Новости

События Сербской Православной Церкви

МИТРОПОЛИТ КИРИЛ ГОВОРИО О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НА ЗАСЕДАЊУ ЕВРОПСКОГ САВЕТА ВЕРСКИХ ЛИДЕРА

Његово Високопреосвештенство Митрополит смоленски и калининградски Г. Кирил, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, учествовао је 7. новембра 2004. године, у редовном заседању Европског савета верских лидера у Белгији. Првог дана заседања митрополит Кирил је, као један од ко-модератора Европског савета верских лидера, председавао отвореном сесијом Савета и дискусијом о проблемима на Косову и Метохији, у којој су узели учешће и представници дипломатског кора и међународних организација. У уводној беседи Преосвећени Владика Кирил је рекао: „Желео бих да захвалим свима који раде на успостављању мира на Балкану. Нетрпељивост, чији корени сежу у далеку прошлост, у овом региону се поново заоштрава, доводећи до ратова и сукоба. За то што данас на Балкану нема већег крвопролића заслужне су многе државе и међународне организације. Али најзаслужнији су сами балкански народи, који су кренули путем мира. То се догодило у великој мери захваљујући верским лидерима, који су позивали на мир и који су се трудили да зауставе насиље. Рекавши ово, не могу да не укажем и на трагичне, алармантне околности. Нажалост, мир на Балкану, а поготову на Косову, данас није ни потпун, ни праведан. Многи људи гину или их прогањају с њихових огњишта, варварски се уништавају најстарије светиње, нема ни говора о повратку неког већег броја избеглица. Покушај да се оправда страна војна интервенција своди се на идеју заштите националних мањина. Обећани су били мир међу народима и стварање мултикултуралног друштва под контролом међународног војног контигента и уз подршку међународних цивилних органа. Па ипак, људи и даље страдају, а овај пут је то српско становништво Косова и Метохије. Међусобно неповерење између Срба и Албанаца продубило се до невиђених размера. При том се одговорни ни не труде да истински промене овакву ситуацију. Прилике које сада владају на Косову и Метохији доказују да међународна заједница фактички признаје право јачег и да ништа не може да учини у циљу поновног успостављања правде. Чини се да нису случајни радикални позиви на поделу Косова и Метохије на српски и албански део. Груба подела територије по етничком принципу је сада постао уобичајни епилог сукоба – како на Балкану у целини, укључујући и Босну, тако и у областима Блиског истока, областима захваћеним јерменско-азербејџанским сукобима, у низу афричких земаља. Причају нам о способности међународне заједнице да разрешава сукобе, да доводи народе до мирне коегзистенције; међутим, пракса показује да до реалне безбедности веома често доводи управо стварање моноетничких територија, одвојених границама и зидовима. Штавише, најјаче земље света de facto признају ратне победе једне од сукобљених страна, а понекад и саме омогућују достизање таквих победа. Све ово доводи у сумњу постојеће правне норме, сам принцип правде, управо као и идеју стварања мултикултуралног друштва. Неки чак говоре да је та идеја доживела крах. Па ипак, не можемо, не смемо да се одрекнемо идеала праведности и законитости, препустивши светску политику принципу „права јачег“. Прилике на Косову и Метохији треба да постану лакмус-папир који ће свету показати јесмо ли спремни да у пракси остварујемо највише моралне идеале, или је човечанство спало на законе џунгле. Међународна заједница је дужна да заустави страдање Срба на Косову и Метохији, као и било ког другог народа. Дозволите да изразим наду да ћемо ми – политичари, дипломате, верски лидери – успети да остваримо трајни мир у овом региону својим заједничким напорима, јер пут неправде, мржње и насиља никада неће довести до реалног разрешења сукоба.“ Пренето према извештају Званичног сајта Руске Цркве