Новости

События Сербской Православной Церкви

СВЕДОЧИЛИ СМО О СТРАДАЊУ ЦРКВЕ И НАРОДА

Делегација Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, која се управо вратила из вишедневне посете Сједињеним Америчким Државама, данас је у Патријаршијском двору у Београду, одржала конференцију за штампу. Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије, шеф делегације, коју су чинили Преосвећени Епископ липљански Г. Теодосије, јеромонах Иринеј Добријевић, проф. Богољуб Шијаковић, Анди Верић и монах Језекиљ Стакић исцрпно је обавестио о току посете. На састанку са генералним секретаром ОУН, Кофијем Ананом, 28. марта, понуђена је активна сарадња Цркве у свим процесима који могу да помогну како би Косово и Метохија поново постали стабилan мултиетнички и мултирелигиозни регион. Генерални секретар је дао снажну подршку овој намери Српске Православне Цркве поменувши конструктивну улогу Цркве у подршци развоју демократије у Србији. Ова спремност Цркве је истакнута и на свим осталим састанцима са званичницима и верским лидерима. Црква је годинама позивала на дијалог и праштање у тешким искушењима ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, али њен глас се није довољно јако чуо. Владике Григорије и Теодосије су у више махова показали јасан став да Црква треба да предњачи у сваком дијалогу, који има за циљ мир међу народима, опстанак Цркве и верника на кризним подручјима. Посебно је изражена спремност и на сарадњу на пољу бољег разумевања и толеранције међу верским зајединцама. У овоме је делегација СПЦ добила недвосмислену подршку водећих православних јерараха у САД: Архиепископа Грчке Православне Цркве Димитрија и Архиепископа Америчке Православне Цркве Германа, као и епископа Српске Православне Цркве: источноамеричког Г. Митрофана и епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке Г. Лонгина, који су битно допринели организацији боравка. Намеру Српске Православне Цркве да унапреди дијалог међу верским заједницама на Косову и Метохији посебно су подржали и Рабин Артур Шнајер, угледни лидер организације „Апел савести“ и представници организације „Светска конференција за религију и мир“ из Њујорка. Рабин Артур Шнајер је ову прилику искористио и да се захвали Српској Православној Цркви и Патријарху Павлу на увек пријатељском односу према јеврејској заједници у Београду и Србији и у осуди антисемитских појава. Одлучено је да се у што скоријем времену организује међуверска конференција у Пећкој Патријаршији која би требало да охрабри дијалог и помирење у циљу мирног заједничког живота грађана различитих вероисповести, али и да у исто време посведочи о положају Цркве и народа на Косову и Метохији. Посета делегације Српске Православне Цркве одиграла се у кључно време за решавање проблема у јужној српској покрајини, пошто се у међународној јавности се све чешће говори о потреби дефинисања статуса Покрајине, а већ је почела провера (не)остварених стандарда. Мисија делегације ипак није била дневно-политичког карактера, што је више пута истакнуто у свим званичним сусретима. „Циљ наше посете био једа се заштите елементарна људска права српског народа на Косову и Метохији, да се омогући повратак прогнаних и њихов безбедан живот, као и да се осигура власништво црквене имовине и обнова светиња. Дакле, наша намера јесте да се на Косову и Метохији успоставе демократски и цивилизацијски стандарди за живот свих, а не да преговарамо о статусу ове српске покрајине“, нагласио је Епископ Г. Григорије. Током боравка у Вашингтону делегација је имала више значајних сусрета са званичницима Стејт Департмента, Националног савета одбране САД, Беле куће и Конгреса. Био је заказан и састанак са америчким председником Џорџом Бушом, који је отказан у последњем тренутку због председниковог пута у Рим, на сахрану папе Јована Павла Другог. Ипак делегација је разговарала са председниковим тимом који се бави питањем Балкана и треба да игра кључну улогу у даљим збивањима на Косову и Метохији. У свим овим сусретима чланови делегације СПЦ изнели су став да на Косову и Метохији хитно мора да буду створени услови за безбедност свих грађана, а посебно за повратнике, којима треба омогућити повољне економске услове како би њихов повратак био дугорочно одржив. Делегација је стално наглашавала да Косово и Метохија без обзира на статус мора да буду друштво засновано на једнакости свих грађана, а не етнички чиста држава у којој неће живети ниједан Србин или припадник других мањинских заједница. Објашњавајући значај хуманитарних и економских услова за повратак јеромонах Иринеј Добријевић, саветник Св. Архијерејског Синода, и доскорашњи шеф канцеларије СПЦ у Вашингтону, посебно је истакао потребу да се повратак повеже са обновом порушених светиња у којој би повратници били непосредно ангажовани. Овај предлог наишао је на веома снажну подршку америчких званичника који су прилику за остварење овог програма видели у светлу недавно потписаног Меморандума за обнову православних цркава на Косову и Метохији у коме се експлицитно тврди да ће у обнови учествовати искључиво оне фирме које су