Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ ОД 2. ДО 4. НОВЕМБРА 2005. ГОДИНЕ


У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, одржано је, од 2. до 4. новембра 2005. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешће сви архијереји Српске Православне Цркве, осим Митрополита средњезападноамеричког Г. Христофора и поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Архиепископа Јована, утамниченог у скопском затвору на правди Бога.

Средишње питање којим се Сабор на овом свом заседању, другом по реду у 2005. години, позабавио јесте питање садашњости и будућности Српске Православне Цркве и српског народа на Косову и Метохији, с обзиром на предстојећи почетак разговора о даљем статусу Покрајине. Своја гледишта и очекивања по овом питању Сабор је изразио одговарајућом поруком домаћој и међународној јавности, као и посебним обраћањем верницима Српске Православне Цркве и српском народу. Суштина саборске поруке састоји се у захтеву да се нашој страдалној Цркви и угроженом народу на Косову и Метохији најзад обезбеди елементарна слобода и заштита, а да се расправа о статусу води на основу правде, морала и једнаког третмана свих етничких заједница и њихових законитих интереса, у складу са нормама међународног правног поретка.

На позив Његове Светости Патријарха, председник Владе Србије г. др Војислав Коштуница у пратњи председника Координационог центра Владе Србије за Косово и Метохију госпође Санде Рашковић-Ивић имао је сусрет са члановима Сабора и том приликом их је упознао са ставовима Владе Србије о будућем статусу Косова и Метохије и са корацима које Влада предузима да би се очувала територијална целовитост Србије, са Косовом и Метохијом као њеним интегралним делом.

Сабор је именовао Његово Преосвештенство викарног Епископа липљанског Г. Теодосија, као потпредседника Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију и представника Српске Православне Цркве у Комисији за обнову православних храмова на Косову и Метохији, да, у предстојећем периоду разговорa о Косову и Метохији, одржава контакте са одговорним представницима међународне заједнице у Покрајини и упознаје их са званичним ставовима Светог Архијерејског Синода. Сабор је, исто тако, задужио Епископа Г. Теодосија да редовно извештава Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Артемија, као надлежног епархијског Архијереја, Свети Архијерејски Синод и Одбор Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију о свим дешавањима и текућим проблемима на Косову и Метохији. Сабор истиче да се званичним ставовима Српске Православне Цркве о ситуацији на Косову и Метохији могу сматрати само они који буду донети од стране Светог Архијерејског Синода и Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију, као меродавних саборских тела.

Сабор је са дубоким жаљењем и огорчењем саслушао извештаје архијерејa Охридске Архиепископије о тешком положају њеног поглавара у скопском затвору Идризово, где је, после бесмислених оптужби и фарсе од суђења, заточен због своје бескомпромисне борбе за црквено јединство и канонски поредак Православне Цркве. Сабор поново, по ко зна који пут, позива носиоце црквеног раскола у Републици Македонији, инспираторе гоњења упереног против Охридске Архиепископије и њеног Првојерарха, на покајање и на јединство са свим помесним сестринским Црквама у благодатној свеправославној пуноћи. Истовремено, Сабор и овог пута упућује апел свим релевантним установама и органима демократског света, као и организацијама које се залажу за заштиту људских права и слобода, да одлучном акцијом издејствују ослобађање Архиепископа Јована и престанак државно-полицијског терора над признатом и законитом Православном Црквом у Републици Македонији. Јер, после слома комунизма ово је једини пример систематског гоњења Православне Цркве у савременој Европи, па и у свету, и страшан изазов демократији и основним вредностима цивилизованог света.

Сабор са забринутошћу прати и појаве шиканирања православних верника, као и серијске нападе на имовину Српске Православне Цркве и уништавање исте у неким подручјима Хрватске и Босне и Херцеговине. Сабор констатује да је повратак прогнаникa и избеглицa на своја огњишта у тим земљама и даље веома ограничен, праћен многим сметњама и неизвесношћу. Поред свега осталог, зграда православне Богословије у Сарајеву још није враћена док су другим Црквама и верским заједницама њихова непокретна добра враћена.

Сабор је, такође, узнемирен учесталим клеветничким испадима против појединих установа Српске Православне Цркве којима се неосновано и неодговорно приписује да скривају лица оптужена за ратне злочине. Слична осећања обузимају чланове Сабора и због клеветa и нападa екстремистичких група у Турској на Цариградску Патријаршију и на личност Његове Светости васељенског Патријарха Г. Вартоломеја I. Сабор се чврсто нада да ће државни органи Републике Турске, јасно опредељене за европску перспективу, пружити адекватну заштиту и правну сигурност Православној Цркви, другим хришћанским Црквама и свим мањинским заједницама на својој територији.

Сабор је, такође, извршио реорганизацију својих одбора – Одбора за Косово и Метохију, Одбора за сабирање података о јасеновачком логору смрти и Одбора за унапређење црквене просвете и школства. Управо у циљу тог унапређења, Сабор је одлучио да од идуће школске године школовање у богословијама Српске Православне Цркве поново траје пет година, а не четири године, као што је то био случај у последње време.

Најзад, Сабор је начелно одобрио текст Споразума са Владом Републике Италије који треба да регулише статус Српске Православне Цркве у Италији.