Новости

События Сербской Православной Церкви

Унеско инсистира на преименовању српског наслеђа у „византијско”


У Републичком заводу за заштиту споменика одржана је прес-конференција поводом заштите српског духовног наслеђа на Космету, на којој су саопштени поразни резултати „обнове” коју је међународна заједница спровела од мартовског погрома. Према речима владике рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија, у Ђаковици су све рушевине српских манастира само рашчишћене, а извештаји двеју комисија Унеска које су посетиле Косово током марта и априла прошле године, своде се на предлоге за ограђивање демолираних црквених објеката, садњу стабала и перфидно уклањање сваког доказа да су српски манастири и постојали. Рашко-призренска епархија, уз пуну подршку Министарства за културу и Републичког завода за заштиту споменика, апсолутно не пристаје на услове и приоритете обнове порушених светиња које прописује међународна заједница. Штавише, и Унеско и међународна заједница инсистирају на преименовању српског наслеђа у „византијско наслеђе” или „наслеђе на југоистоку Европе”, као и „косовско наслеђе” (и реч Метохија је одавно прецртана), чиме се брише чињеница да је Српска православна црква вековни власник порушених цркава и манастира. „Ми не можемо прихватити одвајање цркве од народа, нити дозволити да обнову воде они који су рушили наше манастире”, нагласио је владика Артемије.

На Интернету се појавило чак и решење за Косово, чији је потписник грчки професор и балканолог Евангелос Копус, које предвиђа оснивање монашке заједнице на Космету, типа заједнице на Светој гори. „Српска држава је присутна на Косову само преко Српске православне цркве и стварање духовне заједнице таквог типа практично значи препуштање Косова Албанцима. Рашко-призренска епархија нема намеру да се повинује приоритетима и условима о којима би одлучивале привремене институције власти на Косову (које су потпуно албанске), јер оне не поседују чак ни стручни кадар способан да изведе рестаурацију”, каже владика Артемије.

Он кључни проблем види и у глобализацији споменика. У емисији о раду друге Унескове комисије, приказаној на француској телевизији, приказано је само седам од 150 оштећених цркава којима је додељен статус првог ранга. На основу њиховог уласка на листу светске баштине, биће запостављено санирање 143 споменика српске духовности. Комисија предлаже да се ови манастири претворе у археолошка налазишта!

Унеско чак инсистира да се у обнови манастира ангажују радници службе заштите Републичког завода за заштиту споменика, с тим да извештаје о свом раду не могу подносити Заводу. Тиме би се негирале све досадашње ингеренције Завода. (Глас јавности)