Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

СAОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ ОД 15. ДО 26. МАЈА 2005. ГОДИНЕ


У обновљеном манaстиру Житомислићу у Херцеговини и у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, одржано је, од 15. до 26. маја 2005. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Ово редовно заседање Светог Архијерејског Сабора започето је 15. маја у манастиру Житомислићу (Епархија захумско-херцеговачка), до темељa разореном током ратног сукоба у последњој деценији 20. века, а сада потпуно обновљеном. Тога, првога дана рада Сабора Његова Светост Патријарх српски Господин Павле служио је, уз саслужење присутних архијереја, саборну свету архијерејску Литургију, на којој је извршено свечано освећење ове обновљене древне православне светиње у долини Неретве, као и свечано проглашење (канонизација) новопрослављених светих свештеномученика, свештеномонахa Михаила, Нестора, Серафима и Јована; свештеникa Момчила, Доброслава, Милана, Јована, Божидара, Богдана, Трифуна, Велимира, Божидара, Марка, Димитрија, Будимира, Реље, Лазара, Сава, Сава, Милорада, Ратомира, Михаила, Душана, Добросава, Андрије и Слободана, пострадалих за православну веру у време другог светског рата, и светог исповедника Варнаве, епископа хвостанскога. Њихова имена су унета у диптихе светих Православне Цркве, на славу Имена Божјег, а на радост пуноће Цркве Православне.

Од 16. до 26. маја Сабор је заседао у Београду. Сабор је са задовољством констатовао да су спољашњи радови на Храму Светог Саве на Врачару успешно завршени и позива све добротворе и приложнике, досадашње и нове, да помогну радове на његовом унутрашњем уређивању, као што је и до сада са великом љубављу чињено.

Исто тако, Сабор је захвалан свим верницима Српске Православне Цркве што су се свесрдно одазвали апелу своје Мајке Цркве да прилозима помогну обнову манастира Хиландара на Светој Гори, страдалог у пожару, као и опстанак угроженог српског народа на Косову и Метохији.

Као и ранијих година, Сабор је посебну пажњу посветио утврђивању јединства и вековног канонског поретка Православне Цркве и превазилажењу свих изазова и искушења која га угрожавају. С тим у вези, Сабор је изразио своје дубоко жаљење због тешкоћa у којима се нашла Мајка свих Цркава, света Јерусалимска Патријаршија, као и чврсту веру да ће благодат Гроба Господњег и сила Васкрсења учинити да оне ускоро буду превазиђене. Сабор је, такође, молитвено уверен да ће бити исцељене ране разних раскола у православном свету.

Дубоко жалећи што расколничка црквена јерархија у Републици Македонији није била довољно одговорна и искрена у досадашњем дијалогу о превазилажењу раскола и што се није одазвала многократним позивима Његове Светости Патријарха да се врати благодатном и спасоносном јединству Цркве, Сабор је примио на знање патријарашку потврду избора митрополита велеског и повардарског Г. Јована за Архиепископа охридског и Митрополита скопског, председника Светог Синода аутономне Охридске Архиепископије и њеног Предстојатеља, а затим одобрио коначни текст Патријарашког и Саборског Томоса о аутономији Охридске Архиепископије, који ће ускоро бити достављен Васељенској Патријаршији у Цариграду и свим помесним Православним Црквама у свету.

Да би побожни народ у Македонији схватио сву пагубност раскола и неопходност црквеног јединства, Сабор му саопштава да се одлука Српске Православне Цркве из 1967. године о прекиду литургијског и канонског општења са епископатом и свештенством који је у расколу убудуће односи и на све вернике који, и после толиких деценија снисхођења и толиких апела Мајке Цркве, остану упорни у расколу. Истовремено, Сабор се нада да ће најновије писмо Његове Светости Патријарха српског Г. Павла поглавару Цркве у расколу, Архиепископу Стефану, написано управо у данима саборских заседања, имати духовнога плода.

