Моя Сербия

Новости

События Сербской Православной Церкви

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

Хиљаде Срба из целе Хрватске било се окупило 26. јула 2004. године, у Гомирју, да виде Његову Светост Патријарха српског Г. Павла, све српске владике и хиротонисање најмлађег међу њима - Герасима, који је у доби од 32 године добио епископску част на патосу гомирске цркве, где ће столовати као Владика горњо-карловачки. “За цркву то значи подмлађивање и ја ћу настојати да својим радом допринесем динамици. Мени лично то пуно значи, иако сам ја као веома млад, имао сам 27 година, постао игуман манастира Крка, у Далмацији”, каже млади Владика Герасим. Први пут је Патријарх хиротонисао једног Владику на тлу Хрватске, што је изузетна реткост. Пре је традиција била да се тај чин обавља у Београду, а после да буде устоличење у епархији за коју је изабран. Да је било све како треба, то би било у Карловцу. Али, тамо је црква порушена и двор је порушен, па је моје седиште сада привремено овде у Гомирју. Шта се тренутно догађа са карловачком Црквом. Она је неколико пута минирана током последњег рата. Да ли ће држава сада да крене у обнову? Недавно је одржан састанак на коме је био Министар културе у влади Републике Хрватске г. Бишкупић и наши Епископи. Разговарало се о обнови цркве у Карловцу и Влада је издвојила нека средства, па би обнова требало да почне у септембру 2004. године. Црква и двор су минирани, тако да је статика поремећена. Процењена је велика штета. Један део блага је сачуван и налази се у музеју у Загребу, тако да ћемо ми то вратити. Када се надате да ћете се вратити у Карловац? То је тешко одговорити! Видећемо с јесени када почну радови на обнови. Ја верујем да ће брзо. Данас је годишњица “Олује” и Хрватска то слави као “Дан домовинске захвалности”. Ви сте били у манастиру Крка до “Олује” и вратили сте се у манастир након ње. Да ли је за време тог удара неко остао у манастиру? Нико није остао у Крки. Сви су отишли. Отишли су са Србима у српски део Босне. Ја сам се први овде вратио, 1998. године. Шта сте тамо затекли? Хаос, наравно. Што се могло и очекивати. Додуше кровови манастира и конака су били читави и тако је остала нада да кренемо испочетка. Све остало је, наравно, било опљачкано и уништено. Да ли се касније нешто од тога нашло? Ништа! Што се тиче библиотеке, то је било све поразбацано и ми смо књиге вратили на полице, јер књиге су вредност. Уметнине које су биле у манастиру су однесене почетком рата у Београд и оне се налазе у музеју Српске Православне Цркве. Кад се буде могло, вратићемо их. За време протеклог рата овде није било израженијих сукоба између Срба и Хрвата. Па није било ни проблема у манастиру. На сву срећу. Провокација је било и ту, али није било рата, тако да су ти људи остали на својим огњиштима и одмах је лакше. Да ли је можда и разлог у менталитету Горана и Далматинаца? Примећујем да има разлике. Сигурно да има разлике у менталитету! У Далмацији с људи мало жешћи, ваљда што су на југу, на камену “као змије љути”, а овде су питомији. А и мудре главе су спречиле да не дође до сукоба. Неко је видео да то не може добро да се заврши. Нити један рат не завршава добро. Разум је превладао. Да ли се међу народом смањују тензије и полако смирују односи? Провокације има још доста. Поготово кад су неке годишњице, као данас на пример, онда су Срби углавном по кућама. Трудимо се да не излазимо. Тих провокација још доста има по Далмацији, и у Лици и у градовима који су за време овога рата страдали. У последње време, види се и по штампи, односу СПЦ и хрватске државе су у узлазној путањи. Верујем да ће ићи још и боље. То су неки почеци. Нема нам другог излаза - скупа смо. Ту смо и ми вековима на овим теренима. Ја верујем да ће се и даље ти односи изграђивати. Колико је имовине враћено цркви? У Ријеци је враћено, у Загребу је враћено. Што се тиче Карловца, овде није. Овде још има доста зграда које нису враћене, а у Далмацији, у Крки, Шибенику, Задру, Сплиту црква има доста имовине, а није враћено ништа! Верујем да ће то да крене, да ће се ускоро применити закон који је већ донесен о враћању црквене имовине. По менталитету Срби и Хрвати у далматинским крајевима су једнаки. Ја имам обичај да кажем, што се тиче Далмације, њу више познам, па зато и говорим, то је један те исти народ. Срби и Хрвати тамо нису ни Срби ни Хрвати, они су Далматинци. Нино Копач, 15.08.2004. године