Новости

Настоятель Богослужения Сербское подворье Вест на српском језику

Божественная литургия в праздник Боголюбской иконы Божией Матери в храме святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот (фото)

В понедельник 01 июля 2019 года, в праздник Боголюбской иконы Божией Матери, епископ Моравичский Антоний возглавил служение Божественной литургии в храме святых апостолов Петра и Павла на Сербском подворье в Москве.

Его Преосвященству сослужили: архимандрит Серафим (Шемятовский) - представитель Православной Церкви Чешских земель и Словакии при Патриархе Московском и всея Руси, архимандрит Александр (Котов), иеромонах Александр (Галушка), иеромонах Августин (Монастырёв), иерей Олег Вышинский, Архидиакон Сергий Косовский и диакон Владислав Соколов.

Пел хор под управлением регента Людмилы Черкасовой.

После литургии владыка Антоний в сослужении духовенства Петропавловского храма служил молебен Божией Матери перед её чудотворной иконой.

* * *

Чудотворная икона Богородицы Боголюбская (Московская)

 

Варварские ворота Московского Кремля, Боголюбская часовня (уничтожены большевиками)

Из московских списков Боголюбской иконы наиболее чтимым был образ над Варварскими воротами Китай-города. На нем помимо Пречистой изображены молящиеся московские святители и блаженные, и сам этот особый извод, в XVII столетии известный как «Моление о народе», был святыней собственно московской, охранявшей жителей белокаменной столицы.

Ко дню празднования Боголюбской, то есть к 18 июня по старому стилю, перед этим образом служили торжественный молебен, после чего икона спускалась со своего обычного места вниз и на три дня ставилась в специальной шатровой часовне-»палатке». На это время езда через Варварские ворота прекращалась – вся площадь заполнялась богомольцами, желавшими приложиться к чудотворной. Именно здесь в 1771 году зародился знаменитый «Чумной бунт» после того, как архиепископ Московский Амвросий (Зертис-Каменский) запретил страждущим москвичам искать у Боголюбской исцеления от чумы. Шатровую часовню XIX века снесли в 1928 году, спустя пять лет та же участь постигла и сами древние Варварские ворота – ныне лишь основание их можно видеть в близлежащем подземном переходе. Сам чудотворный список пребывает ныне в Петропавловском храме у Яузских ворот.

Фотогалерея


Света Литургија на празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Богољубске (Московске)

У понедељак, 01. јула 2019. године, на празник Богољубске иконе Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније је началствовао светом Литургијом у Петропавловском храму на Подворју СПЦ у Москви.

Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шемјатовски) - старешина Подворја Православне Цркве чешких земаља и Словачке при Патријарху московском и целе Русије, архимандрит Александар (Котов), јеромонах Александар (Галушка), јеромонах Августин (Монастирјов), јереј Олег Вишински, архиђакон Сергиј Косовски и ђакон Владислав Соколов.

На Литургији је одговарао хор под руководством диригентице Људмиле Черкасове.

Након Литургије, Преосвећени владика Антоније је, уз саслужење свештенства храма, началствовао молебном Пресветој Богородици пред њеном чудотворном иконом.

* * *

Чудотворна икона Пресвете Богородице Богољубска (Московска)

Варварска капија Московског кремља и Богољубска капела (уништена од стране бољшевика)

Од московских копија иконе Пресвете Богородице Богољубске, најпоштованији је била она која се налазила изнад Варварске капије Китај-города. На њој су, поред Пресвете Богородице, приказани и ликови светитеља који узносе молитве Богородици. Овај приказ Богољубске иконе из XVIIвека је био познат под именом ”Мољење за народ” и представљао је велику светињу града Москве, која је вековима штитила град од свих невоља.

На дан празновања (18. јуна по старом календару), пред иконом је служен молебан, након чега се икона спуштала са свог места у посебну капелу на целивање верном народу. На три дана - колико се икона налазила у капели, пролаз кроз Варварску капију би био затворен, како би што већи број народа могао да се поклони овој великој светињи. Управо на овом месту је дошло до чувеног ”Губавог бунта” (Чумной бунт) 1771. године, када је архиепископ Амвросије (из страха да се куга не прошири) наредио да се икона уклони на своје место како се народ не би окупио пред њом (управо тада је разјарена и незадовољна маса упала у палату архиепископа и извршила убиство архијереја). Године 1928. Варварска капија и капела су биле уклоњене (разорене), када је икона пренесена у храм Светих апостола Петра и Павла где се и данас налази.