Новости

События Сербской Православной Церкви

МИЛЕШЕВА – СИМБОЛ ВЕЧИТОГ ВАСКРСЕЊА, ОБНОВЕ И НАПРЕТКА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је јуче, у манастиру Милешева, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Високопреосвећених Митрополита, дабробосанског Николаја и црногорско - приморског Амфилохија, Преосвећених Епископа: бихаћко-петровачког Хризостома, банатског Никанора, осечко-пољског Лукијана, врањског Пахомија, будимљанско-никшићког Јоаникија и милешевског Филарета, као и монаха и свештеника из Епархије милешевске, а затим освештао обновљени манастирски конак и звонару.

Његова Светост је и овом приликом упутио поруку мира и хришћанске љубави, очински саветујући да са свима треба живети у миру и нагласио да је Милешево место са кога су се вековима узносиле молитве за мир и правду, који су нам потребни и сада, без обзира на веру и нацију, да и сада живимо са људима друге вере и да треба живети у миру.

Обраћајући се присутнима Епископ Филарет је најпре поздравио Свјатејшег Патријарха и браћу Архијереја, а онда је у беседи истакао да је благо оном ко слуша глас цркве јер она није никада, нити ће оставити свој народ. Говорећи о самом манастиру, Епископ је поручио: "Милешева - оно што је гроб Господа Исуса Христа у Јерусалиму за све хришћане света, то је гроб Светог Саве у Милешеви за све Србе"

Прошле године је завршена обнова малог конака Милешеве, и у оквиру ових радова измештен звоник милешевског манастира, који се сада налази источно од манастирске цркве и почела рестаурација конака сазиданог пре 121 годину. Археолози Републичког завода за заштиту споменика културе су тада обавили археолошка истраживања темеља конака, и пронашли темеље грађевине зидане вероватно кад и манастирска црква Милешеве, почетком 13. века.

Царска лавра, Манастир Милешева, задужбина краља Владислава, унука Стефана Немање и сина Стефана Првовенчаног, саграђена је око 1219. године, и у њој је почивало тело Светог Саве, пошто је његове мошти 1236. године краљ Владислав пренео из Бугарске у Србију.

Манастир су, око 1235. године, осликали највећи мајстори фреско-сликарства и сада је уврштен у Ризницу општих добара човечанства.

Милешева је вековима била духовно и уметничко средиште српског народа. Црква је разарана и обнављана много пута. Милешева спада међу највише рушене и пљачкане манастире. Страдао је у XV, XVI, XVII и XVIII веку, а прва велика обнова, после турске владавине, изведена је заслугом књаза Милоша Обреновића 1863. године.

Иако је црква разарана и обнављана много пута, сачуване су изванредни делови првобитног живописа. Међу њима су фрескa Белог анђела, Милешевске Богородице, портрети владара из Светородне лозе Немањића, које су највернији прикази ликова Немањића.

По завршетку Свете Литургије и освећења обновљеног конака, звона и звонаре, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је добротворима и дародавцима уручио ордене и грамате.

Ордени донаторима

Владика милешевски господин Филарет посебно је јуче истакао и похвалио помоћ Владе Србије и посебно министра Велимира Илића у обнови манастирског конака.
- Велику захвалност дугујемо и министрима вера и културе у Влади Србије, директору Српских жељезница, Васу Мићићу из ужичких "Путева", директору "Тозе Марковића" - рекао је Владика.

Осморо најзаслужнијих, одликовани су јуче у Милешеви орденом Светог Саве, а међу њима је и Ратиборка Милићевић из Београда која је поклонила 20.000 евра за куповину великог звона.