Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

Недеља у Москви

Литургија у храму Св. Апостола Петра и Павла
Подворје Српске православне цркве у Москви

Јуче, недеља 27. маја 2012. године, у храму подворја Српске православне цркве, где столује моравички епископ Г. Антоније, служена је свечана Архијерејска литургија од стране Њихових Преосвештенстава Г. Лонгина и Г. Антонија, уз учешће три свештеника и два ђакона. Храм је био препун од верног народа, који је причешћиван из три путира. Наш домаћин, епископ моравички Г. Антоније, бираним речима је поздравио нашег Епископа представљајући га својој пастви. По свршетку Литургије уприличен је ручак за нас, чланове хора и Србе, који живе и раде у Москви. После измењаних здравица наших Епископа, овој изузетној трпези љубави посебан тон дао је један млади Рус, члан хора при храму Подворја, иначе оперски певач, отпевавши неколико дивних руских песама.

Кремаљ су само Руси могли створити

После подне посетили смо срце Руске царске државе и Цркве. Ово је место коме се човек увек изнова може дивити. Недавно је, вероватно највећи српски живи песник, Матија Бећковић, уоквирио у речи оно што је тако евидентно, када је рекао да је градњом храма Св. Саве на Врачару Београд „добио капу“. Сваки посетилац Москве и Кремља, могао би да закључи да је Москва давно, пре неколико векова, добила „златну капу“. Просто је тешко одлучити се чему човек пре треба да се диви: да ли архитектури храмова или пак њиховом унутрашњем украсу. Не може се отети ни утиску да је лепота и духовна снага ових олтара, који призивају небо и потсећају на вечност, спречила и бољшевике да не насрну и обешчасте или сруше ово што неминовно потсећа на спој небескога и земаљскога царства.

Бољшој Театар

На крају дана посетили смо „Бољшој Театар“ и покушали да гледамо оперу „Борис Годунов“. Осећај да смо седели у овој чувеној и знаменитој позоришној кући био је посебан. Међутим, не привикнутост на временску промену и интензивно шетање по Москви учинили су да неки од нас нису издржали до краја ове чувене опере. Није било довољно координације између срца и очију, тако да је подсвест претила да преузме команду над свешћу. Неки од нас, да би све то спречили, искрали су се на паузи, отишавши на тако жељени починак. Ујутру је планиран одлазак за Оптинску Пустињу.

Протојереј-ставрофор Милорад Лончар