Новости

События Сербской Православной Церкви

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ КОМЕМОРАЦИЈA ПОСВЕЋЕНИМ ЖРТВАМА РАТНОГ СУКОБАУ СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ


Поводом обележавања десетогодишњице од трагедије у Сребреници Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, у име Српске Православне Цркве молитвено изражава искрено саучешће породицама свих пострадалих, молећи се Свевишњем Богу да се зла ратних страдања више никада не понове на овим напаћеним просторима.

Црква одлучно осуђује сваки злочин и подсећа да се ниједан злочин не може оправдати несрећама које нам други наносе. Злочини који су почињени у Босни и Херцеговини, као и на другим просторима бивше Југославије, дело су оних неодговорних људи, који су безумно узели у своје руке право да пресуђују другима. То нису дела иза којих стоје читави народи и вероисповести. Стога је и обавеза народа у име којих су чињени злочини, да се јасно и недвосмислено дистанцирају од злочинаца и покажу људску солидарност са жртвама рата, без обзира на њихову етничку или верску припадност.

Његова Светост користи ову прилику да позове верни народ наше Цркве да мирно и достојанствено проведе данашњи дан помена у Поточарима и сутрашњи у Братунцу, у сећању на све жртве пострадале у ратном безумљу, са молитвом да Господ пружи утеху свима који су изгубили своје ближње у трагичним ратним сукобима.

ГОСПОДИ, ПОМИЛУЈ!

Када је Господ наш, Исус Христос, умро, разапет, на Крсту, а затим васкрсао, – Он је тиме, једном заувек, показао да се смрт може победити: снагом наше вере, искреношћу наше наде, истином наше љубави.

Јединствена победа Богочовека над смрћу јесте вечна победа, а и животворна поука, упућена читавом човечанству, да ничије страдање и ниједна смрт не могу бити бесмислени. Дата нам је прилика да разумемо како људска смрт и погибија нису коначан крај нашег постојања. Да схватимо да свакодневна логика није једини закон нашег овоземаљског живота. Ношени овом вером, утврђеном надом у спасење и љубављу према својим ближњима, желимо да - у име наше Свете Цркве – изразимо своје најискреније саучешће над страшним страдањем народа сребреничког краја. Данас и сутра се јавно обележава ова велика народна несрећа, на два места, у Поточарима и у Братунцу. Оба ова помена, обе комеморације (једна: страдалим Бошњацима, друга: страдалим Србима) имају један те исти карактер и јединствену функцију – да буду, истовремено, помен и опомена.

ПОМЕН свима који су убијени у страшној ратној олуји, од 1992. до 1995. године.

ОПОМЕНА да су ратни сукоби, мржња и освета, донели свима само огромна, неизмерна страдања, која остају као мучно и непреболно наслеђе несрећном потомству.

Јер, међу нама нема више нечијих очева, мајки, браће, сестара, деце и унука, суседа и пријатеља.

Прекинути су – на најстрашнији начин - нечији дани, планови, надања и снови.

Никада се више неће видети нечији поглед.

Никада се више неће чути нечији добро познати глас.

Никада више учесници ове бескрајне посмртне колоне неће учествовати у тренуцима радости и туге својих најближих.

Сви морамо да осетимо, макар за тренутак, сав тај бол растанка, сву неописиву тугу, све оно што стоји иза јецајa породице, иза дечјих суза, иза јаукa и занемелости. Свако од нас мора да, својом вољом, у име чојства и човештва, осети и тугу, и бол, и кајање, и саучешће, и сапатњу.

Али пре свега и изнад свега: молбу (упућену људима) и молитву (упућену Спаситељу) да се то више никада и ни због чега не понови! Молбу и молитву да се ове две народне туге у будућности више не раздвајају - ни у два различита дана, ни на две различите стране. Молитву и молбу да се, макар за тренутак, поводом овога страдања више не подижу опасни политички зидови који призивају даље сукобе и освету. Да се не одвајају, тако острашћено, смрти и страдања „једне“ и „друге“ стране. Да комеморативни скупови више никада не буду догађаји „високог безбедносног ризика“ за било кога.

Молимо се, пред Богом и људима, да се коначно прекине крвави ланац нових страдања. Молимо се, гласом сапатње и покајања, у име свих жртава, да се оваква страдања више никада не понове. Молимо се за све оне који су страдали у Сребреници, у Братунцу и на свим другим стратиштима последњег рата. Молимо се за све оне којих више нема међу нама, за све оне чије нам страдање остаје као трагични помен и опомена.

ГОСПОДИ, ПОМИЛУЈ!