Новости

Пошто је Србин Лазар био хиландарски монах, а слава манастира Хиландара је Ваведење Пресвете Богородице, то је од Организационог одбора прославе Шестогодишњице постављања часовника у Москви, прихваћено да свећаност буде одржана истог датума, у суботу, 4. децембра 2004. године. На Ваведење 4. децембра на Литургији у црквама у Београду, у Москви где је постављен часовник, као и у манастиру Хиландар на Светој Гори одакле је монах Лазар пошао и манастиру Светих Арханђела у Призрену, одакле се претпоставља да је монах Лазар потекао, поменуће се ,,Србин Лазар черњец”, тј. именом онако како је наведено у документима. У подне 4 децембра 2004. године тачно у 12 часова служиће се чин освећења сунчаника на старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве, у Задарској улици, у Београду. Сунчаник је конструсао Др Милутин Тадић, а живописали су га студенти Академије Српске Православне Цркве. Исто вече биће одржан округли сто у Руском дому у Београду, у 19 часова, на тему: ,,Шестогодишњица рукоделанија часовника у Москви (Кремљу) монаха (чрноризца) Србина Лазара”. У простору Дома биће постављена изложба икона радова студената са Академије Српске Православне Цркве, уз учешће хора ученика Богословије Светог Саве и пројекцијама на видео-биму. Водитељ Округлог стола биће проф. Др Предраг Ристић, архитекта. Учесници округлог стола биће: Др Аника Сковран (,,Срби и Руси и средњем веку”), Гордана Тошић, археолог и проф. Др Милутин Тадић (,,Од студеничког до Лазаревог часовника”), инж. Желимир Стефановић (,,Развој механичких часовника и радови на њиховој реконструкцији”), мр Гордана Марковић, архитекта; директор Завода за заштиту споменика културе Србије (“Програм истраживања мисије Србина Лазара”). Владан Здравковић ће на видео-биму виртуелно представити реконструкцију Београдска тврђаве са њеним кулама и часовницима и објашњењима илустровати разговоре за Округлим столом. Ко је био Србин Лазар- Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година. Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка. Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система. Међутим, Лазар сигурно није био вук самотњак, који је све то сам измислио. Његов подвиг у Москви је само био ношен валом вишевековне у сабору знања јелинско-ромејске традиције и посвећене занатске вештине која се упорно преносила још од обелиска древног Мисира, па преко Александрије и њених клепсидри и Мусеона, у коме је Аристарх још у IV веку пре Христа упоређењем сенки обелиска и бунара прорачунао величину округле Земље и величину Сунца око којег се Земља окреће, затим Атинске ,,Куле ветрова”, па 24-оро врата клепсидре на Светој Софији у Цариграду чији је механизам ,,бучно тандркао”, све до предпостављене призренске часовничарске школе одакле је потекао. Предпостављена српска часовничарска школа свакако није бесловесно умножавала зупчанике чиме би се сва посвећена тајна заната сводила на слепо копирање. Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универзитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелицентричног ситема. Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана ,,чија су се звона чула на дан хода?”.