Новости

С сентября в Москве, Санкт-Петербурге и Сочи должны заработать сербские школы, которые смогут посещать сербские дети, проживающие в России. Об этом сообщил директор Управления по сотрудничеству с диаспорой и сербами в регионе Арно Гуйон, находящийся с рабочим визитом в Москве.

Гуйон напомнил, что аналогичные школы существовали в России еще два десятилетия назад, а сегодня возникает необходимость возрождать их.

«Для нас чрезвычайно важно, чтобы сербские дети знали и изучали сербский язык, потому что язык является стержнем идентичности. Без языка ее нет, она теряется. Эта связь очень важна, причем не только в плане семейных уз, — хотя в некоторых странах мы наблюдаем картину, когда дети не знают сербского и не могут разговаривать со своими бабушками и дедушками: это действительно печально. Но если мы обратимся к долгосрочной перспективе, то в таком случае теряется связь и с Сербией. Когда знаешь язык, есть место и самосознанию, тогда есть и желание посетить Сербию, а иногда и вернуться на родину. Это, безусловно, одна из наших целей, и я рад, что в следующие шесть дней мы будем интенсивно работать в этом направлении», — заявил Арно Гуйон.

По его словам, дополнительные школы сербского языка уже работают во многих странах мира, но «Россия [в этом смысле] имеет особую символическую важность, потому что сербы и русские – дружественные народы».

Одной из проблем вокруг открытия сербских школ в России, по мнению Гуйона, является отсутствие данных о численности диаспоры. Дело в том, что обязательной регистрации сербских граждан в посольстве Сербии по прибытии в ту и ли иную страну не предусмотрено.

«Мы знаем о тех, кто зарегистрировался в посольстве, но нам неизвестно, где находятся те, кто там не отметился. В общем, когда мы запустим нашу инициативу, посмотрим, сколько детей и их родителей подадут заявки. Но я думаю, что их будет достаточно, чтобы открыть как минимум три школы в Российской Федерации. Я настроен оптимистично и руководствуюсь опытом других стран. Я считаю, что мы сможем всего добиться, и с сентября мы будем говорить в Москве не только на прекрасном русском языке, но и на сербском», — сказал Гуйон.

Сербская делегация во главе с Арно Гуйоном встретилась вчера с послом Сербии в России Мирославом Лазанским, сербскими дипломатами, бизнесменами и студентами. В ближайшие дни ожидается встреча и с представителями российских вузов.

Переговоры с представителями сербского бизнеса в Москве Гуйон охарактеризовал как особо важные, так как участникам удалось обменяться мнением и опытом по поводу ведения дел в России, обсудить вопросы развития делового сотрудничества между странами и трудоустройства сербских граждан в РФ.

---

Отвара се српска школа у Москви

Допунске школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, требало би да почну са радом од септембра у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију, рекао је за Спутњик Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је са делегацијом Министарства спољних послова у шестодневној посети Русији.

Гујон је подсетио да су такве школе у Русији постојале до пре две деценије, а како је нагласио сада се поново појавила потреба за тим.

„Нама је изузетно важно да српска деца знају и уче српски језик, јер је језик у сржи идентитета. Без језика нема идентитета и идентитет се губи због незнања језика. Те везе су веома битне и то не само због породице. Видели смо у неким земљама да нека деца не знају српски језик и не могу да разговарају са баком и дедом. То је заиста тужно. Ако посматрамо на дуге стазе онда се губи и та веза и нит са Србијом. Када је језик ту - онда је и идентитет ту, онда постоји и жеља за обиласком Србије, а понекад и за повратком у Србију. То је, свакако један од наших циљева и ја сам срећан што ћемо интезивно радити у наредних шест дана ка остваривању ових циљева“, рекао је Гујон.

Он је подсетио да допунске школе српског језика већ раде у многим земљама, али је истакао да је „Руска Федерација и симболично важна, зато што су Срби и Руси пријатељски народ“.

„Срби се овде осећају као да су домаћини и заправо то и јесу. И баш у таквим, добрим, околностима нема изговора да не радимо на покретању таквих школа, јер је то у интересу и Срба и Руса. Има и случајева да Руси или Рускиње који су у браку са Србима желе да науче српски језик, како би могли да са тазбином и са децом разговарају на том прелепом и милозвучном језику“, рекао је Гујон.

Према његовим речима, допунске школе српског језика раде тамо где постоји српска дијаспора: у Француској, Швајцарској, Аустрији, Канади, Америци и другим земљама, а Управа за сарадњу са дијспором и Србима у региону жели да помогне да се такве школе оснују и другим земљама, где живе наши људи.

„Није баш лако основати школе, али ми имамо то искуство. Имамо и финансијску подршку за просторије, за наставнике, за опремање и онда треба све то да искористимо и да усредсредимо нашу енергију ка том циљу“, каже Гујон.

Као пример он је навео Словенију, где је пре три године покренута идеја о допунским школама и где се предвиђало да ће је похађати 300 до 400 деце, али су те бројке вишеструко премашене.

„Сматрало се великим успехом ако би тај број деце у Словенији учио српски језик. Нико није знао какав ће бити одзив, а одзив је био огроман – 1.600 деце, што значи четири пута више него што се очекивало. Исто покрећемо то и у другим земљама“, додао је Гујон.

Проблем је, наводи Гујон, што се не зна тачан број српске дијаспоре у Русији и многим другим земљама, пошто не постоји обавеза пријављивања српских грађана амбасади наше земље приликом доласка у одређену државу.

„Знамо за оне који су се пријавили амбасади, али не и где се налазе они који се не пријављују. Тако да ћемо видети кад будемо покренули ту иницијативу колико ће се деце и родитеља пријавити, али ја верујем да ће бити довољно за покретање макар три школе у Руској Федерацији. Оптимистичан сам и вођен искуством из других земаља мислим да можемо то да остваримо, а онда да од септембра говоримо у Москви не само на прелепом руском језику, већ и на српском“, нагласио је Гујон.

Он такође наводи пример Малте, где се није знало колико Срба живи у тој земљи и колико ће деце бити заинтересовано да се упише у допунску школу, али се испоставило да је више од 150 малишана изразило жељу за учењем српског језика.

„То нам импонује, то нам показује да оно што радимо има смисла, а најбитније је да можемо да реално, конкретно и на терену да помогнемо тој деци. Ако то урадимо ми смо променили не само живот те деце, тиме што ће перфектно научити језик својих предака, своје отаџбине, него је то и поглед на свет, то је део личне историје, део идентитета и то нема цену, то је нешто непроцењиво“, нагласио је Гујон.

Српска делегација, коју предводи Гујон, данас се у Москви састала са амбасадором Србије у Русији Мирославом Лазанским и српским дипломатама како би разговарали о покретању допунских школа српског језика у тој земљи, а такође и са представницима наше дијаспоре – привредницима и студентима. Очекују их и састанци са представницима руских инстутуција.

Гујон истиче да је изузетно важан сусрет са српским привредницима, који је одржан у амбасади Србије у Москви, због размене искустава и чињенице да они запошљавају наше људе.

„Они дуго раде у Русији, имају искуство и желели смо од њих да чујемо како функционише српска дијаспора, како функционише српски бизнис, како се одвијају српски и руски односи, шта би било потребно да се унапреди, шта функционише добро, а шта лоше, где су проблеми и слично. Да чујемо од њих све то и да онда ми учимо од њих, јер то су људи који живе у „реалном“ свету, који познају наше раднике, који познају Русе, Русију и руски ментатлитет и који знају како ствари функционишу и како се наши односи развијају овде на терену у Русији“, закључио је Гујон.

Извор: Спутник