Новости

НАРЕЧЕЊЕ У суботу, у 17 часова увече, пре почетка Бденија, у Цетињском манастиру, извршен је свети чин наречења новоизабраног Епископа диоклијског Г. Јована, који је позван да за столом архијереја учествује у заједничком ломљењу хлеба и дељењу чаше вина, који су предобрасци Светог Тела и Крви Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Његовој Светости Патријарх српски Г. Павлу су саслуживали Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит дабробосански Николај, Епископ зворничко-тузлански Василије, Епископ бачки Иринеј, Епископ рашко-призренски Артемије, Епископ врањски Пахомије, Епископ шумадијски Јован, Епископ милешевски Филарет, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, Епископ захумско-херцеговачки Григорије, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, затим викарни епископи Велички Јоаким и Липљански Теодосије. На богослужењу је певао хор Богословије Светог Петра Цетињског. Затим је одслужено бденије, на коме је началстововао игуман острошки Јован, новонаречени епископ диоклијски. ХИРОТОНИЈА Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је 4. јула 2004. године, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици у чин епископа рукоположио архимандрита Јована (Пурића), изабраног на овогодишњем мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског, Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Г. Павле уз саслужење дванаест архијереја и бројног свештенства. Светој архијерејској Литургији присуствовало је више хиљада верника из Црне Горе и Србије, као и многих званица. Поздраве су упутили Генерал-пуковник Бранко Крга, начелник Генералштаба војске Србије и Црне Горе (прочитао пуковник Борисав Гроздић), и представник Јеладске Републике, генерални конзул г. Сотирије Атанасију. Својим присуством овај молитвени скуп су увеличали г. Самуел Авјатар, представник градоначелника Јерусалима за хришћанска питања, као и представник Исламске заједнице Реис ефендија Фејзић, који је одржао и поздравну реч. Поред званица, новом епископу су честитали ректор богословије Св. Петра цетињског протојереј Гојко Петровић, у име свештенства Митрополије протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, и у име епископа Лаврентија, свештенства и верника шабачко-ваљевске епархије откуд потиче нови епископ протојереј-ставрофор Љуба Аџић, као и г. Веселин Шијаковић. Око хиљаду верника је приступило Светој Чаши и причестило се. У првој епископској беседи новоизабрани Епископ Јован је рекао: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, драги оци, браћо и сестре Данас је Господ погледао на настројеност слуге својега, призивајући ме кроз Вашу Светост на светитељско, односно епископско служење и, сада када се све то догодило, шта уопште могу рећи? Благодарно примам речи Светог Апостола Павла: „Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеда се незнабожцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (I Тим. 6,20). Ове речи, дакле, прихватам као своју јеванђелску проповед или програм „Велике Тајне Побожности“ и чувања повереног ми „Залога спасења“ (1 Тим. 6,20). И шта у овом тренутку могу рећи? Да ли је лако носити немоћи свих: „Ко ослаби а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не говорим“ (II Кор. 11, 29)? Лако ли је бити обрасцем вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти (I Тим. 4,12)? Да ли је лако једнога покарати, другоме запретити, трећега утешити са сваком стрпљивошћу и поуком (II Тим. 4,2)? Да ли је лако носити одговорност за паству и пастире? Познати су примери Божијих изабраника, који су због свега овога били у великој недоумици и страху. И ми с њима постављамо питање: да ли је све ово лако? Свети Апостол Павле сведочи о себи: „Сваки дан умирем, тако ми, браћо, Ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем“ (I Кор. 15,31). И заиста, истински живог свештенослужитеља јесте непрестано сагоревање, умирање до самозаборава, тешкоћа и страдања. Полаже се на мене велико бреме епископског служења, и то у врло тешко време служења Богу и роду, и зато ми Апостол Павле кроз Вашу Светост поручује. да поступам тако у свему, да би ме верни имали за образац и ауторитет у изграђивању Цркве и у делима Божанског човекољубља. Но, одакле мени „немоћном“ (II Тим. 1,7) узети и поцрпети силе и снаге за све ово? Отуда одакле их је поцрпео возљубљени ученик Христов Свети Јован Богослов. Другим речима, то значи служити Свету Службу и не занемаривати благодатни дар који је дат кроз пророчанство полагањем руку старешина (I Тим. 4,14) али, увек имајући на уму речи Ап. Павла о опасности од светскога, „не упрежући се у јарам многобожаца“ (II Кор. 12,19). Све ово није лако већ тражи распетост бића и издржљивост до краја. За све ово је потребна помоћ пре свега Небеса - свих Светих, а и свих Вас - народа Божијег. Верујем и исповедам, што по речима Светог Апостола „не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога“ (II Кор. 3,5); што добар успех у служењу Богу и ближњима не зависи толико од људских могућности и достојности, колико од благодати која се у „немоћи показује савршена“ (II Кор. 12,9). Верујем и исповедам, да је полагањем Ваших Светитељских руку на мене и мени недостојноме предата благодат Апостолског прејемства, а која лечи и надопуњује сваку немоћ. Молим Вас Свети Оци, Богомудри Архипастири, браћо и сестре, да Ваше молитве учине мене искусним делатељем у Винограду Божијем који засади Десница Господња и да се не постидим пред Оним „који право управља речју Истине“ (II Тим. 2,15). Молите се Богу да ми дарује постојаност и одлучност, благост и трпљење у чему је животно искуство. На крају, свима се захваљујем: својим Оцима - учитељима, родитељима, братији и сестрама на молитвеном учешћу и на свему учињеном за мене у досадашњем животу. Пошто речи захвалности добрим људима за све што су за мене учинили не могу бити довољне, молим се Богу да достојним ношењем Епископског Крста узвратим свима њима и свима другима на љубав коју су показали. Имам још и наду да ме мој духовни Отац неће оставити без љубави, увек ме саветујући као мудри и искусан Отац. Уздајући се у подршку од свих Вас, ја смело говорим Вашој Светости и свеколикој црквеној пуноћи: „Ево слуге Господњега – нека ми буде по речи Вашој“. Амин. За све присутне је, после Литургије, приређена трпеза љубави, на којој је Епископ диоклијски Јован, захвалио својим учитељима и духовним оцима, а понајвише Његовој Светости патријарху Павлу, Архијерејима и својим родитељима, као и свима који су му у животу помагали, учитељима и професорима на Богословији и Факултету.