Новости

О ВАСКРСУ 2006. ГОДИНЕ

П А В Л Е

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!



“Нека се веселе небеса достојно,
и земља нека се данас радује,
и да празнују сви светови
видљиви и невидљиви,
јер Христос, вечна Радост наша,
устаде из мртвих.”
(Пасхална песма)

Васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих јесте главни догађај спасења рода људскога. Својим Васкрсењем из гроба Спаситељ је објавио победу над смрћу – последњим непријатељем свих људи.
Човекољубиви Господ, Који је ради нас људи примио Распеће и смрт, учинио нас је учесницима Своје победе над смрћу. Људска природа у Богочовеку Христу примила је смрт, али је иста та природа васкрсла и однела победу над смрћу. Та победа, коју је Господ извојевао у телу, донела је слободу од смрти свим људима. Њу већ овде уживамо кроз Васкрсење Спаситеља нашег. Господ Христос је Својим светим Телом окусио смрт да би се победом над смрћу и уништењем трулежности сила васкрсења пренела на сав људски род. Кроз првог човека, праоца Адама, због греха и пада, наследисмо проклетство и смрт, а у Новом Адаму, Господу Исусу Христу, наследисмо васкрсење. Тако заједничаримо у слави Његовој, узимајући удела у Његовом непролазном Царству. Због тога што се Спаситељ ваистину прославио Распећем и Васкрсењем, увек неизоставно сведочимо да је Он на Крсту, Својом људском природом, истински претрпео страдање и реалну смрт, јер је Његово искупитељско дело крунисано славом која доликује Богу.

Но зашто је Бог допустио да смрт, као наслеђе Адамово, још увек постоји у овоме свету? – Људи и даље умиру, али не више као осуђени, нити заувек, него на извесно време, да би добили боље васкрсење. Христос Богочовек је Првенац из мртвих, а за њим као Првенцем иду сви људи јер је он Васкрсењем оживео целокупну људску природу. О овоме сведочи Сaм Господ: “Близу је час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега и чувши га оживеће. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда” (Јн. 5,25-29).

Догађај Васкрсења има толики значај за људски род и за целокупну творевину да га називамо и новим стварањем. Он је изазвао промену у свим световима јер од њега почиње обнављање твари. Њиме се обнови и небо и земља и испуни се реч Господња: “Ево, све чиним новим” (Откр. 21,5). Васкрсење има нарочити значај за духовни живот хришћана. Јер, сви који верују у Христа саваскрсавају у нови живот и приносе своје физичко и духовно биће Богу као оживљени из мртвих (Рм. 6,13). Због тога данас уздижемо своје мисли изнад земаљских брига, по речи светог апостола Павла: “Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Ако сте дакле васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи са десне стране Бога” (Кол. 3,1-2).

Све што је Господ чинио и говорио остварујући наше спасење, Васкрсењем добија свој пуни смисао, а нарочито страдање и смрт; Васкрсењем је крсно дрво Распећа постало знамење победе и славе, а смртне ране Господње извори исцељења кроз које примамо вечни живот, богопознање и човекољубље васкрслога Спаситеља. Стога се сви богоугодни напори верних, а нарочито света служба Богу и спасењу ближњих, и сви изрази јеванђелске побожности, осмишљавају Васкрсењем Господњим.

Од давнина се Васкрсење Христово назива Пасхом. Старозаветна Пасха, главни празник изабраног Божијег народа, указује на новозаветну, нову и вечну, и називом и садржајем. Пасха значи прелазак, а Црква на Пасху прославља Христа, Чијим Васкрсењем прелазимо из смрти у живот и са земље на небо. Старозаветна Пасха прослављала је привремено избављење од смрти једног малобројног народа под вођством светог пророка Мојсија, а новозаветна дарује вечно избављење свим верујућим народима кроз сва поколења. Мојсијев Закон је наређивао да се за пасхалну вечеру припреми жртвено јагње, а Христова Пасха значи да се Јагње Божије добровољно жртвова и предложи Себе за храну верних. Зато и свети апостол Павле рече: “... Пасха наша, Христос, жртвова се за нас” (И Кор. 5,7), упућујући нас да смело приступамо пасхалној трпези и “престолу благодати” (Јевр. 4,16). Слављење новозаветне, крсно-васкрсне Пасхе утемељено је у Тајни Тела и Крви Господње, која изграђује богочовечанску заједницу и јединство верних: “^аша благослова коју благосиљамо није ли заједница Крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница Тела Христова? Јер један је Хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога Хлеба причешћујемо” (И Кор. 10,16-17).

