Новости

События Сербской Православной Церкви

УСТОЛИЧЕН АРХИЕПИСКОП НОВЕ ЈУСТИНИАНЕ И ЦЕЛОГ КИПРА


Новоизабрани Архиепископ Цркве Кипра Г. Хризостом II, који је изабран, као што смо већ известили, у недељу 5. новембра ове године, устоличен је јуче у Саборној Цркви Светог Јована Богослова у Никозији, на Кипру, који је ових дана у правом смислу речи Васељена у малом. Саслуживање на Светој Литургији и свечаном чину устоличења, уз присуство представника свих помесних Цркава, јесте својеврсна потврда избора новог Поглавара ове Помесне Цркве Божје али и, изнад тога, израз најдубљег јединства Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве и нашег назначења да будемо као Један у Оцу нашем небесном, по образу Светотројичног јединства.

Црква Кипра заиста живи, како преноси и њихова штампа, историјске тренутке већ два-три месеца, колико су трајали ови избори због само њихове специфичности и начина на који се одвијају. Наиме, интересантно је да осим јерахије, значи архијереја, свештеномонаха - игумана великих манастира, свештеника - старешина храмова, учешће узимају и грађани, парохијани свих парохија по епархијама, укључујући чак и све православне странце, који бирају најпре шири круг од 1400 представника, а потом ужи, њих стотину. Избори су били до краја неизвесни, али је на крају, на радост свих, постигнуто опште сагласје.

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије, изасланик Његове Светости Патријарха Српског и Светог Архијерејског Синода, у пратњи пречасног свештеника Гаје Гајића, учествовао је као представник Српске Православне Цркве у овом радосном и за целу Цркву значајном догађају.

Преносећи поздраве Његове Светости и предајући новоизабраном Архиепископу Хризостому II поклон наше Цркве, владика Василије је, у свечаној атмосфери, и у веома надахнутој и, на моменте, потресној беседи, сликовито илустровао сличности голготског пута којим су и српски народ у Босни и Херцеговини, у Србији на Косову и Метохији, и шире по Српским Крајинама, као и братски јелински народ Кипра, заједнички пролазили у новијој историји, пожелевши им да ово црквено јединство буде сунце, које се увек рађа и долази са Истока, те да обасја цео народ Кипра и донесе му толико жељено јединство целог острва, повратак изгнанима на своја огњишта, у своје домове, у порте својих цркава и манастира који су ево већ тридесет година похарани и окупирани од исте руке која и нас тиранише.