|
Патриарх Порфирий считает, что решение властей Украины об изгнании братии и КДАиС из Лавры является синонимом ужасающего государственного террора против Церкви.
28 марта 2023 года Сербская Православная Церковь опубликовала обращение относительно государственного террора против УПЦ, сообщает сайт Сербского Патриархата.
Сербский Патриарх Порфирий, от имени иерархов Сербской Церкви заявил, что Украинская Православная Церковь, - «единственная каноническая и легальная Православная Церковь в Украине, и в то же время самая крупная религиозная организация в этой стране».
Он подчеркнул, что «Ее признают все Православные Церкви мира, а также все нехристианские Церкви и конфессии». В то же время, говорится в документе, что «неканоническая, раскольническая структура, которая хоть и называет себя Православной Церковью Украины, не имеет даже самых элементарных атрибутов церковности, признают только четыре Православные Церкви, которые по числу своих верующих составляют очень небольшой процент в мировом Православии».
«Конечно, даже если бы числовая диспропорция была в пользу неканонической структуры, то есть в ущерб канонической Церкви, это ничего не изменило бы на онтологическом уровне: Церковь есть Церковь, а нелегальная парасинагога может стать Церковью только через покаяние и каноническую процедуру, а не росчерком чьего-то пера», - сказано в обращении.
Сербский Патриархат подчеркнул, что «Украинская Православная Церковь является не «воюющей стороной», а живой и действующей Церковью Божией в единстве веры и литургического общения с Русской Православной Церковью и Православными Церквами в целом».
«Войны, справедливые и несправедливые, ведут государства, а не церкви. Само обращение с Церковью как с врагом носит чудовищный характер в силу того, что члены трагически конфликтующих сторон, если они верующие, то верующие одной и той же Церкви».
«Церковь всегда за мир, постоянно молится о мире и делает все возможное, чтобы вражда и ненависть между людьми и народами сменилась дружбой и любовью. Церковь не делит людей на «своих» и «чужих», она старается во имя Бога Любви любить всех и пастырски заботиться о спасении душ и жизней всех нуждающихся в братской любви и помощи», – говорится в документе.
По словам Сербского Патриарха, «наилучший пример такого отношения и поведения дает нам Украинская Православная Церковь - ее Первоиерарх Блаженнейший Митрополит Киевский и всея Украины Онуфрий, ее епископат, духовенство, монахи и верующие люди».
По этой причине Сербская Православная Церковь «с глубокой заботой, печалью и братской любовью взирает на «страдания святых» (Откр. 14, 12; ст. 1, 9) в Украине, на притеснения, насилие и гонения, которые нынешняя украинская власть применяет против канонической Церкви, а значит, и против большинства собственных граждан, учитывая тот факт, что УПЦ - самая многочисленная религиозная община в стране».
«Также был объявлен грядущий пик террора, точное повторение советских гонений на Церковь - изгнание двухсот пятидесяти монахов и сотен профессоров и студентов богословия из Киево-Печерской лавры, многовекового духовного источника и центра Святой Руси, купели восточнославянского христианства и Православия на территории современной Украины, России и Белоруссии».
По словам Сербского Патриарха, «духовно-культурное достояние Лавры является чрезвычайно важным и зримым элементом не только украинского и всероссийского, но и мирового культурного наследия».
«В свете этих фактов решение нынешнего государственного руководства Украины об изгнании митрополита Онуфрия, монашеской братии и духовной академии из Лавры является не чем иным, как синонимом ужасающего государственного террора против Церкви, а также грубейшим нарушением ее основных прав, религиозной свободы и свободы совести в целом», – считает глава СПЦ.
По его словам, «поведение украинского государственного руководства свидетельствует о том, что его реальная, а может быть, и конечная цель состоит в том, чтобы стереть историческую память и все следы изначального Православия в Украине, чтобы изменить тот код и историческую идентичность, которые Церковь кропотливо строила и сохраняла на протяжении веков, от святого князя Владимира до наших дней».
«Чувствуя и зная, что единственная существующая в Украине Православная Церковь во главе с митрополитом Киевским Онуфрием мужественно и спокойно несет свой крест и с надеждой восходит на Христову и на ее Голгофу, мы убеждены, что Распятый и Воскресший Господь - благодаря глубокой вере , прощению и любви ко всем, даже к врагам, - даст силы Своей Церкви перенести все страдания, которые она должна претерпеть», - пишет Патриарх Порфирий.
«В то же время мы поднимаем свой вопиющий голос против страшной несправедливости, против государственного террора направленного на Церковь в Украине, которая "взывает к небу"», - заявил Предстоятель СПЦ.
Сербский Патриарх высказал надежду, что «церкви и религиозные общины, а также учреждения и организации, которым небезразличны мир, справедливость и хоть какой-то порядок в мире, осудят грубое нарушение религиозных прав и свобод в Украине».
«Горячо молясь Господу об окончании братоубийственной войны на Украине и скорейшем установлении в ней благодатного мира, мы с верой, надеждой и любовью ожидаем торжества Креста и Воскресения Христова над силами тьмы, зла и смерти. Поклоняемся Кресту Твоему, Христе, и празднуем святое Твое Воскресение», – подытожил Предстоятель Сербской Православной Церкви Партерах Порфирий.
Саопштење за јавност поводом државног терора над Украјинском Православном Црквом
Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера.
Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. Црква је увек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замене пријатељство и љубав. Црква не дели људе на „своје” и „туђе”, „домаће” и „странце”; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душâ и животâ свих којима су братска љубав и помоћ потребне.
Најбољи пример таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква – њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и верни народ. Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа „трпљење светих” (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је реч о највећој верској заједници у земљи. Прогони су кулминирали управо последњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне „државне Цркве” и неформалне инквизиције. Најављен је и предстојећи врхунац терора, верна реприза совјетског гоњења Цркве – изгон двеста педесет монаха и више стотина професорâ и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Белорусији.
Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, „рускога света” (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља. Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и светске културне баштине. У светлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, верске слободе и слободе савести уопште. Понашање украјинског државног руководства сведочи да је његов стварни – вероватно и крајњи – циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се изменио кôд и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току векова, од светога кнеза Владимира до данас.
Осећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, уверени смо да ће Распети и Васкрсли Господ – због дубоке вере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору – дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе. Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који „вапије на небо”. Надамо се да ће Цркве и верске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свету, осудити флагрантно кршење верских права и слобода у Украјини.
Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо.
Патријарх српски Порфирије,
председник Светог Архијерејског Синода