Новости

31 декабря 2021 года сербское издание «Печат» опубликовало интервью епископа Бачского Иринея, в котором иерарх, в частности, поделился своими мыслями о сходстве исторических путей Русской и Сербской Православных Церквей и важности сохранения братских отношений между двумя крупнейшими Поместными Православными Церквами славянского мира.

Коснувшись темы участия Русской Православной Церкви в проекте благоукрашения храма святого Саввы в Белграде, епископ Бачский Ириней назвал «немаловажным символом» тот факт, что «строительство храма святого Саввы во Врачаре было завершено совместными трудами сербских и русских мастеров и художников». В этой связи иерарх сказал: «Историческое единство великого, братского, единоверного русского народа и нашего народа является и путеводным знаком в будущее: надо, чтобы и впредь сербская ладья, или кораблик, была прочно привязана к большому и мощному русскому кораблю».

Большое место в интервью епископ Бачский Ириней уделил сходству проблем в положении канонической Церкви на Украине и в Черногории. «Положение церковных дел в Черногории – не что иное, как миниатюрная картина ситуации на Украине, – подчеркнул иерарх. – В обоих случаях задействована этническая "инженерия". В Черногории предпринимаются отчаянные попытки навсегда утвердить сформированную сравнительно недавно черногорскую идентичность, основанную на отрицании сербских корней и многовекового сербского самосознания черногорцев».

«Русь – древнейшее историческое название великой восточнославянской страны, которое Петр Великий "европеизировал", переделав в литературное слово Россия, – до сих пор присутствует как в титуле Патриарха Московского, так и в титуле раскольнического "патриарха киевского", а также в самонаименовании русинов или руснаков – и прикарпатских, и наших, бачко-сремских, – напомнил епископ Бачский Ириней, сопоставляя ситуацию в Черногории с процессами, происходящими на Украине. – Что же касается термина Украина, то он лишь с конца XIX века понемногу начал вытеснять исконное название допетровской Руси и русских, пока большевики – интернационалисты в теории, а на практике создатели новых, чаще всего искусственных наций, укоренённых в антирусской матрице, – не придали ему в ХХ веке официальный статус, сделав единственно допустимым названием».

Иерарх подчеркнул, что инструментом борьбы против канонической Церкви на Украине и в Черногории стало создание раскольнических «Церквей» на почве националистической идеологии. «Проектировщики и конструкторы новых наций в XX и XXI веках, хотя чаще всего были атеистами или равнодушными к религии людьми, пришли к идее, что им следует либо поработить существующую Церковь и впрячь её в свою упряжку, либо, если это окажется невозможным, – самим основать свою новую "Церковь". Они делали это по принципу "что под руку попадётся", не заботясь о соблюдении каких-либо правил, а менее всего – церковно-правовых норм. При этом они, на всякий случай, грубо фальсифицировали исторические факты с целью приписать несуществующую историческую преемственность созданным ими псевдоцерковным или церковоподобным структурам. Это происходит как на Украине, так и в Черногории, – сказал епископ Ириней. – Каков же это черный юмор, когда Петр Порошенко (крещеный, но имеющий более чем сомнительную конфессиональную принадлежность) и Мило Джуканович (некрещеный и атеист) решают, какая и чья Церковь была "старше", была "автокефальной" и тому подобное!». Иерарх Сербской Православной Церкви отметил, что «в обоих случаях – и в украинском, и в черногорском – народ самым убедительным образом поставил на место антицерковных „богомольцев“».

Напомнив о проводившихся в 2019-2020 годы в Черногории массовых крестных ходах в защиту святынь, иерарх Сербской Православной Церкви обратил внимание читателей на тот факт, что и «на Украине каноническая Церковь организует на праздники массовые крестные ходы, в которых участвуют до двухсот пятидесяти тысяч верующих, в то время как раскольники не могут "дотянуть" и до пятидесяти тысяч». Епископ Бачский Ириней подчеркнул, что «несмотря на давление, притеснения и оскорбления, законная каноническая Церковь на Украине по-прежнему является крупнейшей и доминантной», а «раскольники пребывают практически в том же самом положении, в котором находились до неканонического вмешательства Константинополя и их "признания", непризнанного на уровне мирового Православия».

