Новости

Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл обратился с посланием к Преосвященным архипастырям, священнослужителям, монашествующим и мирянам епархий на территории Российской Федерации.

В нынешнее непростое время, в условиях, когда государственными властями предпринимаются все возможные меры по недопущению распространения коронавирусной инфекции, призываю архиереев, духовенство, монашествующих и мирян усилить молитву ко Господу об ограждении людей от вредоносного поветрия, а архипастырей и пастырей — продолжать ревностно совершать богослужения и особенно Божественную Евхаристию — таинство Тела и Крови Христовых, даже в отсутствие паствы по причине соответствующих рекомендаций властей. Воистину — «делу Божию ничего не должно предпочитать» (Устав преподобного Венедикта Нурсийского, глава 43).

Сегодня многие из нас вынуждены возложить на себя подвиг неотлучного пребывания в своих жилищах. Таковым говорю: пусть место вашего уединения станет для вас пустыней личного и семейного молитвенного труда, по евангельскому слову: Ты же, когда молишься, войди в комнату твою и, затворив дверь твою, помолись Отцу твоему, Который втайне; и Отец твой, видящий тайное, воздаст тебе явно (Мф. 6:6). Пусть на этот подвиг вдохновляет нас и образ преподобной Марии Египетской, многие годы проведшей в уединенной молитве в пустыне.

В эти дни мы лишаемся возможности быть вместе за любимыми всеми нами великопостными богослужениями. Но мы знаем, что даже врата ада не могут одолеть Христову Церковь (ср. Мф. 16:18). Кто отлучит нас от любви Божией: скорбь, или теснота, или гонение, или голод, или нагота, или опасность, или меч? <…> все сие преодолеваем силою Возлюбившего нас. <…> Ни смерть, ни жизнь, ни ангелы, ни начала, ни силы, ни настоящее, ни будущее, ни высота, ни глубина, ни другая какая тварь не может отлучить нас от любви Божией во Христе Иисусе, Господе нашем (Рим. 8:35-39). Даже будучи в вынужденном разобщении, как неоднократно в истории бывали в рассеянии по пустыням и горам, по пещерам и ущельям земли последователи Христовы, мы остаемся нерушимой общиной веры, объединенной сердечной молитвой к Господу Иисусу. В этой молитве мы не одиноки — вместе с нами предстоят Престолу Божию и наши святые сродники, подвижники Русской Церкви всех эпох ее исторического бытия, вдохновляя и ободряя нас. Мужайся, Христова Церковь <…> Христови бо друзи о тебе пекутся, и предстояще, и обстояще (седален по полиелеи службы Новомучеников и исповедников Церкви Русской).

Понесем, братья и сестры, временные лишения ради сохранения жизни и здоровья наших ближних. Будем терпеливо переносить посетившую нас скорбь в твердой надежде, что Всемогущий Господь, принявший страдания и крестную смерть за род человеческий и Своим Воскресением открывший нам путь ко спасению, во благовремении пременит эту скорбь на радость встречи в восхвалении Его в общей молитве за храмовым богослужением, и отрет Господь слезы со всех лиц и снимет Господь поношение с народа Своего по всей земле (Ис. 25:8).

Будем в эти дни особенно молиться о тех, кто самоотверженно полагает свои силы ради прекращения морового поветрия, о тех, кто трудится ради жизнеобеспечения наших городов и сел. Будем им благодарны и окажем им всю возможную поддержку. Благодарю и всех вас, дорогие владыки, отцы, братья и сестры, за ваше ревностное служение Господу, Его Церкви и друг другу.

Непрестанно молюсь о всех вас.

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ

Посланица Сверуског патријарха поводом епидемије

Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом својим Преосвећеним архипастирима, свештенству, монаштву и мирјанима епархија на територији Руске Федерације.

У овом тешком времену, када државне власти предузимају све могуће мере како би спречиле ширење коронавирусне заразе, позивам архијереје, свештенство, монаштво и вернике да појачају своје молитве Господу да заштити народ Свој од опасне епидемије, а архипастире и пастире да и даље ревносно савршавају богослужења, а нарочито Божанску евхаристију - тајинство Тела и Крви Христове, чак и у одсуству пастве због одговарајућих препорука власти. Заиста - „дело Божје се никад не сме занемарити“ (Устав преподобног Венедикта Нурсијског, гл. 43).

Данас су многи од нас приморани да на себе узму подвиг боравка у својим домовима. На ово кажем: нека место ваше усамљености за вас постане пустиња личног и породичног молитвеног рада, према јеванђељској речи: „А кад се молиш, уђиту клијет своју и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно“ (Матеј 6, 6). Нека нас на овај подвиг надахне подвиг преподобне Марије Египћанке, која је провела дуге године у самотној молитви у пустињи.

Ових дана губимо прилику да будемо заједно на нашим вољеним великопосним богослужењима. Али знамо да ни врата пакла не могу надвладати Христову Цркву (усп. Мт 16, 18). Ко ће нас раставити од љубави Христове: жалост, тескоба, прогон, глад, или голотиња, или опасност, или мач? ... све те ствари превазилазимо снагом Онога који нас је љубио. ... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити нас љубави Божје која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8,35-39). Чак и кад смо силом прилика раздвојени, као што су Христови следбеници кроз историју били раштркани по пустињама и горама, пећинама и клисурама, ми остајемо неуништива заједница вере, уједињени искреном молитвом Господу Исусу. Нисмо сами у овој молитви - са нама престолу Божјем предстоје и наши свети преци, подвижници Руске Цркве свих доба њеног историјског постојања, који нас надахњују и охрабрују. „Буди храбра, Христова Цркво! ... Јер Христови пријатељи старају се о теби, заступајући те, будући присутни“ (сједален на полијелеју службе Новомученицима и Исповедницима Руске Цркве).

Подносимо, браћо и сестре, привремене тешкоће да бисмо сачували живот и здравље наших суседа. Стрпљиво ћемо поднети невољу која нас је походила, у чврстој нади да ће Свемогући Господ, који је примио страдање и смрт на Крсту за људски род и својим Васкрсењем отворио пут ка спасењу нас, ову невољу преокренути на радост у величању Њега у заједничкој молитви на храмовном богослужењу, и „Господ ће обрисати сузе са свакога лица и срамоту Свога народа укинуће са све земље“ (Ис 25,8).

Ових дана посебно ћемо се молити за оне који саможртвено улажу напоре да окончају заразну епидемију, за оне који омогућавају нормалан живот наших градова и села. Бићемо им захвални и пружићемо им сву могућу подршку. Захваљујем свима вама, драге владике, оци, браћа и сестре, на вашем ревносном служењу Господу, Цркви Његовој и једни другима.

Непрестано се молим за све вас.

+ Кирил,

патријарх московски и све Русије

са руског превео протођакон Радомир Ракић