|
«Для нас важнее всего то, что Косово и Метохия – наш духовный Иерусалим», – подчеркнул Святейший Патриарх Сербский Порфирий, отвечая на вопросы корреспондента российского журнала «Международная жизнь». Он отметил, что как тысячелетиями после исхода евреи в диаспоре говорили «увидимся в следующем году в Иерусалиме», так и сербская молодежь приветствует друг друга словами «увидимся в следующем году в Призрене», показывая тем самым, что хранит память о том, что Призрен – это град сербских царей, престольный град, град царя Душана. «Чтобы все знали, что, например, ценность храма Богородицы Левишки, названного так по средневековому топониму, не измерить никакими земными сокровищами», – продолжил Его Святейшество.
При этом Предстоятель Сербской Церкви указал на то, что в таком приветствии нет призыва к конфликту или какой-либо агрессии: «Наш путь, путь нашего государства, нашего народа и Церкви – это путь диалога, мирного сосуществования, уважения к каждому человеку, ко всем положительным человеческим убеждениям. Но это не означает, что Церковь проявляет какой-либо релятивизм по этому вопросу. По вопросу Косово и Метохии, обетованной сербской земли, Церковь – и лично Патриарх, стремится прямо, системно, различными способами повлиять на дух времени, на самое существо народа, совокупные общественные, политические и культурные обстоятельства в государстве так, чтобы характер рассуждений молодых поколений, выраженный в максиме "увидимся в следующем году в Призрене", оставался постоянной парадигмой».
Он выразил глубокую благодарность «за поддержку в борьбе за справедливость и мир, за Косово и Метохию российскому государству, которое без колебаний налагает вето в Совете безопасности ООН, Русской Православной Церкви, другим Поместным Православным Церквам и греческого, и славянского миров, а также Папе Франциску».
Рассказывая о собственных впечатлениях от не так давно состоявшейся поездки в Косово и Метохию, Патриарх Порфирий провел параллели между духовной жизнью в этом крае и духовной жизнью в Западной Европе: «В южном сербском крае многие храмы разрушены, разграблены, осквернены – потому пустуют. В Европе тоже большое число опустевших церквей. С той лишь разницей, что они не разрушены и не осквенены теми, кто не желает Христа и Его Церковь. Храмы, где веками служили Литургии, ныне превращены в рестораны, торговые центры, туристические достопримечательности, дискотеки и тому подобные места массовых развлечений».
«Возможно, отсюда и берет свое начало равнодушие к уничтожению церквей в этой части Европы и к страданиям христиан», – высказал предположение Святейший Владыка.
Он с горечью рассказал, что монастырь XIV века Мушутиште, где он был рукоположен в 1985 году, в 1999-м оказался разрушен жителями тех мест до самого основания. Разрушена была и приходская церковь, также датируемая XIV столетием, сожжены все сербские дома. «Изгнанные из села Мушутиште сербы, если им не чинят препятствий, каждый год приезжают на руины церкви, где я был рукоположен, на Пятидесятницу – храм был посвящен Святой Троице – и там совершается Святая Литургия. Такова картина духовной жизни в Косово и Метохии. Там, где храм был разрушен или сожжен, если этому не противодействуют местные власти, служба проходит раз в год – в день святого, в честь которого воздвигнут храм. В этот день собираются верующие».
«На севере Косовского края, где сербский православный народ остался в абсолютном большинстве, церковная жизнь, можно сказать, протекает нормально, обычно, как и во всех других районах Сербии, Республики Сербской, Черногории и т.д.», – констатировал Святейший Патриарх Порфирий.
Он также коснулся ситуации в так называемых сербских анклавах там, где преобладает албанское население, подчеркнув, что это, «по сути, настоящие гетто». Существование таких гетто он считает величайшим стыдом для Европы XXI века. Патриарх отметил, что духовная жизнь в этих гетто существует: в каждом анклаве есть священник, который на постоянной основе совершает службы в храме. «Можно сказать, что богослужения проходят как обычно. Только это "обычно" нужно понимать очень и очень условно: повседневная жизнь замкнута внутри анклавов, иногда в пределах одной-двух улиц, и выходить вовне очень рискованно, особенно для женщин и детей» – сказал Предстоятель Сербской Церкви.
В организации и поддержании духовной жизни в этом краю – огромная заслуга епископа Рашско-Призренского Феодосия вместе с монашеством, священством и верным народом, констатировал Святейший Патриарх Сербский Порфирий.
