Новости

События Сербской Православной Церкви

Сретењски манастир у Москви покренуо акцију помоћи српским православним манастирима и црквама на Косову и Метохији

На вечерњој служби у суботу 4. фебруара 2012. год., уочи недеље руских новомученика и исповедника, архимандрит Тихон (Шевкунов) настојатељ ставропигијалног Сретењског манастира у Москви, одржао је беседу пред окупљеним верним народом о напорима које манастир намерава да предузме за стардални српски православни народ на Косову и Метохији.

Архимандрит Тихон један је од најугледнијих московских игумана и духовника млађе генерације који активно раде на духовном препороду у Русији. У оквиру Сретењског манастира налази се и Богословски факултет и велика књижара у којој се између осталог продају нарочито бројна штампана издања овог манастира. При Сретењском манастиру, поред издавачке делатности већ годинама ради духовни портал ПРАВОСЛАВИЕ.РУ који води јеромонах Игнатије Шестаков, осведочени пријатељ српског народа и чест гост у Српској Православној Цркви. Крајем новембра 2011. у Сретењском манастиру боравио је архим. Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, који је том приликом разговарао са архим. Тихоном о видовима помоћи за српски народ. Прелиминарни разговори довели су и до сусрета архим. Тихона и јрм. Игнатија са Епископом Рашко-призренским у Београду у децембру исте године када су договорени конкретни предлози за активнију сарадњу и помоћ која би из Руске Православне Цркве била координисана преко Сретењског манастира. Након што је недавно поднео детаљан извештај црквеним властима архим. Тихон добио је Патријархов благослов за почетак ове акције братске солидарности. Ова акција представља и реализацију идеје коју је претходних месеци наговестио председавајући одељења за иностране послове Руске Православне Цркве, Митрополит Волоколамски Иларион.


У наставку следи транскрипт беседе у српском преводу са апелом свима који су вољни да пруже потребну помоћ:

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас, уочи Великог поста, по благослову Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила хтео бих да вам се обратим посебном беседом. Сви ви знате да се ево већ две деценије на српској земљи дешава трагедија. Православни становници са Косова и Метохије прогнани су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз прећутну подршку многих међународних политичара. То безакоње се наставља и данас.

Сам назив Метохија преводи се као црквена земља. Нигде на свету се не налази толико цркава и манастира као на малом простору Косова и Метохије. То је уистину била Света земља. Али с временом се ту настанио други иноверни народ који је подстицан нечастивим силама, којих је много у овом свету, постепено почео да истискује православне Србе.

Ви знате за трагедију која се тамо десила и наставља да се дешава. Али, дубоко верујем да ће Господ тамо очувати православље и да ће се правда, мир, истина и вера на том маленом простору православне земље, поново зацарити. Али, без људских напора до тога неће доћи. И ево, у тој сада муслиманској енклави у Европи, на Косову и Метохији, и даље остају да живе православни. У неким градовима остало је само по неколико Срба. Они су изгнаници на својој сопственој земљи, и они сами, њихова родбина, њихови пријатељи су истерани са својих сопствених огњишта. Њихови храмови су разрушени, многи су запаљени, али храбри људи, православни хришћани, тамо одржавају упаљену свећу Православља.

У једном броју манастира и храмова и даље се служи. Монаси који живе у тим древним манастирима не могу чак изаћи ван зидова своје обитељи. Прети им смрт и насиље. Да би купили оно што им је најнужније за живот, да би испекли хлеб, они морају да путују у Србију под конвојем међународних војних снага. Међутим, они настављају да живе тамо иако би им било много удобније и сигурније да оставе та места и оду у Србију, где ће бити безбедни. Они остају тамо, гдје их је Господ поставио. Многа њихова браћа монаси и сестре монахиње не живе бољи живот. И они су новомученици, исти као они новомученици чији спомен ми данас празнујемо.

На Косову је недавно отворена Богословија. То је прави подвиг српског народа. Послали су оно најдраже што имају, своју децу, дечаке од петнаест- шеснаест година у богословију, изоловану заједницу која се налази међу муслиманским живљем. И нажалост, они живе у крајње суровим условима и чак не могу сами да излазе ван простора своје школске установе. Цео семестар они живе на том простору. Све неопходно им доносе, али они одважно остају тамо. То су деца. Њихова Богословија и остале зграде, све је било запаљено. Успели су да обнове само једну зграду у којој бораве и уче, и у којој се одвија наставни процес.

Све то нам је веома блиско. Ми смо овде својим рукама обнављали разрушене храмове и манастире Руске цркве. Нама је то добро познато. Како смо по благослову нашег Патријарха, пре неколико година сакупљали помоћ за Чеченију, за нашу браће и сестре у Грозном, тако сада треба да отпочнемо са прикупљањем помоћи за Богословију у Призрену и за манастире и храмове на Косову.

Братија Сретењског манастира ће приложити део манастирских средстава, наше издавачке куће, нашег домаћинства. И вас такође позивамо да учествујете у овом делу, да помогнемо овим православним хришћанима који храбро чувају Православље у својој земљи. Средства ће отићи на обнову здања богословије на Косову и за помоћ предавачима и самим ученицима.

Уз Божју помоћ треба да помогнемо и манастирима на Косову, који су такође у тешкој ситуацији, простим људима који живе на Косову, Србима који не напуштају своју земљу, иако је велики део њих, око 250.000 већ напустио Косово. Људи који тамо остају су православци, верујући, и на првом месту знају да су они дужни да тамо сачувају Православље, у крајње непријатељском окружењу. А шта су они молили од нас? Да снабдемо за њих неколико народних кухиња гдје се могу хранити, јер они немају никакве друге могућности да добију храну.

Ми ћемо сабирати средства преко манастира. Пружићемо сву помоћ коју могу да дају наши парохијани. У храму смо поставили кутију са натписом „За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохији“.

И после Великог поста, даће Бог, са нашом братијом и богословцима отићи ћемо на Косово, по благослову Његове светости Патријарха Кирила, да приложимо све што смо сабрали, не само да би они тамо нешто обновили, него да осете да се и ми у Русији, који смо такође преживели прогоне, не само молимо за њих, него да им заиста помажемо.

Да би Господ дао, да и ми својом малом лептом духовно подржимо нашу браћу и сестре и не дозволимо да се угаси свећа Православља на косовској земљи.

http://www.eparhija-prizren.com/sr