Новости

У четвртак, 16. новембра у Музеју Српске Православне Цркве у епархијском центру у Загребу, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Јован, са уваженим гостима проф. др Томиславом Јовановићем и проф. Др. Драгом Роксандићем представио је «ВАРАЖДИНСКИ АПОСТОЛ»

Вараждински апостол се чува у Музеју Српске Православне Цркве у Београду, а фототипско издање је објављено поводом 550. година од настанка ове веома важне књиге. Издавачи су Музеј Српске Православне Цркве у Београду и Музеј Епархије загребачко-љубљанске у Загребу.

Ово је прва српско-словенска књига написана на територији данашње Републике Хрватске. Апостол је настао 1454. године у Вараждину, по наруџбини грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа Улриха Цељског и кћерке деспота Ђурађа Бранковића. Први дио рукописа овог важног српског писаног споменика одликује ресавски правопис са примесама рашке ортографије, док други део има карактеристике светогорске редакције. Претпоставља се да су текст преписивала тројица преписивача.

Митрополит Јован је рекао да је и ова књига, чије је фототиписко издање сада пред нама, сведочи о души српског народа, која је знала да се очува и ствара велика дела и у најтежа времена. Овај издавачки подухват је својеврстан дуг према нашим прецима, али и камен темељац за грађење заједничког живота на овим просторима. Рукописна књига, Вараждински апостол, представља чврст доказ о уделу Срба у историјској, културној и духовној прошлости Хрватске, односно некадашњег Вараждинског генералата.

Поред фототипског издања Апостола, урађено је и критичко издање, за које су заслужни покојни проф др Слободан Милеуснић, академик Момчило Спремић, проф. др Томислав Јовановић, др Димитрије Стефановић и Радоман Станковић, чији су научни прилози допринели бољем сагледавању личности грофице Катарине Кантакузине Бранковић, као и тумачењу кодиколошких, палеографских и лексичких особина поменутог Апостола.