Васкрсење Христово је Празник над празницима јер најдубље одређује живот Цркве. Не само овај дан него и свака недеља у години – као дан Васкрсења – сабира верне у Цркву, у заједницу Трпезе Господње. Васкрсење Христово доживљавамо, драга наша духовна децо, као јављање вечне светлости која просветљује не само људске душе него и целу творевину. “Данас се све испуни светлошћу, небо и земља и подземље”, певамо у васкршњој химни. Прва седмица по Васкрсењу сва је прожета светлошћу, због чега се и зове Светлом Седмицом: сва је обухваћена славом Васкрсења и слави се као један дан. Ова вечна светлост се кроз живи организам Цркве преноси на живот свих нас, на све наше мисли и дела, тако да живимо новим животом. На овај светли Празник од свега срца узносимо благодарност Господу Који се у овим бурним временима открио младим нараштајима из рода нашега као Пут, Истина и Живот. Веома се радујемо када видимо да млади људи кроз прослављено тело Христово, Цркву, налазе радост и неуништиви смисао новог и вечног живота. Истовремено смо дубоко свесни болне истине савременог света да млади у великом броју постају жртве наркоманије, лажних спаситеља и душегубних учења и да се често лишавају срећне младости и радости живота. Најгоре је од свега што се богомрски грех чедоморства и даље шири у нашем народу и што се безумно нарушава светост породичног живота и заједништва. Забрињавајуће широке размере духовне и моралне кризе и биолошког пропадања скоро свих хришћанских народа – а међу њима, нажалост, и нашег, српског народа – нису само последица економске несигурности и друштвених поремећаја него, пре свега, отуђености од Бога љубави и од Цркве, која благодаћу Светога Духа утемељује и осмишљава вечно заједништво међу људима. Делећи најискреније сва искушења и патње са својим народом у ове светле пасхалне дане, преносимо свима вама анђелски поздрав од гроба Васкрсења Господњег: “Радујте се!” Светлошћу Васкрсења Свога Господ обасјава и оне који залуташе у таму духовног помрачења. Он свима жалоснима, одбаченима и грешнима даје живот и радост кроз покајање, веру, наду и љубав - њиховим радосним повратком у мајчинско наручје Цркве.

У овим крсто-васкрсним данима најдубље састрадавамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији. Они вековима, а посебно у неколико последњих година, пролазе кроз тешка страдања и свакодневна распећа, у неизвесности очекујући политичке одлуке од којих ће зависити њихова будућност и будућност њихове деце. Њима еванђелски поручујемо да после распећа долази васкрсење и да радости новог живота нема без погребења из кога извире живот у Христу Господу. Позивамо их да остану верни предању светога Кнеза Лазара и опстану на својим огњиштима без обзира на све претње од људи заслепљених мржњом. Косово и Метохија јесу заветна земља на којој је српски народ себе обручио Христу и ушао у свештену заједницу Народа Божијег. Молимо се Богу да убрзо дарује Свој мир страдалном Косову и Метохији кроз међусобно разумевање српске и албанске заједнице и уз примену општеприхваћених начела која сваком човеку јемче живот, мир, слободу и достојанство. Изражавамо велику радост и благодарност Васкрслом Господу што је Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован ослобођен из мрачне тамнице, а нарочито што је понижење Христово добровољно примио и часно га поднео жртвујући се за уклањање погубног раскола између браће по вери. Са надом и стрпљењем позивамо и расколом одвојену браћу да јединство Цркве ставе изнад свих земаљских циљева и да изиђу из тамнице раскола на светлост канонског и евхаристијског јединства Цркве у Христу Васкрсломе, Победитељу смрти и сваког раздора. Са очинском љубављу позивамо нашу православну браћу и сестре у Црној Гори и све људе добре воље да сачувају међусобни мир и слогу уочи и после предстојећег референдума. Истовремено подсећамо да православна вера чува и изграђује слободу сваке личности, а исто тако шири јединство међу људима и народима; слобода и опште људско и братско добро нигде се не може градити, а нарочито у Његошевој Црној Гори, притиском на људске савести, митом и сејањем страха, него слободним изјашњавањем са пуном одговорношћу за будућност свога потомства.

Драга децо духовна у расејању, радост овога Празника обједињује нас са вама преко свих земаљских даљина. Радујте се увек у својој светој Цркви јер вас она најдубље повезује и са небеском и са незаменљивом земаљском отаџбином. Будите добри грађани државa у којима живите, а верни и активни чланови своје Цркве! Негујте свој српски језик! То је језик ваших предака и језик српске културе и духовности, а пре свега језик нашег литургијског славословља. Сведочећи у радости свете вере православне да нас ништа “не може одвојити од љубави Божије” (Рм. 8,39), која вечно обнавља и наше неуништиво заједништво, честитамо вам, драга децо духовна, овај Празник над празницима, уз најлепши поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ

- ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ !


Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2006. године.

Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом:


Архиепископ пећки,

Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