Новости

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Архијереја Српске Православне Цркве, у манастиру Бањска, код Звечана на северу Косова. Поред више хиљада грађана из целе земље и дијаспоре, свечаности су присуствовали гости из Грчке, игуман светогорског манастира Ксиропотам са монасима, Министар вера у Влади Републике Србије г. Милан Радуловић и представници Координационог центра за Косово и Метохију. Присутни су били и чланови краљевске породице Карађорђевић, који су помогли обнову манастира Бањске. У задужбини краља Милутина, подигнутој почетком 14. века, 520 година није било монаштва, нити је служена Света Литургија; само је народ обилазио зидине. У манастир је сада дошло братство од четири монаха, на челу са протосинђелом Симеоном, као старешином манастира. Они су прво обновили конаке, и уселили се, а након тога је кренула и обнова манастира, који је Патријарх освештао. Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је у беседи, нагласио да ова, као и остале цркве, опомињу српски народ на време кроз које је пролазио. "Треба да дорастемо времену у коме живимо и радимо оно што можемо, као што су то радили наши преци, који су се одржали за време петовековног ропства", казао је Патријарх и благословио монаштво и српски народ. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије казао је да је ово "велики дан, када је васкрсла задужбина краља Милутина" и додао да је манстир "сведок православне вере и путоказ српском народу у живот већни." "Косово је земља сваког Србина и земља свачија", рекао је Владика Артемије. Министар Милан Радуловић је казао да "вера и памћење не могу да се оскрнаве, а манастири који су уништени могу да се обнове". Он је изразио уверење да ће сви манастири порушени током мартовског насиља на Косову, бити обновљени, јер "манастири имају чудну енергију, нису обичне грађевине, већ изгледају као да су спуштени са неба". Тачно у подне у порти манастира одржана је Свечана академија, на којој су поред хора и монаха манастира Дечани учествовали, у улози беседника, песници Слободан Ракитић и Милан Михајловић, драмски уметници Весна Павловић и Момир Брадић, и група за изворну народну музику "Бело платно". Све путеве ка Бањској додатно су контролисале снаге Кфора, УНМИК-а и Косовске полицијске службе, а био је постављен посебан контролни пункт на путу Косовска Митровица-Рашка у близини манастира. Током светковине није било инцидената. Манастир Бањска, у којем се после тачно 520 година поново чују звона, налази се поред села Бањска у општини Звечан, северно од Косовске Митровице. Овај бисер средњовековне културе је задужбина краља Милутина који је овај храм подигао између 1312. и 1316. године. Након краљеве смрти његове свете мошти су положене у цркви манастира Бањске која је као краљева гробна црква била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазидан на месту много старије цркве а у Бањској је у 13. веку, за време владавине Милутиновог оца краља Уроша Првог, постојала Бањска епископија. После Косовске битке 1389. године монаси су пренели мошти краља Милутина у Трепчу, да би касније оне биле пренесене у Бугарску, у Софију, где и данас почивају у храму Светог Александра Невског. Овај манастир у току 17. века Турци су претворили у џамију. Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године, а прва озбиљна истраживања започела су одмах после ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Године 1938, по завршеним истраживањима и ископавању темеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров. У протекле три године, посредством Владе Србије, а посебно Координационог центра за Косово и Метохију, ова задужбина је почела да се обнавља.