Новости

Свети архијерејски синод није сменио Патријарха Павла, нити је ово питање икад стављао на дневни ред.

Све медијске калкулације о томе су неосноване, ружне и неукусне, и више говоре о ономе ко их пласира, него о самој цркви.

У разговору за “Новости“ то каже члан Светог архијерејског синода, епископ зворничко-тузлански Василије (Качавенда), после написа да се група владика СПЦ (међу којима се и он помиње) “спрема да изведе тихи пуч“. Намера је да се онемоћали поглавар развласти, и преузме управљање црквом. Синод је у понедељак, међутим, заседао, патријарх није смењен, а владика Василије – дематујући званично ове гласине – поручује: патријарх Павле је добро, председава свим седницама Синода, луцидно коментарише све тачке дневног реда. Нема ванредног стања у Цркви.

-Иако је физички мало слаб, с обзиром на поодмакле године, патријарх Павле редовно обавља све своје дужности, прима делегације и сваке недеље служи у храмовима своје архиепископије – вели овај владика. Мислим да треба да се постиде они који не поштују личност тог старог човјека, измишљајући афере и шпекулишући његовим именом. Ружно је да га у овим годинама блате, јер то овај честити молитвеник ничим није заслужио. Поштован је једнако у цркви и у народу, и молимо се за њега као свог духовног родитеља.

*Коме је у интересу да такве приче пласира, оне су ипак вероватно однекуд подстакнуте? -То треба питати медије који објављују инкримисане чланке. Замислите, пре неки дан је објављено нешто најогавније што сам видео – фотомонтажа с патријарховом главом на нагом женском телу! Где је ту новинарска етика, где је савест појединца, где је људска хуманост? Поигравају се старим човеком који је у најтежим временима часно предводио српску цркву, коју своју функцију и сада обавља часно и који такав однос ничим није заслужио. Али црква верује у божију правду, а наш народ лепо каже – “ ко год је на цркву лајао, тај се гадно кајао “.

*Говори се да у цркви делује моћан босански лоби, а чини га група владика из БиХ која већ води главну реч и чије ће мишљење бити пресудно када се буде бирао нови поглавар? -То су обичне глупости и чаршијске интриге. Црква је једна, света и саборна. Никакви лобији не постоје. Тачно је да има разлика у мишљењу по одређеним питањима, али не морају сви да мисле исто – важно је да се поштује црквени ред и поредак и да застрањивања нема. Зато су све приче и нагађања о некаквом лобирању, као да је црква политичка организација, саме глупости. У избор патријарха чак ни држава не може да се меша. Некада, у време монархије, није могао да буде патријарх онај кога није потврдио краљ, а сад ни тога више нема.

Нисмо недодирљиви *Недавно сте рекли “ покушавају да нас деле “. На кога сте при том мислили? -Онај ко говори о некаквом босанском лобију у Српској цркви, тај не говори случајно, он је нечији плаћеник. Мислим да и на овај начин неки покушавају да поделе оно што се не може поделити – Србе преко Саве, и оне преко Дрине и оне преко Дунава. Ми смо један народ, српски. А кад нас неко дели на босански, војвођански или хрватски лоби, тај покушава да нас раздвоји, да нас отера, да створи један анимозитет према мајци Србији, и светој Српској патријаршији. Морамо пре свега да сами себи будемо пријатељи.

*Указали сте да се погоршавају међурелигијски и међуетнички односи у БиХ? -У БиХ је био рат, крвави, страдали су народи и племена, и Срби и други. Данас постоји једна доза нетрпељивости међу верским представницима, више на врху него у бази, која има реперкусије на терену. Слабо се посећујемо. Били су, рецимо, избори у федерацији, а нема Срба ни Хрвата у федералним структурама, у фирмама, ни у општинским структурама. Хришћана је у федерацији све мање. С врхом Католичке цркве смо колико-толико добри, без обзира на мање анимозитете, и једном годишње се обавезно састајемо. С врхом исламске заједнице немамо никакве односе.

*Нашој цркви се неретко замера да је конзервативна, затворена, да се понаша као недодирљива у друштву? -Нисмо ми недодирљиви ни безгрешни, али људи заборављају да се црква не бави политиком – њена је мисија да се моли, да учи човека да воли друге и помаже своме ближњем. Наравно, ако политичари греше, она треба да буде бич који ће да их опомене да не издају национални интерес. Ствар је у томе што неки људи покушавају да у политику увуку и цркву, да је својим изјавама искомпромитују, што је немогуће. И није случајно СПЦ та којој народ – по свим истраживањима – данас највише верује.

На питање има ли истине у причама да појединци из СПЦ “ воде преговоре с папом о преласку на нови календар “, владика Василје каже: нема никаквог спомена о реформи ове врсте. -Ја бих се први против тога побунио. Наша црква има свој календар, држи се своје традиције, слављење по старом календару урасло је у народну свест. Календар је, уосталом, смао форма, а за цркву је битна суштина.

Онима који тврде да се око избора новог патријарха унапред праве некакви договори, могу само да кажем: ту људски фактор не утиче. Сваки епископ с пет година активне епархијске службе може бити потенцијални кандидат за патријарха, а принцип је следећи – бирају се у три круга три личности. Тројица која добију највише гласова улазе у ужи избор. Њихова имена стављају се у три коверта, то се комисијски региструје, све иде на часни престо. Позове се неко од познатих духовника, свештеномонаха, који после молитвословља извлачи један коверат и даје га најстаријем архијереју који председава. Он чита име новог патријарха.

Ко ће, дакле, од тројице бити изабран, не одлучује људски фактор, него Дух Свети .

Извор: Вечерње новости – 9. новембра 2006.