Епископ бачки Иринеј: „Канонска Црква у Украјини и даље је већинска и доминантна“

Српски лист „Печат“ објавио је 31. децембра 2021. године интервју са епископом бачким Иринејем, у коме је архијереј изнео своја размишљања о сличности историјских путева Руске и Српске Православне Цркве и важности очувања братског односа између две највеће Помесне Православне Цркве словенског света.

Дотичући се учешћа Руске Православне Цркве у пројекту украшавања храма Светог Саве у Београду, владика бачки Иринеј је рекао да није „неважан симбол“ то што је „Храм Светог Саве на Врачару довршен заједничким трудом српских и руских мајстора и уметника.“ С тим у вези, архијереј је рекао: „Заједништво великог, братског, једноверног руског народа и нашег народа кроз историју путоказ је и за будућност: српски чамац или бродић ваља да и убудуће буде чврсто привезан уз велики и моћни руски корабљ (брод)“.

Епископ бачки Иринеј је у свом интервјуу велику пажњу посветио сличности проблема положају канонске Цркве у Украјини и Црној Гори. „Стање црквених ствари у Црној Гори није друго до минијатурна слика стања у Украјини“, нагласио је архијереј. „У оба случаја је на делу национални „инжењеринг“. У Црној Гори се чини очајнички покушај да се занавек етаблира новоформирани црногорски идентитет, заснован на порицању српских корена и многовековне српске самосвести Црногораца.“

„Рус – најстарији историјски назив велике источнословенске земље, коју је Петар Велики „европеизирао” у књишко Росија, присутан и данас како у титули Патријарха московског тако и у титули расколничког „патријарха кијевског”, па и у имену које користе и прикарпатски и наши бачко-сремски Русини или Руснаци“, подсетио је владика бачки Иринеј, упоређујући ситуацију у Црној Гори са процесима који се одвијају у Украјини. „Што се тиче појма Украјина, он је тек од краја XIX века почео постепено да замењује исконско име допетровске Руси, да би га бољшевици – у теорији интернационалисти, а у пракси произвођачи нових, најчешће вештачких нација, заснованих на антируској матрици – у XX веку озваничили и учинили јединим дозвољеним називом.“

Архијереј је истакао да је инструмент борбе против канонске Цркве у Украјини и Црној Гори стварање расколничких „Цркава“ на основу националистичке идеологије. „Због тога су пројектанти и конструктори нових нација у XX и XXI веку, премда најчешће или атеисти или верски индиферентни, дошли на идеју да треба или да поробе и у своја кола упрегну постојећу Цркву или, уколико то није изводљиво, да сами оснују неку своју нову „Цркву”. То чине по начелу „дај шта даш”, не хајући ни за каква правила, а најмање за црквено-правне датости, али притом грубо фалсификујући, за сваки случај, историјске чињенице и приписујући својој псеудоцрквеној или цркволикој творевини непостојећи историјски континуитет. То се дешава и у Украјини и у Црној Гори“, рекао је епископ Иринеј. „Какав је то црни хумор кад Петар Порошенко (крштен, али конфесионално више него сумњив) и Мило Ђукановић (некрштен и атеиста) расправљају која и чија Црква је била „старија”, „аутокефална” и слично!!“ Јерарх Српске Православне Цркве је приметио да је „у оба случаја, украјинском и црногорском, народ на најубедљивији начин показао антицрквеним „црквоношама” где им је место“.

Подсећајући на масовне верске литије одржане у Црној Гори током 2019. и 2020. године у одбрану светиња, архијереј Српске Православне Цркве је скренуо пажњу читаоцима да „у Украјини канонска Црква организује масовне празничне литије у којима учествује и по двеста педесет хиљада верника, док расколници не могу да „добаце“ ни до педесет хиљада“. Епископ бачки Иринеј је нагласио да је „и поред притисака, шиканирања и увреда, законита, канонска Црква у Украјини и даље је већинска и доминантна“, а да се „расколници налазе мање-више онда где су били и пре неканонске интервенције Цариграда и њиховог признавања, непризнатог на нивоу светског Православља“.

Сектор за информисање ОСЦП-а