и Метохии решались мирным путем и путем диалога, а также за то, чтобы они всегда служили цели мирного сосуществования сербов, албанцев и всех других народов, проживающих на этой территории. На заседаниях Священного Архиерейского Собора во все предыдущие годы наша Церковь ясно и недвусмысленно указывала, а на заседании года указывает, что принятие самопровозглашенной независимости Косово и Метохии, прямо или косвенно, де-факто или де-юре, противоречило бы международному праву, установленному Уставом Организации Объединенных Наций и другими общеприменимыми актами и принципами. Что-то подобное не имеет поддержки ни Совета Безопасности ООН, ни большинства стран мира, в том числе пяти стран Евросоюза. Это неизбежно вызвало бы усиление эмиграции сербского народа и сделало бы невозможным не только мирное сосуществование всех, независимо от этнического происхождения и вероисповедания, но и само выживание нашего народа на его многовековых очагах. Поэтому решение следует искать исключительно в уважении принципов, одинаково действенных для всех в мире.
Лучшим свидетельством этого являются последние агрессивные действия властей Приштины, направленные против сербской общины и нашей Святой Церкви, вызвавшие самый низкий уровень отношений с 1999 года, а также тот факт, что принимаются решения, глубоко разделяющие граждан Косово и Метохии, вызывая беспрецедентную межэтническую напряженность и региональную нестабильность, что в долгосрочной перспективе многократно осложняет жизнь нашего народа и нашей Церкви. Со всей ясностью видно, что целью косовских институтов является создание этнически албанского Косово, в котором едва ли возможна свободная и нормальная жизнь сербов. Церковь и на этот раз осуждает все нападения на сербский народ, его святыни и имущество, особенно террористические вооруженные нападения на отдельных сербов, включая детей, а также секретные списки, на основании которых арестовываются и заключаются под стражу сербы, включая бывших сотрудников косовской полиции. Точно так же незаконно осуществляется экспроприация земель, принадлежащих сербам, с целью оказания на них дополнительного давления и принуждения их к отъезду. Собор требует, чтобы виновные в этих преступлениях предстали перед судом, и чтобы все подвергаемые угрозе были защищены.
Сербская Православная Церковь находится в особенно тяжелом положении. Это подтверждается и в заявлениях международных официальных лиц и авторитетных органов, занимающихся вопросами защиты религиозных прав и свобод. Помимо серии нападений на наши храмы и предотвращения нормального процесса восстановления десятков наших святынь, пострадавших и уничтоженных особенно в период 1999-2004 гг., жизнь наших монастырей и приходов сильно отягчена. В ряде случаев албанские власти Косово инициировали процесс изменения и повторной интерпретации действующих законов, которые включали гарантии защиты собственности и экономических прав и обеспечивали самостоятельность наших монастырей. Как правило, высшие должностные лица Албании не принимают ни настоящее и официальное название нашей Церкви, подтвержденное косовским законодательством, ни гарантии, заложенные в законах. Все это грозит перерасти в другие репрессивные меры, которые могут еще больше поставить под угрозу ее духовную миссию и сохранение идентичности сербского народа в Косово и Метохии.
Именно поэтому Священный Архиерейский Синод особо подчеркивает необходимость того, чтобы при поиске решения проблем в Косово и Метохии самое пристальное внимание уделялось следующим вопросам: сохранение идентичности и церковной организации Сербской Православной Церкви в Косово и Метохии, недопущение исторического ревизионизма , сохранение имущества нашей Церкви и создание условий для возврата захваченного или узурпированного имущества, сохранение экономических льгот, обеспечивающих нормальное функционирование наших монастырей и Рашко-Призренской епархии в целом. В настоящее время многие монастыри, церкви и семьи экономически нежизнеспособны и могут выжить только с помощью Сербской Православной Церкви, а также за счет пожертвований и с развитием сельскохозяйственной и иной деятельности, обеспечивающей финансовую поддержку жизни наших святынь и семинария в Призрене, обеспечивающая прием верующих и гостей и помогающая работе церковных бесплатных столовых.
