Новости

События Сербской Православной Церкви

ЦРКВА И МЕДИЈИ У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ

Јуче је у организацији “Православља” одржана трибина Црква и медији у новом миленијуму, поводом 900.-тог броја овог гласила Српске Патријаршије, у великом амфитетару Машинског факултета Универзитета у Београду. На почетку трибине професор Милош Кубуровић је испред Машинског факултета, у име декана Недељковића, пожелео добродошлицу свим учесницима ове трибине и публици која се окупила у великом броју. Затим је Сања Лубардић, испред редакције “Православља” нагласила да лист Српске Патријаршије слави јубиларно објављивање 900.-тог броја и тим поводом прочитала телеграм-честитку Његове Светости Патријарх српског Г. Павла. Затим је представила говорнике, које није требало представљати: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископа бачког Г. Иринеја и Епископа јегарског Г. Порфирија, затим протонамесника Миодрага Поповића, главног и одговорног уредника “Православља” и на крају, Бранимира Нешића, оперативног уредника “Православља”. Протонамесник Миодраг Поповић је подсетио све присутне да је часопис “Православље” покренут на иницијативу групе београдских интелектуалаца и Његовог Преосвештенства Епископа Г. Лаврентија, 1967. године, као часопис Архиепископије београдско-карловачке, а да је тек после седмог броја постао гласило Српске Патријаршије. Основна тема ових новина била је упознавање верника са истинама православне вере и актуелним дешавањима у целој Српској Цркви. “Православље” је прошло кроз велике проблеме у комунистичком периоду, а чак је и два пута лист забрањиван и то због непотписаног текста Светог Владике Николаја и протојереја Душана Иванчевића. Протонамесник Поповић се осврнуо на тешка времена, а посебно на долазак Његове Свесветости Патријарха цариградског Г. Атинагоре, по први пут, у Србију. Број “Православља” који се бавио посетом овог црквеног великодостојника издат је на 44 страна, а тираж је био око 30.000 примерака. На послетку, протонамесник Поповић је истакао да ће се редакција “Православља” трудити да прати верска и друштвена збивања у свету и код нас, да ће утицати на своје вернике да при описивању црквених празника побегну од етнологије и да ће се потрудити да квалитетно информишу своје читаоце о историји уметности, архитектури и култури. Бранимир Нешић је предстваио 900.-ти број и нове рубрике: Црква и млади, Хришћанска периодика, Распети метох и Косовски завет, Расејање, Живо слово и Ликови за споменар (покренуо Антоније Ђурић). Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије је говорио о улози медија уопште у Цркви и Цркве у друштву кроз медије. Велика је радост да млади улазе у Цркву у којој добијају могућност да своје потенцијале унапреде. Данас, постоје многи који сагледавају деловање Цркве у идеолошком и политичком контексту и такви се позивају на тековине Француске револуције. Вера је, по њиховом мишљењу, приватна ствар. Такав вид секуларизма који буквално протерује Бога доводи човека до самоуништења. Црква кроз медије треба да се труди да десекуларизује друштво. Преосвећени Порфирије је нагласио да је 1929. године радио програм на овим просторима био испуњен верским садржајима, а данас је ситуација катастрофална. Владика се осврнуо на медије околних држава. Навео је пример Хрватске Радио Телевизије, на којој се сваке недеље преноси богослужење, затим недељно је 25 минута одређено за вести из свих Цркава, суботом увече је седмоминутно тумачење Светог Јеванђеља, итд. Преосвећени Порфирије је закључио да не смемо да све препустимо онима који се боре против духовности, већ треба да свуда проповедамо благу вест Христову, јер на тај начин нећемо унижавати већ ћемо афирмисати јеванђељске вредности. Владика је изложио и идеју о организацији медија под покровитељством Српске Православне Цркве. Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј се, на почетку свог говора, присетио рада на Телевизији почетка деведесетих година XX века, када је био уредник Буквара Православља. Био је то скраћени катихизис у телеформи, који су заједничким снагама радили Митрополит Амфилохије и Епископи Порфирије и Иринеј. Такође, Преосвећени Епископ Г. Иринеј је био учесник и првог послератног разговора два свештена лица који је директно преносила телевизија. Био је то први случај да свештеници могу да говоре уживо после Другог светског рата. После уводних речи, Владика је истакао да је данас однос са медијима катастрофалан, због тобожњих познаваоца црквених “закулисних радњи”. Самокритички се осврнуо и на гласило Српске Патријаршије јер је било случајева грубих фактографских грешака које су објављене, јер је уредницима то био додатак уобичајним обавезама у Цркви. Данас постоји тежња за описивањем лажног црквеног живота, зато би требало да сви медији питају црквене великодостојнике да ли се слажу са текстовима који се објављују. Као негативни пример, Епископ Иринеј је навео црквену прославу Двестогодишњице Првог српског устанка, коју телевизије нису желеле да директно преносе иако су умољене за ту услугу. Уместо тога, вест о овом највећем догађају коме је присуствовао Његова Свесветост Патријарх цариградски Г. Вартоломеј, трајала је у Дневнику двадесетак секунди, а објављена је пре спортских вести. Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је нагласио да се у време објављивања првог броја “Православља” Црква називала Црквом ћутње. “Православље” у добу велике буке и просипања речи, који се улудо троше жели већ 900 бројева да обликује Реч – Логос. “Православље” се труди да Реч буде јака и снажна, и да буде богонадахнута. На крају је Епископ бачки Г. Иринеј, и поред критике, истакао да постоје локалне телевизије које се труде да свој програм устроје по хришћанским начелима, а као веома позитиван пример навео је Телевизију Трстеник – ЛОГОС.