Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У Патријаршијском двору у Београду, од 6. до 8. септембра 2004. године, одржано је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, друго овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, уз учешће већине архијерејa из земље и иностранства. Сабор је разматрао најхитније и најпретежније духовне и егзистенцијалне проблеме Српске Православне Цркве у овом тренутку и донео одговарајуће одлуке. Пре свега, у вези са трагичним збивањима и тешким стањем на Косову и Метохији, Сабор је домаћим државним органима, међународним чиниоцима и јавности упутио апел за заштиту угроженог српског народа и неалбанских етничких заједница на Косову и Метохији, као и не мање угрожених православних светиња и споменика српске и светске културне баштине. Потом је Сабор узнео молитву Богу за покој душа побијене невине деце и осталих жртава у граду Беслану (Осетија, Русија) и упутио телеграм саучешћа Његовој Светости Патријарху московском Г. Алексију II поводом недавног злочина терориста у том граду. Сабор је дужну пажњу посветио и положају аутономне Охридске Архиепископије, као и даљим напорима за коначно превазилажење црквеног раскола у Републици Македонији. У циљу потпуног регулисања живота и рада Охридске Архиепископије, Сабор је одлучио да се припреми званични Томос о аутономији. Сабор је такође констатовао да Охридска Архиепископија, као аутономна Црква, има право канонског суђења онима који остану упорни у расколу, али је изразио и своју молитвену жељу да уместо даљих таквих суђења у круговима носилаца раскола превлада црквена свест и одговорност, како би раскол постао болна прошлост, а пуно благодатно јединство наша заједничка будућност. Тога ради, Сабор поново, по ко зна који пут, са љубављу позива све православне вернике у Републици Македонији на црквено јединство у крилу древне и славне Охридске Архиепископије, како не би били потпуно и коначно изопштени из заједнице Православне Цркве, тог нужног предуслова духовног живота и спасења, у нади да ће се, заједно са својом паством, и остали тамошњи црквени архипастири и пастири вратити канонском поретку васељенске Цркве, а самим тим евхаристијској заједници и светом јединству. Даље су разматрани и односи са другим помесним Православним Црквама, као и са инославним хришћанским Црквама и заједницама. Донета је одлука да се Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу (Република Српска) уздигне у ранг Богословског факултета. Размотрен је и преднацрт Закона о верским слободама, односно о правном положају Цркава и верских заједница. Сабор је заузео став да је потребан додатни временски период за дубљу анализу и побољшање предложеног текста, уз неизоставну консултацију између ресорних органа државе Србије и надлежних служби Српске Православне Цркве и свих осталих традиционалних Цркава и верских заједница у земљи. Сабор позива Владу Србије и Владу Црне Горе да свака од њих што пре донесе правичне законе о враћању незаконито одузете имовине Српској Православној Цркви, осталим Црквама и верским заједницама и грађанима, а да у међувремену забране отуђивање и уништавање црквене имовине која треба да буде враћена. На Сабору је такође било речи о потреби припремања евентуалних нових решења по питању броја и опсега епархија у Српској Православној Цркви како би се изишло у сусрет новим духовним и пастирским околностима.