Особенно подчеркивается факт, что нашей Церкви в Косово и Метохии необходима гораздо более активная международная защита от дискриминационного поведения косовских институтов с усиленными международными гарантиями и действенным надзором, с целью предотвращения всех возможных злоупотреблений и надзора за исполнением законов и судебных решений, которые не должны быть произвольно истолкованы, изменены или полностью отменены во вред нашей Церкви.
На протяжении веков Сербская Православная Церковь была главной опорой нашего народа в Косово и Метохии и главным фактором его единства, выживания и сохранения национальной, духовной и культурной самобытности. Без особой защиты Церкви выживание нашего народа и возвращение изгнанных никогда не были бы возможны. Вот почему забота о правах сербского народа в Косово и Метохии неотделима от заботы о защите основных прав и нужд Сербской Православной Церкви, которая вот уже двадцать четыре года живет в чрезвычайно тяжелых условиях, подвергаясь нападения и различные формы нарушения основных религиозных, имущественных, гражданских прав и прав человека.
Поддерживая диалог и мирное решение всех вопросов в Косово и Метохии, Сербская Православная Церковь желает внести свой личный вклад в развитие межэтнических отношений и сотрудничества с другими Церквами и религиозными общинами и активно участвовать в создании условий для свободной и безопасной жизни сербского и албанского народов, а также всех религиозных и национальных общин в Косово и Метохии и во всем мире.
Подтверждая свою позицию, что он против любого отделения Косово и Метохии от Сербии, Собор призывает как албанцев, так и сербов решать трудности, с которыми они сталкиваются, в духе терпимости и взаимного уважения, тем более что воля Божья состоит в том, чтобы оба народа разделяли одно жизненное пространство Косово и Метохии, и особенно албанцев тех районов, где они составляют большинство, сделать все для достижения максимальной взаимной терпимости и взаимного уважения, для нормальной и лучшей жизни для каждого гражданина Косово и Метохии . Все проблемы во взаимоотношениях можно и нужно решать через диалог. Искренне убеждены, что сосуществование сербов и албанцев в Косово не только возможно, но и необходимо, ибо Бог направил нас друг к другу, мы молим Господа, чтобы в Косово и Метохии воцарился мир и чтобы со всеми живущими наладилась нормальная жизнь".
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији
На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве посвећена је посебна пажња нашем народу и Цркви на Косову и Метохији.
У протеклој години забележено је више десетина напада на наше људе, светиње, домове и имовину Срба на Косову и Метохији, што је довело до тога да у знак мирног, али одлучног протеста Срби из српских општина на Северу Косова и Метохије изиђу из косовских институција док се не успостави Заједница српских општина у складу са већ постигнутим и потписаним договорима са Приштином, уз посредовање Европске уније, у Бриселу 2013. и 2015. године.
Српска Православна Црква се одувек залагала за то да се сви проблеми на Косову и Метохији решавају мирно и дијалогом, као и да увек буду у функцији мирног суживота Срба, Албанаца и свих других народа који на том простору живе. На заседањима Светог Архијерејског Сабора свих претходних година наша Црква је јасно и недвосмислено указивала и на овогодишњем заседању указује на то да би прихватање самопроглашене независности Косова и Метохије, посредно или непосредно, de facto или de iure, било у директној супротности са међународним правом, утемељеним на Повељи Уједињених нација и другим општеважећим актима и принципима. Тако нешто нема подршку ни Савета безбедности УН ни већине земаља света, укључујући и пет земаља Европске уније. То би неизбежно изазвало појачано исељавање српског народа и онемогућило не само миран суживот свих, без обзира на етничко порекло и веру, него и сâм опстанак нашег народа на његовим вековним огњиштима. Решења зато треба тражити искључиво у поштовању принципа који једнако вреде за све у свету.
Најбољи доказ за то јесу најновији агресивни потези приштинских власти, усмерени против српске заједнице и наше свете Цркве, који су проузроковали најнижи могући ниво односâ од 1999. године, као и то да се доносе одлуке које дубоко деле грађане на Косову и Метохији, изазивају небивалу међуетничку напетост и регионалну нестабилност која, дугорочно, вишеструко отежава живот нашег народа и наше Цркве. Јасно се види да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме слободног и нормалног живота за Србе тешко може да буде. Црква и овом приликом осуђује све нападе на српски народ, његове светиње и имовину, нарочито пак терористичке оружане нападе на поједине Србе, укључујући и децу, као и тајне спискове на основу којих се хапсе и притварају Срби, чак и бивши припадници косовске полиције. Исто тако, незаконито се врши експропријација земље у поседу Срба, са циљем да се изврши додатни притисак на њих и да они буду принуђени да се исељавају. Сабор тражи да се починиоци тих недела приведу правди, а сви угрожени заштите.