Патријарх Порфирије: „Косово и Метохија су наш духовни Јерусалим“
„За нас је најважније да су Косово и Метохија наш духовни Јерусалим“, нагласио је Његова Светост Патријарх српски Порфирије одговарајући на питања дописника руског часописа Међународни живот. Он је напоменуо да као што су Јевреји током миленијумских егзодуса у дијаспори говорили: „Догодине у Јерусалиму“, српска омладина се поздравља са „догодине у Призрену“ манифестујући да чува свест да је Призрен царски град, престони град, Душанов град, да зна да се, на пример, вредност храма посвећеног Богородици Љевишки, названој по средњовековном топониму, не може измерити никаквим земаљским благом“, наставио је Његова Светост.
Притом је Предстојатељ Српске Цркве истакао да у оваквом поздраву нема позива на сукоб или било какву агресију: „Наш пут, пут наше државе, нашег народа и Цркве је пут дијалога, мирољубиве коегзистенције, уважавања сваког људског бића, свих позитивних људских уверења. Али то не значи никакав релативизам од стране Цркве по овом питању. Црква, али и Патријарх лично, настоји да непосредно и систематски, на различите начине по питању Косова и Метохије као заветне српске земље, утиче на дух времена, на биће народа, на укупне друштвене, политичке и културне прилике у држави, како би начин размишљања младих нараштаја изражен у максими „догодине у Призрену“ био трајна парадигма.“
Он је изразио дубоку захвалност „на подршци у борби за правду и мир, за Косово и Метохију, Руској држави, која се не либи да уложи вето у Савету безбедности, Руској Православној Цркви, другим помесним Православним Црквама, и у грчком и у словенском свету, као и папи Фрањи“.
Говорећи о утисцима са свог недавног путовања на Косово и Метохију, Патријарх Порфирије је истакао паралеле између духовног живота на овим просторима и духовног живота у западној Европи: „У јужној српској покрајини велики је број руинираних, девастираних, обесвећених, порушених, стога и празних храмова у којима је вековима служена Литургија. У Европи је, такође, велики број, празних храмова, са том разликом што нису порушени, нити обесвећени од оних који Христа и Цркву Његову не желе. Храмови у којима је вековима служена Литургија претворени су у ресторане, тржне центре, различите туристичке атракције, дискотеке и слична места масовне забаве“.
„Могуће је да отуда и потиче неосетљивост према уништавању цркава у овом делу Европе и страдању хришћана“, сматра Најсветији Владика.
Са горчином је испричао да је манастир Мушутиште из XIV века, у коме је рукоположен 1985. године, 1999. године порушен до темеља од стране становника тог краја. Порушена је и парохијска црква, такође из XIV века, а све српске куће су спаљене. „Протерани Срби из Мушутишта, сваке године на Педесетницу, јер је храм био посвећен Светој Тројици, долазе, уколико их не спрече, на рушевине манастира мог посвећења, где се служи света Литургија. И то је слика духовног живота на Косову и Метохији. Значи, тамо где је храм порушен или спаљен, уколико месне власти не спрече, служи се једном годишње, на дан светитеља коме је храм посвећен. Тада се ту окупи и народ.“
„У северном делу покрајине, где је српски православни народ остао у апсолутној већини, може се рећи да се црквени живот одвија нормално, уобичајено, као и другим деловима Србије, у Републици Српској, Црној Гори итд.“, констатовао је Најсветији Патријарх Порфирије.
Он се дотакао и ситуације у такозваним српским енклавама у којима преовлађује албанско становништво, истакавши да су то „заправо прави гетои“. Постојање оваквих гетоа сматра највећом срамотом за Европу у XXI веку. Патријарх је напоменуо да у овим гетоима постоји духовни живот: у свакој енклави постоји свештеник који стално служи у храму. „Може се рећи: богослужења се одржавају редовно, уобичајено, али то „уобичајено“, треба схватити веома, веома условно, јер се и свакодневни живот одвија само унутар тих енклава, понегде у једној или две улице, из које је веома ризично изаћи, поготово женама и деци“, рекао је Предстојатељ Српске Цркве.
„Мора се рећи да је духовни живот врло добро организован, а да је за ово заслужан епископ рашко-призренски Теодосије са монаштвом, свештенством и верним народом“, констатовао је Најсветији Патријарх српски Порфирије.
http://www.spc.rs