Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

ОТПУШТЕНИ ПРОФЕСОРИ ИЗ НИКШИЋА ПОСЕТИЛИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПАВЛА

Данас 22. септембра 2004. године у Патријаршијском двору у Београду, Патријарх српски Г. Павле, заједно са Епископом будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем, чланом Светог архијерејског синода за вођење просветних послова, примио је 25 професора средњих пкола у Никшићу, који су због одбране српског језика и његовог преименовања у матерњи остали без посла. После срдачног дочека и поздрава Патријарх Г. Павле је саслушао са каквим се све проблемима ови просветни радници сусрећу у Црној Гори и каквим су све репресијама изложени. Проф. Веселин Матовић, председник Актива професора српског језика захвалио се Његовој Светости на пријему, речима да су они "као грешна чеда морали доћи код свога духовног оца, најмудријег, најплеменитијег и најбољег помагаоца." Већ месец дана у Никшићу се сваке вечери организују протестне шетње, као и научни скупови где отпуштени професори, заједно са великими бројем оних који српски језик осећају својим покушавају да убеде кратковиде властодршце да наносе највећу срамоту Црној Гори и њеном народу. На крају је пријема, испред свих отпуштених колега, професор Раденко Крулановић прочитао је писмо које су Његовој Светости упутили чланови Актива професора српског језика у коме се каже: "Ваша Светости, пишемо, а писмо личи на вапај, јер смо на правди Бога проказани и кажњени само због тога што одлучисмо да бранимо српски језик и да истрајемо на Господњем путу јер је то једини пут Словесности, Истине и Правде. Кажњени смо јер смо јер смо спознали да је човек слаб и кратковек и да он не може бити мера свих ствари, већ да је Милост Сведржитеља једина права мера, а зеница Милостивог једино човеково огледало. Владаоци у Црној Гори су Месец прогласили Сунцем помисливши да Свевидећи ноћу не види. Светог Саву су прогласили војсковођом земаљским, узурпатором суровим, заборавивши Савин кук и Савин извор. Зато су вавијек хроми и жедни. Ми, професори српског језика у никшићким средњим школама и наше часне колеге који се са нама солидаришу, остали смо без посла и то је јасна порука властодржаца да смо у Црној Гори непожељни! Непожељни смо ми који Црну Гору волимо искрено, свим бићем и који смо њени и Господњи, стоји између осталог у писму. У знак захвалности професори су Патријарху поклонили примерак Горског вијенца као азбуку језика којим се у Црној Гори говорило и сви се надају говориће.”