већ градиле православне цркве и да ће у целом процесу водећу улогу имати СПЦ. Значај Меморандума је такође пресудан и за одржавање донаторске конференције УНЕСКО у мају, када се очекује да ће бити прикупљена додатна средства за обнову 150 православних светиња, порушених или оштећених након завршетка оружаног сукоба, 1999. године. Jедан од важнијих састанака које је делегација имала у Вашингтону био је са Николасом Бернсом. Судећи по Бернсовој реакцији, администрација САД је веома позитивно оценила иницијативе које су дошле од стране СПЦ, будући да Црква има велики морални и духовни углед у народу и може да активно допринесе успостављању међуетничког дијалога и сарадње. Позитивне оцене ставова делегације су посебно могле да се примете и после предавања које су чланови делегације одржали у Америчкој комисији за међународна верска права као и у центру Вудро Вилсон у Вашингтону. Владика Григорије је нагласио да је, говорећи пред слушаоцима у центру Вудро Вилсон о предрасудама да је СПЦ затворена и конзервативна, да је против свега што долази са Запада. „То наравно није истина, већ је део пропаганде у којој предњаче они који су нападали Цркву као прозападну и антикомунистичку у времену титоизма. Наша намера јесте да управо демантујемо такву лажну слику на делу и пружимо руку сарадње и разумевања не само међународној заједници, већ и нашим комшијама: Албанцима, Хрватима, Бошњацима и свима који живе са нама и око нас“, рекао је владика. Владика Теодосије, који као настојатељ манастира Високи Дечани поседује непосредно искуством збивања на Косову и Метохији, посебно је нагласио потребу да се поред верног народа, чије слободе и права треба адекватно заштитити у склопу процеса децентрализације Покрајине, посебна пажња мора посветити дугорочној заштити православних светиња од којих су неке старе више од 600 година. У том контексту посебно је наглашена потреба да се без обзира на коначан статус права манастира регулишу у виду посебног међународног споразума, и на тај начин ови вредни споменици, који су део српске и европске културне баштине, сачувају као залог европске будућности целог региона југоисточне Европе. Посебно је наглашена опасна намера извесног г. Краснићија, албанског бизнисмена који живи у Америци, да присвоји извор минералне воде и мајдан мермера, који се налази на национализованом манастирском имању. Владика Теодосије је конкретним примерима показао да је СПЦ на Косову и Метохији и до сада имала врло конструктивну улогу: Црква је прва осудила насиље, позвала на помирење, успоставила сарадњу са међународним и локалним институцијама, а за време рата помагала припадницима свих етничких и верских заједница. Пример манастира Високи Дечани који је пружио уточиште косовским Албанцима за време рата забележен је у страним медијима и није непознат јавности у Вашингтону. „Овај капитал представља важан потенцијал за Цркву која у наредном периоду може да одигра кључну улогу у процесу нормализације живота и међуетничког помирења“, истакао је владика Теодосије. Као посебно важно питање везано за опстанак Цркве на ширем простору бивше Југославије делегација је изнела питање реституције црквене имовине, која је највећим делом бесправно конфискована од стране комунистичких власти. Америчка подршка реституцији црквене земље, као и заштити приватне имовине Срба на Косову и Метохији је један од кључних захтева делегације који је наишао на искрено разумевање америчких званичника. Као главни предуслов за решавање свих поменутих питања делегација је редовно наводила потребу успостављање реда и закона који на Косову и Метохији још не постоје, поготово за Србе и не-албанске заједнице. Да би се успоставила владавина права неопходно је, по речима делегације, пре свега пронаћи починиоце послератних злочина који су још остали некажњени. Атмосфера некажњивости директно подстиче нова насиља и охрабрује процесе који су Косово и Метохију, под међународним протекторатом, претворили у готово етнички чисту територију. Последњих неколико дана боравка у Вашингтону делегација се срела са више конгресмена и сенатора од којих су већина постали чланови српског КОКУС-а: сенатор Војиновић, конгресмени Бартон, Браунбек, Френкс, Танкредо, Бин, Кучинић и други. Чланови кокуса су изразили искрену спремност да раде на промоцији ставова које је изнела делегација СПЦ и да се још активније залажу за поштовање људских и верских права, заштиту цркава и манастира као и решавање горућих имовинских питања. Делегација је у том погледу добила и подршку српске дијаспоре и верника посебно након посете Чикагу где је велика концентрација Американаца српског порекла. Према изјави владике Григорија, посета делегације би требало да донесе значајане резултате и већу подршку међународне заједнице активнијој улози СПЦ на Косову и Метохији али и у Босни и Херцеговини, што су званичници америчке aдминистрације више пута нагласили говорећи да Цркву виде као значајног партнера у регионалној интеграцији и охрабрили су чланове делегације обећавајући им да неће бити сами, већ ће их међународна заједница активно подржати.