Новости

Дводневна прослава Првог српског устанка у Републици Српској, отпочела је Светом архијерејском Литургијом у порти манастира Добрун, у суботу, 28. августа 2004. године, на дан храмовне славе Успења Пресвете Богородице. Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Николај, уз саслужење 10 свештеника и три ђакона. После пригодне беседе Митрополит Николај је пресекао славски колач и са присутним верним народом освештао манастирску трпезарију, Музеј Карађорђа и митрополита дабробосанских, манастирску чесму и мост преко Рзава, задужбинарски дар Мире и Слободана Павловића. Породица Павловић је поклонила манастиру Добруну мост и водовод у дужини од 4700 метара. Мост је пројектовао инг. Мирослав Нешковић. Празнична свечаност је отпочела доласком Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, архијереја Српске Православне Цркве и Њихових Краљевских Височанстава. Одмах по доласку Свјатејшег Патријарха сви присутни су се упутили у вишеградску болницу, где је Принцеза Катарина, у оквиру акције Удахниммо живот Србији, уручила инкубатор, дефибрилатор и ЕКГ апарат. У поподневним часовима одржано је књижевно вече у Центру за културу у Вишеграду, на коме су представљена књижевна дела: Зборник радова са научног скупа о Првом српском устанку - АНРС, Поезија о Првом српском устанку аутора др Љубомир Зуковића, Шематизам Епархије Дабробосанске, аутора проф. др Предрага Пузовића. У 19 часова почео је Концерт Војног оркестра у Центру за културу у Вишеграду, а затим је од 20 часова одржана Свечана академија – на којој је поздравну реч изговорио председник Народне скупштине Републике Српске г. Душана Стојичића. “Окупљени поводом два века од почетка српске националне револуције, догађаја који својопм грандиозношћу надилази националне оквире, ми смо из перспективе садашњег тренутка, овде и сада, дужни себи поставити питање: Где смо и докле смо у протеклих двестотина година стигли у борби за државност српског народа и да ли смо, како у једној од својих мудрих проповеди недавно рече Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, као народ коначно одрасли до нивоа захтева и потреба садашњег времена?” У недељу 29. августа 2004. године, Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, а уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабро-босанског Г. Николаја, и епископа: Зворничко-тузланског Г. Василија, Банатског Г. Никанора, Шумадијског Г. Јована, Врањског Г. Пахомија, Милешевског Г. Филарета, Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, Липљанског Г. Теодосија, Хумског Г. Максима, Дремвицког Г. Марка, и уз присуство Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома и великог броја свештеника и ђакона. Присутни су били председник Републике Српске г. Драган Чавић, члан Председништва Босне и Херцеговине г. Борислав Паравац, председник Скупштине Републике Српске г. Душан Стојичић, председник Владе Републике Српске г. Драган Микеревић, са министрима Владе Републике Српске, врховни рабин у Босни и Херцеговини Јозеф Атијас, председник Владе Републике Србије др Војислав Коштуница, савезни министар одбране Државне Заједнице Србије и Црне Горе г. Првослав Давинић, министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије г. Велимир Илић, министар вера у Влади Републике Србије г. Милан Радуловић са више хиљада верника из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. На Светој Архијерејској Литургији Његово Преосвештенство Митрополит дабро-босански Г. Николај беседио је после кратког обраћања Свјатејшег Патријарха. “У знак благодарности Богу за Први српски устанак данас откривамо споменик Карађорђу и отварамо Карађорђев конак – Музеј Првог српског устанка, помоливши се Богу Живом за њега и за све његове сатруднике у овом великом историјском догађају, све ово предајући нашим млађим покољењима у надлежност за даља стваралаштва, добра и корисна српском народу.” После Свете Литургије свечано је отворен Музеј Карађорђа и митрополита дабробосанских, а на отварању је говорио проф. др Радош Љушић. “Не само у доба Карађорђа, него и данас, није лако бити први међу Србима. Вожд је терет првог међу Србима поносно изнео. Зато се за Карађорђа и каже да је био класична епска личност – херој и војсковођа. Његова слабост осећала се у неизграђеној политичкој доктрини, али њу је наткрилио јаком нити државотворца – васкрсника обновљене Србије. Као такав, он је усмерио херојским путем ток српске историје. Иако је држава Првог српског устанка привремено подлегла турској сили 1813. године, остала је идеја Васкрса државности, враћено је достојанство народу и “сладост слободе,” као залога прегнуће покољењу Другог устанка и другог Вожда – Милоша Обреновића.” Музеј је отворио члан Президијума Босне и Херцеговине г. Борислав Паравац. Затим је уследила Свечана академија на којој је Његово Краљевско Височанство открио споменик, а затим рекао: “Срећан сам што сам данас овде са вама, у манастиру Добрун, у Републици Српској. Стојимо поносно испред овог величанственог споменика мом великом претку Карађорђу. Данас се морамо сетити и свих оних и читавог овог краја, који су изгубили своје животе у недавним временима…” Споменик Вожду радили су Светомир и Светозар Радовић, а споменик је висок 4, 20 метара и тежак 1350 килограма. Митрополија дабро-босанска установила је поводом Двестагодишњице Првог српског устанка орден Светог Петра Зимоњића, првог и другог степена (златни и сребрни). Митрополит Николај је одмах након установљења доделио 17 ордена угледним личностима и институцијама, међу којима су одликовани председник Републике Српске г. Драган Чавић, председник Владе Републике Српске г. Драган Микеревић, мр Слободан Милеуснић, управник Музеја, у име Музеја Српске Православне Цркве и проф. др Радош Љушић, предузеће “Вујић Ваљево”, Војно-медицинска Академија у Београду у знак захвалности за спашавање живота и оздрављење протојереја-ставрофора Јеремије Старовлаха и његовог сина катихету Александра, који су присуствовали овом молитвеном и свечаном скупу у Вишеграду и манастиру Добруну.