Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

СУСРЕТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Г. БОРИСА ТАДИЋА СА ПОГЛАВАРИМА И ПРЕДСТАВНИЦИМА ТРАДИЦИОНАЛНИХ ХРИШЋАНСКИХ ЦРКАВА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У НОВОМ САДУ


Јуче у преподневним часовима, у Владичанском двору у Новом Саду, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом сремским Г. Василијем, Његовим Преосвештенством викарним Епископом јегарским Г. Порфиријем, затим поглаварима и највишим представницима традиционалних хришћанских Цркава у Србији, и то Римокатоличке Цркве: Надбискупом београдским Г. Станиславом Хочеваром, председником Међународне Бискупске конференције Свети Ћирило и Методије, Бискупом суботичким Г. др Јаношем Пензешом и пречасним др Андријом Копиловићем, проректором Катихетско-теолошког института у Суботици; Бискупом Реформатске Хришћанске Цркве, Иштваном Чете-Семешијем, Бискупом Словачке Евангеличке Цркве, Самуелом Врбовским и Бискупом Хришћанске Евангеличке Цркве, Арпадом Долинским, примио је др Бориса Тадића, председника Републике Србије. Пријему су присуствовали и у разговору учествовали мр Бојан Пајтић, председник Извршног већа Војводине, и др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве.

Јучерашњи састанак у Новом Саду имао је посебан значај јер је то био први састанак једног председника Србије са највишим представницима Цркава у Србији.

Разговор о питањима као што су враћање национализоване црквене имовине, социјални и статусни положај Цркава, свештеника и верника, унапређивање верске наставе у јавним школама, увођење свештеничке службе у војсци, месту Цркава у медијима, вођени су у атмосфери пуне одговорности и међусобног разумевања. Председник Србије је са великом пажњом и интересовањем разговарао и о проблемима са којима се у свакодневном животу сусреће свака Црква понаособ.

По завршеном састанку, председник Тадић је, пред резиденцијом Епископа бачког, многобројним окупљеним новинарима изјавио да је протекли разговор био од изузетног значаја и да је постигнута потпуна сагласност и међусобно разумевање о даљем доприносу традиционалних Цркава на територији Србије на неговању мира, толеранције, дијалога и сарадње. “Рaзговарали смо и о тешкоћама сваке Цркве појединачно и углавном су тешкоће заједничке”, изјавио је г. Тадић. “Имајући у виду политичка кретања у времену у којем јесмо, Црква је сасвим сигурно део друштва и треба да буде питана о много чему важном за живот појединца и целог овог друштва. Ставови, као и положај сваке од историјских Цркава, начин на који се испуњују и људска права везана за верска права, у потпуности су једнаки”. На састанку је било речи и о правима грађана исламске вероисповести, управо у духу толеранције и сарадње, које су данас сви учесници данашњег разговора заједно исказали, речи су председника Србије.

Епископ бачки Г. Иринеј изразио је задовољство данашњом посетом председника Републике Србије Епархији бачкој, као и чињеницом да је Српска Православна Црква, односно Епархија бачка, била домаћин сусрета свих традиционалних Цркава које делују на територији Војводине и читаве Србије. Епископ Иринеј је, између осталог, нагласио да се, ту и тамо, јављају мишљења да оглашавање Цркве по друштвеним и општељудским питањима може да угрози световни карактер Државе, али, према његовим речима, на данашњем састанаку доказано је сасвим супротно. “Слобода и одговорност Цркве доприносе садржајнијем суживоту Државе и Цркве, с обзиром на то да су грађани наше земље махом и верници својих Цркава”. На састанку је такође констатовано да сарадња Државе и Цркве може да допринесе даљој демократизацији и развоју друштва у складу са животом грађана у осталим деловима Европе. Само путем дијалога, узајамног поверења и сарадње свих традиционалних Цркава и осталих верских заједница међусобно и са свим осталим носиоцима јавне одговорности у нашем друштву могуће је остварити све стандарде који су неопходни за нормално функционисање друштва у целини, закључио је Епископ Иринеј.

Надбискуп Станислав Хочевар je у свом обраћању новинарима, истакао важност заједничког деловања свих Цркава и верских заједница у правцу развоја нашег друштва, чему доприносе и редовни састанци на којима се разговара у духу дијалога и заједничког деловања.