Новости

Седница је сазвана поводом најновијег бесправног самопроглашења независности такозване скупштине албанаца у Приштини. Неке велике државе обогаћене земаљским моћима признале су тај акт скупштине у Приштини и, као што је већ речено, осрамотиле тиме себе и свој историјски пут, бринући само за своје голе интересе.

Но, наша брига је наш народ који је оправдано дубоко огорчен овом неправдом и насиљем. Из вековног искуства Цркве знамо да се свако насиље завршава пропашћу насилника, јер, по народној, свака је сила до времена а Божија свевремена.

Такође, безброј пута смо се уверили у милост и љубав Божију према Српском народу и свим правдољубивим народима. Најновији догађаји и реч апостола Павла „Бог кога воли онога и кара", то потврђују. У овој невољи Бог нам је ипак показао љубав, тиме што је дотакнувши срце наше овим најновијим страдањем управо распламсао љубав нашег народа према Косову и Метохији и Светом Косовском завету.

Нарочито је дирљиво видети ту љубав у очима и на лицима младих људи који ће живећи том љубављу и стасавајући у људску зрелост учинити, и то веома брзо, заједно са нама а уз помоћ свих часних људи у свету да се поново правда зацари на Косову и Метохији и поврати Србији оно што јој отимају.

Зато „не бој се мало стадо"! „Право стојмо"! Више нисмо сами као што је то у време срамног и крвавог бомбардовања било. Сада имамо подршку великих држава као што су братска Русија, пријатељска Кина и многе друге земље које поштују норме међународног права.

Најважније, од свега, међутим, јесте то, што чврсто верујемо да је Господ наш Исус Христос са нама, само да и ми будемо са Њим, јер ћемо једино тако моћи претрпети пљувања, шибања, шамаре и крст: васкрснућемо и живећемо у слободи и као слободни јер је жив Бог наш и жива ће бити душа наша.

Стога свесрдно подржавамо Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Артемија, свештенство, монаштво и верни Српски народ који истрајава на Христовом путу остајући на својим огњиштима на Косову и Метохији, стожеру нашег духовног, културног и националног идентитета.

Молимо се Свеблагом Господу да им придода снаге, као и свем другом неалбанском становништву у трпљењу, чувању мира и поуздања у коначну победу правде која је, по народном памћењу, спора али достижна.

Имајмо свагда пред очима и у срцима својим непобедиву реч Бога истинитога: „ Ко претрпи до краја тај ће се спасити".