Новости

Ваша Светости,

Ваша Високапреосвештенства и Преосвештенства,

Драги представници најсветијих Помесних Православних Цркава,

Ваша Превасходства и Екселенције,

Часни хоре свештенства и монаштва и остала благочестива црквена пуноћо,


Ако у свакој Божанственој Литургији простор и време губе своје својство раздељивања и постају носиоци заједнице живих и усопших, оних близу и оних далеко, Помесне и Васељенске Цркве, историје и есхатона, онда се у данашњој Божанској Литургији ово збива на јединствен начин. Прошлост постаје данашњост, јер се данас, нада мном у овом Светом храму догоди чудесна тајна Педесетнице, у присуству свију Вас. Полагањем Ваших Светитељских руку кроз еклисиолошку пуноћу, мени недостојноме, предата је благодат Апостолског пријемства, „која лечи и надопуњује сваку немоћ“.

Примајући овај жезал епископскога служења из руке Ваше Светости, свестан сам да га из руке Божије примам. То је велики дар за велико дело Божије. Шта рећи у овом тренутку, у тренутку када стојећи пред Богом Живим и Истинитим (Откр. 1,18) и Црквом Његовом, “Стубом и тврђавом истине” (1Тим. 3,15), ја слаби човек, примам жезал епископске службе. Знам да сам недостојан тако великога служења и то искрено и смерно, пред Богом и пред Вама Ваша Светости, браћо Архијереји и пред вама народе Божији исповедам. Моја је нада у милост Божију и чврста вера да ће Дародавац свакога добра дати ми махове и наградити труд мојих слабих снага и моје љубави.

Шаљући своје ученике у свет на проповед о васкрсењу и о Царству Небеском, Господ их је послао тек пошто се уверио да имају љубави према Њему (Јн. 21,17), јер љубав према Њему је темељ апостолске љубави према Цркви. Свештенодејствујући ту свету тајну Љубави и ширећи је, на првом месту кроз свету Литургију Цркве, причасном свету и човеку, апостол, тј. његов благодатни наследник епископ Цркве Божије, је најпре сведок те љубави Божије објављене оваплоћеним Богочовеком Христом.

Благодарно примам речи Светог Апостола Павла: „Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеда се незнабожцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (I Тим. 6,20). Ове речи, дакле, прихватам као своју јеванђелску проповед и програм „Велике Тајне Побожности“ у чувању повереног ми „Залога спасења“ То је Јеванђеље Христово; јер ми другога темеља (1 Кор. 3,11) и програма немамо осим Христа Богочовека.

Пошто сам по промислу Божијем изабран за викарног епископа Патријарха српског, с титулом Епископа моравичког, с тим да и даље обављам дужност представника Српске Православне Цркве у братској Русији при светом трону московске Патријаршије свестан сам и велике одговорности и крста који ми је дарован. Поверено ми је да чувам најдрагоценији и највиши дар, дар љубави и мира, јединства и саборности Цркве Божије, да негујем и учвршћујем давно саздане темеље братских и међуцрквених односа. Захвалан сам Ваша Светости Вама и Светом архијерејском сабору на овом поверењу и мада су ми познате моје слабe снаге, ја овде пред свима вама обећавам да неће задрхтати нити поклекнути нога моја на путу љубави, јер Господ учвршћује кораке свакога човека и мио му је пут његов (Пс 36,23). Ово говорим јер се чврсто уздам у Христа који ми снагу даје (ср. Фил 4,13). И верујем да ће ми помоћи да истрајем без обзира на сва искушења која ме буду сналазила, јер сам свестан да бежање од жртве значи бежање и од једине части за коју се вреди борити под овим сводом небеским. Уздање је моје у Господа који ми је даривао ово бреме и чврсто верујем да ће ми Он и помоћи да га понесем. Зато ћу се најрадије и хвалити немоћима својим да се усели у мене Сила Христова (2.Кор 12,9)

Не могу данас у овој радости а да се са захвалношћу не сетим свих оних који су ме с љубављу управљали путем спасења. Благодарим својим родитељима и телесним и духовним. Својим наставницима, професорима у Богословији, и московској Духовној академији, који су уложили велики труд да ме као живу циглу уобличе и учине корисним за зидање Цркве Божије. Захваљујем се родбини и пријатељима, колегама професорима и студентима, једном речју захваљујем се свој пуноћи Цркве Божије, за помоћ и молитве, и молим се Господу да вам свима стоструко узврати.

Благодарим свим Представницима Помесних Аутокефалних Цркава који су узели учешћа у мојој хиротонији.

Посебно бих се поново захвалио Вама, Ваша Светости, браћо архијереји на великом поверењу које ми је указано позивом на архијерејско служење. Уздам се у Ваше свете молитве и Ваше пастирско искуство које ће и мени бити драгоцени путовођа у служењу нашој светој Цркви.

Молим Вас Богомудри Архипастири, часни Оци, браћо и сестре, да Ваше молитве учине мене искусним делатељем у Винограду Божијем који засади Десница Господња и да се не постидим пред Оним „који право управља речју Истине“ (II Тим. 2,15). Молите се Богу да ми дарује постојаност и одлучност, благост и трпљење у чему је животно искуство.

Узносим благодарност и молитве Једноме Богу у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, Пресветој Мајци Божијој, небеским силама, Светим апостолима, Светом оцу Сави Првом Архиепископу и Просветитељу српском, и свима Светима да Господ дарује мир и благослов Цркви нашој и народу нашем, и читавом свету своме.

АМИН.