Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

ПРВА ГОДИШЊИЦА ОБНОВЕ МАНАСТИРА БАЊСКА - ПОСЛЕ 520 ГОДИНА


Средњовековни манастир Бањска, загробна задужбина краља Милутина, прославио је прву годишњицу обнове после пуних 520 година запустелости.

“Тамо где се усели нови живот у манастир, ту и цела околина најпре духовно, али и економски почиње да јача и напредује”, каже Његово Преосвештенство Eпископ рашко-призренски Г. Артемије. Преосвећени Владика и представници локалних власти у Звечану, које су активно учествовале како у обнови манастира Бањске, тако и у прослави годишњице, заједнички се надају да ће упоредо са "васкрсењем овог манастира" оживети и крај око ове велике српске светиње.

Манастир Бањска налази се недалеко од Звечана, десетак километара северно од Косовске Митровице, три километра удаљен од магистралног пута који спаја овај град на северу Косова и Метохије са Рашком. Смештен је под обронцима Рогозне, на десној обали Бањске речице, леве притоке Ибра, у селу које носи исто име као и ова светиња. Саграђен је почетком 14. века на темељима старије богомоље, која је у време Милутиновог оца, краља Стефана Уроша Првог, била седиште бањске епископије.

Бригу о градњи Бањске, краљ Милутин, највећи ктитор међу српским средњовековним владарима, који је према предању "40 година владао и 40 цркава подигао", препустио је свом духовнику, потом првом игуману бањском, а онда и архиепископу српском Данилу Другом. У време владавине њеног ктитора, Бањска је била четврти по рангу и, судећи према оснивачким повељама, најбогатије дарован српски манастир, чији је комплекс обухватао одбрамбене куле, репрезентативну трпезарију и низ других грађевина које су током векова више пута мењале намену.

Због прича о чувеној Милутиновој манастирској ризници, у Бањску су одмах после Косовског боја стигли Турци, који су ненашавши благо, манастир запалили. Током турске власти око манастира је подигнуто утврђење, а црква је била претворена у џамију и као исламска богомоља коришћена је до Првог светског рата. Манастир је највише страдао у 17. веку у време Аустријско-турског рата, а бањски подови због потраге за благом краља Милутина више пута су прекопавани.

Иако је рестаурација бањске цркве завршена 1938. године, радови на духовној и материјалној обнови манастира започели су пре две године. Уз помоћ Координационог центра Србије и Црне Горе за Косово и Метохију саграђен је нов манастирски конак. Манастир је свечано отворен пре годину дана, 15. августа, на празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, који манастир Бањска слави као храмовну славу.

Извор: Информативна служба Епархије рашко-призренске