Новости

События Сербской Православной Церкви

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У БЕЛОЈ КУЋИ


Званична делегација СПЦ јуче је имала састанак у Белој кући са Џеком Краучем (Dr. Jack D. Crouch), једним од саветника председника Буша за националну безбедност, амбасадором Даном Фридом (Dan Fried), који ускоро треба да преузме дужност саветника председника САД за питања југоисточне Еворпе и г. Бертрамом Брауном (Bertram D. Braun), директором Савета за националну одбрану за југоисточну Европу. Овај састанак је био од огромног значаја пошто је реч о лицима која директно саветују председника Џорџа Буша о питањима везаним за Балкан. Састанку је присуствовао и амбасадор СЦГ у САД Иван Вујачић пошто је наша амбасада у Вашингтону дала значајан допринос у организовању сусрета делегације СЦГ у Вашингтону.

Састанку је требао да присуствује и г. Стивен Хедли (Stephen Hadley), главни саветник председника САД за националну безбедност и у току састанка је било предвиђено да се појави и сам председник који би се задржао са делегацијом у краћем разговору. Међутим, због хитног одласка у Рим ради сахране папе Јована Павла Другог председник Буш и г. Хедли нису били у могућности да се виде са делегацијом.

На почетку дискусије Дан Фрид је изразио снажну подршку администрације САД напорима које делегација СПЦ предузима у току своје мисије у Сједињеним државама. Он је посебно нагласио да Вашингтон цени што је СПЦ превазишла кризу која је настала око обнове порушених храмова на Косову и Метохију и изразио је жељу да процес обнове што пре почне у складу са меморандумом који је у име Св. Архијерејског Синода потписао Патријарх Павле. Фрид је рекао да САД желе мултиетничко Косово и да су супротстављене свакој врсти национализма. У том процесу Бела кућа види веома значајну улогу СПЦ која поседује велику углед у народу.

Епископ Григорије је објаснио да се Црква по самој својој природи не може бити националистичка, јер њена мисија надилази етничке и политичке границе. „Црква није за затвореност и изолацију, већ за дијалог“, објаснио је владика додавши да „Црква не може да се бави политичким питањима попут будућег статуса Косова и његовог политичког уређења, али осећа велику одговорност када се ради о бризи за опстанак угрожених људи, њихова људска и верска права као и обнову порушених светиња“.

У наставку свог излагања владика Григорије је поново нагласио значај реституције одузетог црквеног земљишта као и хитно решавање имовинских питања уз пуну заштиту приватне српске имовине, што би био снажан сигнал прогнанима да се врате на Косово и Метохију. Он је објаснио својим саговорницима да је СПЦ од самог почетка успоставила активан дијалог али да су трагични мартовски догађаји прошле године унели велико неповерење пошто Косово све више постаје етнички чиста албанска територија. Управо због тога дошло је до извесног преиспитивања у СПЦ колико је даљи дијалог сврсисходан. Ипак, превагнуо је став Његове Светости и Св. Архијерејског Синода да се дијалог интензивира, и то посебно са САД, чији су војници у току мартовских нереда одиграли кључну улогу како би се спречило још веће страдање.

Дан Фрид је објаснио да је 17. март 2004. био „велика трагедија и лекција за све“, али да је КФОР од тада предузео значајне мере како би се повећао степен борбене готовости у случају нових нереда. Он је објаснио да Бела кућа види велики значај у српској културној баштини на Косову и да СПЦ има велики морални потенцијал да буде активан и конструктиван партнер у процесу дијалога, али и у остварењу јединственог става међу српским политичарима и групама на Косову. Он је објаснио да ће међународна заједница у наредних 6-8 месеци извршити оцену стандарда и ако она буде позитивна, приступиће се дискусији о коначном статусу Косова. „Ваш глас је значајан због тога што нам казује шта је потребно Србима, њиховој Цркви и културном наслеђу да би опстали“, рекао је Фрид додавши да „ће српски народ и Црква без обзира на будући статус имати заштиту уз све међународне гаранције“. Он је позвао СПЦ да што пре дефинише све што је Цркви потребно али и да својим саветима учествује са политичким представницима Срба у формулисању модела децентрализације који би омогућио Србима „више власти на локалном нивоу“.

Јеромонах Иринеј Добријевић је изнео предлог да се повратак српских прогнаника интензивира нарочито на оним просторима где ће се обнављати светиње или где оне већ постоје и да се Срби активно укључе у њихов процес обнове. Он је нагласио да ту није реч о некаквој „колонизацији“, како је злонамерно представљају неки албански медији ,већ о повратку Срба у своје домове и на своју приватну имовину у околине манастира и цркава где ће се духовно осећати сигурније.

Владика Теодосије је објаснио домаћинима да је Црква и током рата заузела конструктиван став и јасно се поларисала против насиља, примајући у неке своје манастире и албанске избеглице. Он је посебно нагласио болну чињеницу да су готово сви већи градови на Косову и Метохији постали моноетнички након јуна 1999. године, па стога повратак треба да се омогући не само у руралне области већ и у градове. Посебно је истакнут пример Призрена где се 30 преосталих прогнаника који су из својих кућа истерани 17. марта прошле године још нису вратили кућама. Такође, и поред делимичне обнове кућа, повратка нема ни у Гњилане и Обилић јер се људи не осећају сигурно, пошто починиоци мартовских и других злочина још нису пронађени.

Владика Григорије се надовезао на дискусију објаснивши да и у Босни и Херцеговини повратак расељених много лакше иде у оне крајеве где постоје компактније етничке целине јер се тамо људи осећају сигурније. Да би се ипак омогућила интеграција становништва кључну улогу може да одиграју економски фактори, као што су трговина и развој привреде. „У Босни и Херцеговини је почетно територијално разграничење на ентитете омогућило да се очувају заједнице, али та изолованост људи не треба да остане заувек, већ да се превазиђе у процесу помирења. Ипак док се не створе услови за један нормалан живот не би требало експериментисати са покушајима да се ентитети расформирају, пошто су они гарант равнотеже која је успостављена уз велике напоре“, објаснио је владика Григорије.

Епископ Теодосије је посебно указао на проблем да је економска помоћ на Косову и Метохији већином отишла у албанске руке. „Добијани су фондови за многе пројекте који су представљени као мултиетнички иако Срби немају реалне могућности да у њима учествују и осете билу какву корист од њих. С друге стране албанска заједница је више пута онемогућила градњу школа и инфраструктуре у српским енклавама због тога што су то наводно моноетнички пројекти. Овај проблем је довео до тога да је српска заједница доведена на руб економске пропасти, што отежава не само повратак, већ и опстанак народа који још живи у својим домовима нарочито млађих људи који не виде економску перспективу“, рекао је владика. „Поред тога, додао је он, још смо сведоци оружаних провокација и физичких напада, што још више обесхрабрује Србе“.

Саговорници у Белој кући су се захвалили делегацији СПЦ на конструктивној анализи ситуације и предлозима који су дати. Наглашена је потреба да се остане у сталном контакту преко амбасаде у Београду и канцеларије САД у Приштини. На крају је Џек Крауч охрабрио делегацију рекавши да ће улога Срба у преговорима о Косову бити веома значајна и да ће у том процесу имати велику подршку међународне заједнице и посебно САД.

Делегација СПЦ данас путује за Чикаго, где ће имати важне контакте са представницима српске дијаспоре. У уторак, 12. априла, делегација се опет враћа у престоницу САД, где су предвиђени сусрети са представницима Конгреса и другим званичницима САД.