Новости

События Сербской Православной Церкви

Свети Архијерејски Синод и Одбор Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију, донели одлуке у вези са предстојећим разговорима о будућем статусу Косова и Метохије


ОСНОВНА НАЧЕЛА


Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију у вези са предстојећим разговорима о будућем статусу Косова и Метохије

1. Српској Православној Цркви, њеном верном народу и светињама на простору Косова и Метохије у процесу решавања будућег статуса Покрајине треба обезбедити адекватну заштиту и слободан живот, у складу са основним принципима верских и људских слобода које важе у демократском свету.

2. Положај српске заједнице на Косову и Метохији треба да буде регулисан посебним видом децентрализације, која ће омогућити ефикасну заштиту виталних интереса српског народа, нарочито на пољу образовања, културе, информисања, здравствене и социјалне политике, привредних и својинских питања, локалне полиције и правосуђа. Посебно је важно да се обезбеди повратак српских прогнаника, њихов безбедан живот и трајан опстанак. У том погледу Српска Православна Црква даје свесрдну подршку Тиму за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије који ће заступати интересе српског народа и државе.

3. Поред суштинског интересовања за институционалну, правну и имовинску заштиту српског народа на Косову и Метохији, Црква је витално заинтересована и за трајну заштиту својих светиња: манастира, храмова, имовине и културне баштине. Ове Светиње су вековима били и остали верни чувари и сведоци духовног и културног идентитета српског народа на овим просторима и као такви морају бити сачувани за будућност тако што ће им се обезбедити посебан положај (статус) у оквиру будућег свеобухватног решења за Косово и Метохију. Није важно само заштитити поједина Света места као верске и културне споменике, већ и као живе заједнице живог народа.

4. У сарадњи са релевантним експертима у току разговора треба дефинисати конкретна решења која би Српској Православној Цркви, чије је духовно средиште у Пећкој Патријаршији, и њеној помесној Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској обезбедила пуну унутрашњу аутономију, слободан пастирски и мисионарски рад са верницима, заштиту имовинских и других права, заштиту имена и идентитета, као и несметане везе са канонским и административним седиштем Српске Православне Цркве у Београду. У том погледу веома је важно да се за Српску Православну Цркву у оквиру будућег Закона о верским слободама на Косову и Метохији обезбеде пуна права, сагласно Повељи Уједињених Нација и другим релевантним међународним актима о заштити људских и верских слобода и права.

5. Такође је потребно обезбедити посебан, међународно загарантован статус и начине трајне заштите живих српских православних манастира на Косову и Метохији стварањем одговарајућих заштитних зона око манастира, уз присуство међународних војних снага где и докле год је то неопходно. Уз заштитне зоне потребно је обезбедити посебне гаранције за слободан, духовни и физички несметан живот и рад монашких заједница, слободан приступ верника и поклоника, као и одговарајуће царинске, пореске и друге повластице, које ће омогућити економско функционисање ових заједница које се иначе издржавају сопственим радом. Врста заштите и величина заштитне зоне би зависила од значаја као и од тога да ли се манастир налази у већински албанском или већински српском делу Покрајине.

6. Читав аранжман заштите институција, објеката и споменика Српске Православне Цркве треба да буде под посебним мониторингом међународне заједнице, уз пуну координацију са Владом Србије, покрајинским институцијама Косова и УНЕСКО, чиме би се обезбедила одрживост механизама заштите у пракси и њихово поштовање од стране локалних власти. Пожељно је формирање и посебне институције у оквиру међународног цивилног присуства на Косову. Ова институција би се бавила текућим питањима и арбитражом у случају непоштовања договорених принципа. Она би одржавала везу са међународним факторима, полицијом и општинским властима. У овом процесу поред представника међународне заједнице треба да учествују, надлежни експерти из Београда и Приштине као и представници Српске Православне Цркве.

7. Истовремено, у складу са Резолуцијом 1244 Анекс 2, тачка 6 потребно је омогућити несметано ангажовање експерата Министарства културе из Београда и Завода за заштиту споменика културе Србије, који су и до сада радили на заштити српског духовног, културног и историјског наслеђа на Косову и Метохији и који поседују комплетну документацију и стручно искуство. Ангажовање експерата из Београда остваривало би се у сарадњи са представницима локалних косовских институција, и под нарочитим покровитељством Европске Уније. Евентуално преношење бриге о културном наслеђу Српске Православне Цркве на Косову и Метохији у надлежност косовских институција је неприхватљиво због тога што локално Министарство културе Косова нема стручне референце за ту надлежност и није довољно да гарантује и обезбеди очување идентитета и намене ових Светиња.

8. Решење будућег статуса Косова и Метохије треба да омогући потпуну обнову свих православних цркава и манастира који су уништени или оштећени од 1999. године до данас, њихово враћање у литургијску функцију, затим пуну заштиту имовине Српске Православне Цркве, као и посебне гаранције које треба да омогуће Српској Православној Цркви и осталим верским заједницама да у складу са посебним законским регулативама, које треба донети сходно европским стандардима, обезбеде реституцију имовине која им је незаконито одузета након Другог светског рата.

9. Решење о будућем статусу Косова и Метохије треба да укључи посебне одредбе којима се штити идентитет, историјско и духовно порекло и наслеђе српског народа. Наше духовно и културно наслеђе на Косову и Метохији важан је део српске културне баштине, али такође припада и европској и светској културној баштини. Иако се наше наслеђе налази на простору Косова и Метохије, оно ипак не може бити називано косовским културним наслеђем већ српским културним наслеђем на Косову и Метохији (као што постоји албанско, бошњачко, ромско, отоманско наслеђе на Косову и Метохији). Наметање колективног идентитета културној баштини доводи у опасност опста-нак српског културног наслеђа и нашег народа у целини, као и промену идентитета хришћанске цивилизације на овим просторима.

10. Ставови Српске Православне Цркве су у потпуности комплементарни са Планом Владе Србије за Косово и Метохију као и најновијим планом председника Тадића о двоентитетској реорганизацији Покрајине као дела Србије. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве заузео је став на свом последњем заседању у новембру 2005. године да питање будућег статуса Покрајине мора бити решавано у складу са међународним начелима неповредивости суверенитета и интегритета демократских држава, међу које спада и Србија и Црна Гора. Будуће решење за Косово и Метохију мора да узме у обзир интересе свих грађана који на њему живе и мора бити такво да не дестабилизује ситуацију у региону, коме су после година рата и страдања потребни мир, помирење, сарадња, духовни, морални, економски и сваки други напредак.