Српска Православна Црква се налази у посебно тешкој ситуацији. То се потврђује и у изјавама међународних званичника и угледних тела која се баве питањима заштите верских права и слобода. Поред низа нападâ на наше храмове и спречавања нормалног процеса обнове више десетина наших светиња, оштећених или уништених посебно у периоду 1999-2004. године, живот наших манастира и парохија је веома отежан. Албанске косовске власти су на више начина покренуле процес промене и реинтерпретације досадашњих закона, у које су биле уграђене гаранције за заштиту имовине и економских права и који омогућавају самоодрживост наших манастира. Највиши албански званичници по правилу не прихватају ни косовским законом потврђено стварно и званично име наше Цркве ни гарантије које су уграђене у законе. Све то прети да се развије и у друге репресивне мере које могу још више угрозити њену духовну мисију и очување идентитета српског народа на Косову и Метохији.
Управо зато Свети Архијерејски Сабор посебно наглашава потребу да се у тражењу решења за проблеме на Косову и Метохији посвети највећа пажња овим питањима: очувању идентитета и црквене организације Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, спречавању историјског ревизионизма, очувању имовине наше Цркве и стварању услова за повратак одузете или узурпиране имовине, очувању економских олакшица које омогућавају нормално функционисање наших манастира и Епархије рашко-призренске у целини. Тренутно, многи манастири, цркве и породице нису економски одрживи и могу да опстану једино уз помоћ Српске Православне Цркве, као и путем донацијâ и уз развој пољопривредних и других делатности којима се финансијски обезбеђује живот наших светиња и Богословије у Призрену, омогућава пријем поклоникâ и гостију и помаже рад црквених народних кухиња.
Нарочито је истакнута чињеница да је нашој Цркви на Косову и Метохији потребна много активнија међународна заштита од дискриминаторног понашања косовских институција уз појачане међународне гаранције и ефикасан надзор, да би се спречиле све могуће злоупотребе и надгледало спровођење законâ и судских пресуда, које не смеју да буду самовољно тумачене, мењане или потпуно укидане, и то све на штету наше Цркве.
Српска Православна Црква је вековима била главни ослонац нашем народу на Косову и Метохији и главни чинилац његовог јединства, опстанка и очувања народног, духовног и културног идентитета. Без посебне заштите Цркве, опстанак нашег народа и повратак прогнаних никада не би били могући. Зато је брига о правима српског народа на Косову и Меотхији неодвојива од бриге о заштити основних права и потреба Српске Православне Цркве, која већ двадесет и четири године живи у крајње тешким условима, изложена нападима и разним облицима кршења основних верских, имовинских, грађанских и људских права.
Подржавајући дијалог и мирно решавање свих питања на Косову и Меотхији, Српска Православна Црква жели да пружи и свој сопствени допринос развоју међуетничких односа и сарадње са другим Црквама и верским заједницама и да активно учествује у стварању условâ за слободан и безбедан живот српског и албанског народа, као и свих религијских и националних заједница на Косову и Метохији и свуда у свету.
Понављајући свој став да је против сваког издвајања Косова и Метохије из Србије, Сабор апелује како на Албанце тако и на Србе да тешкоће које имају решавају у духу толеранције и међусобног поштовања, тим пре што је Божја воља била да оба народа деле исти животни простор Косова и Метохије, а посебно на Албанце оних подручја у којима они чине већину, да учине све како би се остварила максимална међусобна толеранција и међусобно поштовање у циљу што нормалнијег и бољег живота за сваког грађанина Косова и Метохије. Све проблеме у међусобним односима могу и треба да решавају дијалогом. Искрено уверени да је суживот Срба и Албанаца на Косову не само могућ већ и неопходан, јер нас је Бог упутио једне на друге, молимо се Господу да на Косову и Метохији завлада мир и да буде успостављен нормалан живот са све који тамо живе.
Извор: www.spc.rs