Новости

У издању Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве, изашла најновија књига проте Саве Б. Јовића, Христов Светосавац Михаило Пупин, у којој аутор говори о непролазном делу и подвижничком животу Михајла Пупина, човека који је волео своју Отаџбину, али у исто време, Европу и Америку силом праве и искрене љубави и искрене љубави и који се никада није стидео «својих назора», а који су били: његова мајка, родно место, православна вера и српски језик. У књизи је описан Пупинов пут од родног Идвора, преко Панчева, Пеште, Прага,Њујорка, Делавер Ситија, Филаделгије, Дејтона, Пристона, Кембриџа, Берлина, Колумбије, до Бронкса и гробља Валдаун. Дакле, аутор не ставља акценат на научни рад Михајла Пупина, мада и о томе има помена, већ првенствено говори о његовој «дечјој» вери, «ако не будете као деца, по речи Христовој, нећете ући у царство небеско» (Мт 18,3), вери човека за кога се слободно може рећи да је спознао сву тајну бескраја и да је као први и истински Христов Светосавац имао један од најдужих путева које је један Србин икада прешао. А прешао га је Пупин тако успешно, управо, зато што је за њега «Бог био највећа реалност и најближа стварност.» Том истином је живео верујући да је комплетан и потпун само онај ко с Богом ходи ка Царству Небеском. Зато је и могао при крају свог живота да каже:»Нисам ја дошао у Америку као печелбар да зарадим паре. Ја сам дошао за знањем, и знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је, дакле, дошло као нешто споредно. Ја сам најпре искао Царство Небеско и правду Његову, како каже Свето Јеванђеље, а остало све што имам дошло је уз то.» Из ове књиге, поред осталог, читалац ће сазнати и о многим доброчинствима овог генија који је задужио, не само свој род, већ и цело човечанство. Пупин је показао и доказао да је Богоносни човек, човек Богослужитељ, напајан са непресушног извора «воде живе». Прогресивнији, хуманији и савршенији од ђаволослужитеља, који живи у свом уверењу «да без зла нема живота», јер је знао да само вечни Бог може дати смисао пролазном човеку и одгонетнути тајну његовог постојања у природи, као и природу саму. Дакле, вера, коју је у његово срце усадила побожна мајка му Олимпијада, прекалила је такав карактер који се никада пред Американцима, нити пред било ким, није застидео свог српског порекла нити свог православља. Чак, како сведочи свети Владика Николај жички, који је са њим био веома близак пријатељ, «он се свуда и на сваком месту поносио, тиме, што је православни Србин.» Код Пупина се вера и знање потпомажу, а не искључују, што нам на најбољи начин показује да вера не затвара човека у себе и не раздваја га од других, него га отвара и приближава другима, тако што се кроз веру и знање долази до међусобног поверења и «познања истине, која нас ослобађа од сваког недостатка» (уп Јн 8,32)