У оквиру бриге за јединство и канонски поредак Цркве, Сабор изражава и своје жаљење због неканонских поступака појединих представника сестринске Румунске Православне Цркве на канонском подручју Српске Православне Цркве и позива исте да се убудуће од њих уздрже.

У вези са констатованим различитим оценама коракa које треба предузети на Косову и Метохији по питању обнове уништених српских православних светиња, као и заштите тамошњег српског народа и свих угрожених етничких заједница, Сабор је одлучио да се повуче тужба коју је епископ рашко-призренски Г. Артемије поднео Међународном суду за људска права у Стразбуру против четири европске државе и да о својој одлуци обавести домаћу јавност и релевантне међународне чиниоце. Сабор је такође, верификовао Меморандум о разумевању о договореним општим начелима за обнову објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, потписан у име Светог Архијерејског Синода од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, и ставио у дужност Светом Архијерејском Синоду и Одбору Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију, да се старају о спровођењу Меморандума преко члана Комисије за обнову храмова, Његовог Преосвештенства викарног Епископа липљанског Г. Теодосија. Сабор апелује на Савет Европе, УНЕСКО, државне органе Србије и све друге чиниоце да та обнова што пре почне.

Сабор осуђује својатање српских православних светиња на Косову и Метохији од стране албанских екстремиста и позива све одговорне у Србији и свету да заштите имовину Српске Православне Цркве на Косову и Метохији. Уједно позива и све прогнане и расељене Србе са Косова и Метохије да се врате на своја огњишта, а одговорне међународне чиниоце да тај повратак омогуће. Без повратка прогнаних, свака прича о достигнутим стандардима на Косову и Метохији представља лаж, циничну превару и крајње лицемерје.

Сабор се са дужном пажњом бавио и питањима и перспективама просвете и школства Српске Православне Цркве, као и катихетске службе у парохијама и верске наставе у школама. Донете су одлуке које ће доприносити унапређењу и једне и друге.

Сабор поздравља оснивање "Логоса", прве црквене телевизије, у Епархији жичкој, и жали што поједини носиоци локалне власти у Трстенику покушавају да осујете њен рад. Сабор, такође, одлучује да се стручној Комисији Светог Синода Српске Православне Цркве повери провера приватног превода Светог Писма у издању издавачке куће "Глас Цркве" у Ваљеву, а да се дотле обустави његова даља дистрибуција.

Сабор је, даље, одлучио да се интензивно ради на побољшању текста Устава Српске Православне Цркве и препоручио аутономној Охридској Архиепископији да почне са израдом Устава за свој делокруг.

Сабор изражава дубоку забринутост због појавa антиправославног и антисрпског насиља у Хрватској. Тим поводом упућује посебан апел хрватској држави и међународној заједници. Чланове Сабора брину и поједини екстремистички инциденти у Рашкој области, уперени против српског народа, затим његове тешкоће у Републици Српској и, најзад, стална хистерична медијска кампања против Митрополије црногорско-приморске, српског народа и државне заједнице Србије и Црне Горе, која се спроводи у Црној Гори.

Сабор изражава задовољство због разумевања које држава Србија показује за права и потребе Српске Православне Цркве и очекује што скорије доношење Закона о враћању неправедно одузете црквене имовине, законско регулисање присуства традиционалних Цркава и верских заједница на државним медијима и друге потврде опредељења за статус Цркве у друштву по стандардима демократских држава Европе. Сабор, даље, тражи од Владе Србије да заштити природу Мокре Горе, Златибора и Таре од еколошких претњи и опасности којима је тај јединствени дивни крај Србије изложен.

Сабор је, најзад, одлучио да, због нараслих духових потреба и многоструко увећане духовно-просветне мисије Цркве, повећа број чланова Светог Архијерејског Синода за двојицу нових чланова. Сходно томе, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве има од сада па убудуће седам чланова. У новом сазиву Синод сачињавају, поред Патријарха српског Г. Павла, као председника, следећи архијереји: митрополит загребачко-љубљански Г. Јован и епископи: зворничко-тузлански Г. Василије, бачки Г. Иринеј, тимочки Г. Јустин, шумадијски Г. Јован и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.